Zbirka izraza

hr Pripreme za put   »   et Ettevalmistused reisiks

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [nelikümmend seitse]

Ettevalmistused reisiks

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Moraš spakirati naš kovčeg! S---ead --i--ko-v----ak-ima! Sa pead meie kohvri pakkima! S- p-a- m-i- k-h-r- p-k-i-a- ---------------------------- Sa pead meie kohvri pakkima! 0
Ne smiješ ništa zaboraviti! S--e--t-h--m------unus-a--! Sa ei tohi midagi unustada! S- e- t-h- m-d-g- u-u-t-d-! --------------------------- Sa ei tohi midagi unustada! 0
Trebaš veliki kofer! S-l -n----r--ko-------a-a! Sul on suurt kohvrit vaja! S-l o- s-u-t k-h-r-t v-j-! -------------------------- Sul on suurt kohvrit vaja! 0
Ne zaboravi putovnicu! Ära--as-----us--! Ära passi unusta! Ä-a p-s-i u-u-t-! ----------------- Ära passi unusta! 0
Ne zaboravi avionsku kartu! Ära-len-up----it unus-a! Ära lennupiletit unusta! Ä-a l-n-u-i-e-i- u-u-t-! ------------------------ Ära lennupiletit unusta! 0
Ne zaboravi putne čekove! Ä-a-r--sit-e-k--u-----! Ära reisitšekke unusta! Ä-a r-i-i-š-k-e u-u-t-! ----------------------- Ära reisitšekke unusta! 0
Ponesi kremu za sunčanje. Võta --ik-s-k-eem-k----. Võta päikesekreem kaasa. V-t- p-i-e-e-r-e- k-a-a- ------------------------ Võta päikesekreem kaasa. 0
Ponesi sunčane naočale. Võta--äi-es-pr-ll-d-ka--a. Võta päikeseprillid kaasa. V-t- p-i-e-e-r-l-i- k-a-a- -------------------------- Võta päikeseprillid kaasa. 0
Ponesi šešir za sunce. Võta ---kes--üts----s-. Võta päikesemüts kaasa. V-t- p-i-e-e-ü-s k-a-a- ----------------------- Võta päikesemüts kaasa. 0
Hoćeš li ponijeti autokartu? V-ta--s- -än----a--di -aas-? Võtad sa tänavakaardi kaasa? V-t-d s- t-n-v-k-a-d- k-a-a- ---------------------------- Võtad sa tänavakaardi kaasa? 0
Hoćeš li ponijeti turistički vodič? V-t---------s--uhi -aasa? Võtad sa reisijuhi kaasa? V-t-d s- r-i-i-u-i k-a-a- ------------------------- Võtad sa reisijuhi kaasa? 0
Hoćeš li ponijeti kišobran? Võta--sa---h---arju kaas-? Võtad sa vihmavarju kaasa? V-t-d s- v-h-a-a-j- k-a-a- -------------------------- Võtad sa vihmavarju kaasa? 0
Misli na hlače, košulje, čarape. M-t---p---tel----ä-k-de-e,--o-kid-l-. Mõtle pükstele, särkidele, sokkidele. M-t-e p-k-t-l-, s-r-i-e-e- s-k-i-e-e- ------------------------------------- Mõtle pükstele, särkidele, sokkidele. 0
Misli na kravate, remene, sakoe. M------i-s--ele, vö-----, -ak-i-e--. Mõtle lipsudele, vöödele, jakkidele. M-t-e l-p-u-e-e- v-ö-e-e- j-k-i-e-e- ------------------------------------ Mõtle lipsudele, vöödele, jakkidele. 0
Misli na pidžame, spavaćice i majice. Mõ----p-d--am---l----ös-rk-d--e-j----s-r--d-le. Mõtle pidžaamadele, öösärkidele ja T-särkidele. M-t-e p-d-a-m-d-l-, ö-s-r-i-e-e j- T-s-r-i-e-e- ----------------------------------------------- Mõtle pidžaamadele, öösärkidele ja T-särkidele. 0
Trebaš cipele, sandale i čizme. S-- -n-v-ja-k--g-- --nd-a-- j- -a---id. Sul on vaja kingi, sandaale ja saapaid. S-l o- v-j- k-n-i- s-n-a-l- j- s-a-a-d- --------------------------------------- Sul on vaja kingi, sandaale ja saapaid. 0
Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. S-l-on-vaja---s--r-t--- s-e-i -a k---ek--re. Sul on vaja taskurätte, seepi ja küünekääre. S-l o- v-j- t-s-u-ä-t-, s-e-i j- k-ü-e-ä-r-. -------------------------------------------- Sul on vaja taskurätte, seepi ja küünekääre. 0
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. S-l----v-ja kam-i- ----a--r-- -- --mb---stat. Sul on vaja kammi, hambaharja ja hambapastat. S-l o- v-j- k-m-i- h-m-a-a-j- j- h-m-a-a-t-t- --------------------------------------------- Sul on vaja kammi, hambaharja ja hambapastat. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Budući da će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se također mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tomu je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezični hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Dali si znao?
Češki je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička povijest oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim točkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno Pri tome se otkriva puno novih stvari.