Zbirka izraza

hr Pripreme za put   »   hy պատրաստվել ուղևորությանը

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [քառասունյոթ]

47 [k’arrasunyot’]

պատրաստվել ուղևորությանը

[patrastvel ughevorut’yany]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Moraš spakirati naš kovčeg! Դ---պետք-- -եր--ա--րո--- փա--ս: Դ__ պ___ է մ__ ճ________ փ_____ Դ-ւ պ-տ- է մ-ր ճ-մ-ր-ւ-ը փ-կ-ս- ------------------------------- Դու պետք է մեր ճամպրուկը փակես: 0
D-----k’ --m-- ch--pr-ky---akes D_ p____ e m__ c________ p_____ D- p-t-’ e m-r c-a-p-u-y p-a-e- ------------------------------- Du petk’ e mer champruky p’akes
Ne smiješ ništa zaboraviti! Դ-ւ ------է-ո--ն---ոռ--ա-: Դ__ չ____ է ո____ մ_______ Դ-ւ չ-ե-ք է ո-ի-չ մ-ռ-ն-ս- -------------------------- Դու չպետք է ոչինչ մոռանաս: 0
D- ---petk- - -o---i--h- -o--an-s D_ c_______ e v_________ m_______ D- c-’-e-k- e v-c-’-n-h- m-r-a-a- --------------------------------- Du ch’petk’ e voch’inch’ morranas
Trebaš veliki kofer! Քե----ծ ճա--րո-- - -ա-կ-վ-ր: Ք__ մ__ ճ_______ է հ________ Ք-զ մ-ծ ճ-մ-ր-ւ- է հ-ր-ա-ո-: ---------------------------- Քեզ մեծ ճամպրուկ է հարկավոր: 0
K--e- me-----ampr-k e-h-rka-or K____ m___ c_______ e h_______ K-y-z m-t- c-a-p-u- e h-r-a-o- ------------------------------ K’yez mets champruk e harkavor
Ne zaboravi putovnicu! Չմ-ռա-աս ա-ձ--գի-դ! Չ_______ ա_________ Չ-ո-ա-ա- ա-ձ-ա-ի-դ- ------------------- Չմոռանաս անձնագիրդ! 0
C-’-orra-a--a-d-n-----! C__________ a__________ C-’-o-r-n-s a-d-n-g-r-! ----------------------- Ch’morranas andznagird!
Ne zaboravi avionsku kartu! Չ--ռ-նաս---ք-աթ-ռ--տո---! Չ_______ ի________ տ_____ Չ-ո-ա-ա- ի-ք-ա-ի-ի տ-մ-դ- ------------------------- Չմոռանաս ինքնաթիռի տոմսդ! 0
Ch’mo-rana- -nk’n-t’---i-----d! C__________ i___________ t_____ C-’-o-r-n-s i-k-n-t-i-r- t-m-d- ------------------------------- Ch’morranas ink’nat’irri tomsd!
Ne zaboravi putne čekove! Չ--ռ-ն---ճա-փո--ա-ան-տոմսերը! Չ_______ ճ__________ տ_______ Չ-ո-ա-ա- ճ-մ-ո-դ-կ-ն տ-մ-ե-ը- ----------------------------- Չմոռանաս ճամփորդական տոմսերը! 0
Ch-mor----s-c------o--ak---t---e-y! C__________ c_____________ t_______ C-’-o-r-n-s c-a-p-v-r-a-a- t-m-e-y- ----------------------------------- Ch’morranas champ’vordakan tomsery!
Ponesi kremu za sunčanje. Ա-և-յրո-ք---ս--ք վ---րու-հ---: Ա_________ ք____ վ______ հ____ Ա-և-յ-ո-ք- ք-ո-ք վ-ր-ր-ւ հ-տ-: ------------------------------ Արևայրուքի քսուք վերցրու հետդ: 0
A-e-a-ru--i-k----’-----s’-- he-d A__________ k_____ v_______ h___ A-e-a-r-k-i k-s-k- v-r-s-r- h-t- -------------------------------- Arevayruk’i k’suk’ verts’ru hetd
Ponesi sunčane naočale. Ար-ի-ա---ցն-ր -----ո-----դ: Ա___ ա_______ վ______ հ____ Ա-և- ա-ն-ց-ե- վ-ր-ր-ւ հ-տ-: --------------------------- Արևի ակնոցներ վերցրու հետդ: 0
Ar-vi---n-----e- v-rts----h-td A____ a_________ v_______ h___ A-e-i a-n-t-’-e- v-r-s-r- h-t- ------------------------------ Arevi aknots’ner verts’ru hetd
Ponesi šešir za sunce. Գլ--ր----րց--ւ-հե-դ: Գ_____ վ______ հ____ Գ-խ-ր- վ-ր-ր-ւ հ-տ-: -------------------- Գլխարկ վերցրու հետդ: 0
Glkh--- --rts’-u--e-d G______ v_______ h___ G-k-a-k v-r-s-r- h-t- --------------------- Glkhark verts’ru hetd
Hoćeš li ponijeti autokartu? Ք--տեզ -ւ----մ-ես վ-ր--ե- ք---հետ: Ք_____ ո______ ե_ վ______ ք__ հ___ Ք-ր-ե- ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ---------------------------------- Քարտեզ ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
K’a-t-- uz-՞- --s -ert-’----k’ye---et K______ u____ y__ v________ k____ h__ K-a-t-z u-u-m y-s v-r-s-n-l k-y-z h-t ------------------------------------- K’artez uzu՞m yes verts’nel k’yez het
Hoćeš li ponijeti turistički vodič? ՈՒ-----յց-------մ -- -ե-ցն-----զ----: Ո________ ո______ ե_ վ______ ք__ հ___ Ո-ղ-ց-ւ-ց ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ------------------------------------- ՈՒղեցույց ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
U-h---’----’ u--՞m-ye--v---s’--l---yez---t U___________ u____ y__ v________ k____ h__ U-h-t-’-y-s- u-u-m y-s v-r-s-n-l k-y-z h-t ------------------------------------------ Ughets’uyts’ uzu՞m yes verts’nel k’yez het
Hoćeš li ponijeti kišobran? Ան----նոց ու-ո-՞մ--- ----նել քեզ-հետ: Ա________ ո______ ե_ վ______ ք__ հ___ Ա-ձ-և-ն-ց ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ------------------------------------- Անձրևանոց ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
An-zr----ots’-----m--e- --------l k--ez-h-t A____________ u____ y__ v________ k____ h__ A-d-r-v-n-t-’ u-u-m y-s v-r-s-n-l k-y-z h-t ------------------------------------------- Andzrevanots’ uzu՞m yes verts’nel k’yez het
Misli na hlače, košulje, čarape. Հի-իր-տ-բ-տ-,-վ-ր-ա-ա-իկն-ր--և--ու---------ա---: Հ____ տ______ վ_____________ և գ_________ մ_____ Հ-շ-ր տ-բ-տ-, վ-ր-ա-ա-ի-ն-ր- և գ-ւ-պ-ն-ր- մ-ս-ն- ------------------------------------------------ Հիշիր տաբատի, վերնաշապիկների և գուլպաների մասին: 0
His-i- t--ati,--e----h-p-k-er- -e- gu-pa-e-i --sin H_____ t______ v______________ y__ g________ m____ H-s-i- t-b-t-, v-r-a-h-p-k-e-i y-v g-l-a-e-i m-s-n -------------------------------------------------- Hishir tabati, vernashapikneri yev gulpaneri masin
Misli na kravate, remene, sakoe. Հի-ի----ղկ--ի--գ-----և--աճկ--ի---սին: Հ____ փ_______ գ____ և բ______ մ_____ Հ-շ-ր փ-ղ-ա-ի- գ-տ-ւ և բ-ճ-ո-ի մ-ս-ն- ------------------------------------- Հիշիր փողկապի, գոտու և բաճկոնի մասին: 0
Hi---- p---ghka----got- -ev-bachk----ma--n H_____ p__________ g___ y__ b_______ m____ H-s-i- p-v-g-k-p-, g-t- y-v b-c-k-n- m-s-n ------------------------------------------ Hishir p’voghkapi, gotu yev bachkoni masin
Misli na pidžame, spavaćice i majice. Հի--- շապի-ի-և -ի---աշապի-ի-----ն: Հ____ շ_____ և գ___________ մ_____ Հ-շ-ր շ-պ-կ- և գ-շ-ր-շ-պ-կ- մ-ս-ն- ---------------------------------- Հիշիր շապիկի և գիշերաշապիկի մասին: 0
His-ir -h---ki ye-----h-ras---i---ma--n H_____ s______ y__ g_____________ m____ H-s-i- s-a-i-i y-v g-s-e-a-h-p-k- m-s-n --------------------------------------- Hishir shapiki yev gisherashapiki masin
Trebaš cipele, sandale i čizme. Ք---հ----վո--են--ո-իկն-ր,-ս-----նե--- երկա-ա--տ-կ--իկն--: Ք__ հ_______ ե_ կ________ ս________ և ե________ կ________ Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- կ-շ-կ-ե-, ս-ն-ա-ն-ր և ե-կ-ր-ճ-տ կ-շ-կ-ե-: --------------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են կոշիկներ, սանդալներ և երկարաճիտ կոշիկներ: 0
K’-----ar-avor-ye--ko-hi---r,-sa---lne---e--y-rk-----i- -o-h--ner K____ h_______ y__ k_________ s________ y__ y__________ k________ K-y-z h-r-a-o- y-n k-s-i-n-r- s-n-a-n-r y-v y-r-a-a-h-t k-s-i-n-r ----------------------------------------------------------------- K’yez harkavor yen koshikner, sandalner yev yerkarachit koshikner
Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. Քեզ--ա-կ-վո- -ն-թաշ-ին--ներ,----ռ - -ղո--գն-------ա-: Ք__ հ_______ ե_ թ___________ օ___ և ե_________ մ_____ Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- թ-շ-ի-ա-ն-ր- օ-ա- և ե-ո-ն-ն-ր- մ-ր-տ- ----------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են թաշկինակներ, օճառ և եղունգների մկրատ: 0
K-y-- --r---or -en ---s----akne---o-harr-y-v-y-ghu-g-er----rat K____ h_______ y__ t_____________ o_____ y__ y__________ m____ K-y-z h-r-a-o- y-n t-a-h-i-a-n-r- o-h-r- y-v y-g-u-g-e-i m-r-t -------------------------------------------------------------- K’yez harkavor yen t’ashkinakner, ocharr yev yeghungneri mkrat
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Քե--հ--կ--ո---ն----ր- -տամի--ո-ան-կ և ա---ի ---ուկ: Ք__ հ_______ ե_ ս____ ա____ խ______ և ա____ մ______ Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- ս-ն-, ա-ա-ի խ-զ-ն-կ և ա-ա-ի մ-ծ-ւ-: --------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են սանր, ատամի խոզանակ և ատամի մածուկ: 0
K’y-z-h-r-a--- -e- s-nr- -t-mi -----nak-y---a---- -a--uk K____ h_______ y__ s____ a____ k_______ y__ a____ m_____ K-y-z h-r-a-o- y-n s-n-, a-a-i k-o-a-a- y-v a-a-i m-t-u- -------------------------------------------------------- K’yez harkavor yen sanr, atami khozanak yev atami matsuk

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Budući da će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se također mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tomu je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezični hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Dali si znao?
Češki je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička povijest oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim točkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno Pri tome se otkriva puno novih stvari.