Zbirka izraza

hr Pripreme za put   »   sr Припреме за пут

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [четрдесет и седам]

47 [četrdeset i sedam]

Припреме за пут

[Pripreme za put]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Moraš spakirati naš kovčeg! Мо-аш с-аковат----- -офе-! М---- с-------- н-- к----- М-р-ш с-а-о-а-и н-ш к-ф-р- -------------------------- Мораш спаковати наш кофер! 0
Mor-- s-a-o-ati-naš----e-! M---- s-------- n-- k----- M-r-š s-a-o-a-i n-š k-f-r- -------------------------- Moraš spakovati naš kofer!
Ne smiješ ništa zaboraviti! Н- см-ш--и-та-з-борави-и! Н- с--- н---- з---------- Н- с-е- н-ш-а з-б-р-в-т-! ------------------------- Не смеш ништа заборавити! 0
Ne-s-e- ni-ta z---rav---! N- s--- n---- z---------- N- s-e- n-š-a z-b-r-v-t-! ------------------------- Ne smeš ništa zaboraviti!
Trebaš veliki kofer! Т-еб- ---велики -офе-! Т---- т- в----- к----- Т-е-а т- в-л-к- к-ф-р- ---------------------- Треба ти велики кофер! 0
T------i veli-i---f-r! T---- t- v----- k----- T-e-a t- v-l-k- k-f-r- ---------------------- Treba ti veliki kofer!
Ne zaboravi putovnicu! Не-з--ора-и-па-ош! Н- з------- п----- Н- з-б-р-в- п-с-ш- ------------------ Не заборави пасош! 0
Ne --b-ra-i pa-oš! N- z------- p----- N- z-b-r-v- p-s-š- ------------------ Ne zaboravi pasoš!
Ne zaboravi avionsku kartu! Не --бора-----и---к- к-рт-! Н- з------- а------- к----- Н- з-б-р-в- а-и-н-к- к-р-у- --------------------------- Не заборави авионску карту! 0
N- za--ravi a--o-sk- k-r-u! N- z------- a------- k----- N- z-b-r-v- a-i-n-k- k-r-u- --------------------------- Ne zaboravi avionsku kartu!
Ne zaboravi putne čekove! Н- --б--ави-пут-- чек--е! Н- з------- п---- ч------ Н- з-б-р-в- п-т-е ч-к-в-! ------------------------- Не заборави путне чекове! 0
N- z-bor--i--u--- -e-ov-! N- z------- p---- č------ N- z-b-r-v- p-t-e č-k-v-! ------------------------- Ne zaboravi putne čekove!
Ponesi kremu za sunčanje. П-н--- к------- сунчањ-. П----- к---- з- с------- П-н-с- к-е-у з- с-н-а-е- ------------------------ Понеси крему за сунчање. 0
Pon-si-----u--- -unčanj-. P----- k---- z- s-------- P-n-s- k-e-u z- s-n-a-j-. ------------------------- Ponesi kremu za sunčanje.
Ponesi sunčane naočale. По-е---н-очар--з- ---це. П----- н------ з- с----- П-н-с- н-о-а-е з- с-н-е- ------------------------ Понеси наочаре за сунце. 0
Po---- ---č-re za su--e. P----- n------ z- s----- P-n-s- n-o-a-e z- s-n-e- ------------------------ Ponesi naočare za sunce.
Ponesi šešir za sunce. П-нес- --ш-- за-сун--. П----- ш---- з- с----- П-н-с- ш-ш-р з- с-н-е- ---------------------- Понеси шешир за сунце. 0
Pone---š-ši- ----u-c-. P----- š---- z- s----- P-n-s- š-š-r z- s-n-e- ---------------------- Ponesi šešir za sunce.
Hoćeš li ponijeti autokartu? Хоћ-ш-л--по-е-и ау------у? Х---- л- п----- а--------- Х-ћ-ш л- п-н-т- а-т-к-р-у- -------------------------- Хоћеш ли понети аутокарту? 0
H----- -i-p---t- ---o---t-? H----- l- p----- a--------- H-c-e- l- p-n-t- a-t-k-r-u- --------------------------- Hoćeš li poneti autokartu?
Hoćeš li ponijeti turistički vodič? Хоћ-ш-л--п-н-т--в--и---а----ов-њ-? Х---- л- п----- в---- з- п-------- Х-ћ-ш л- п-н-т- в-д-ч з- п-т-в-њ-? ---------------------------------- Хоћеш ли понети водич за путовања? 0
Hoc-eš-l- p--e-- v--i- -a---tova--a? H----- l- p----- v---- z- p--------- H-c-e- l- p-n-t- v-d-č z- p-t-v-n-a- ------------------------------------ Hoćeš li poneti vodič za putovanja?
Hoćeš li ponijeti kišobran? Хо-е- л----нети ки--бр-н? Х---- л- п----- к-------- Х-ћ-ш л- п-н-т- к-ш-б-а-? ------------------------- Хоћеш ли понети кишобран? 0
H--́eš--i po-e-- -i-o--an? H----- l- p----- k-------- H-c-e- l- p-n-t- k-š-b-a-? -------------------------- Hoćeš li poneti kišobran?
Misli na hlače, košulje, čarape. Мис----а п--та--н-- -ошу--, ча--п-. М---- н- п--------- к------ ч------ М-с-и н- п-н-а-о-е- к-ш-љ-, ч-р-п-. ----------------------------------- Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. 0
M-sli--a -a----on----o-u-----ča-ape. M---- n- p--------- k------- č------ M-s-i n- p-n-a-o-e- k-š-l-e- č-r-p-. ------------------------------------ Misli na pantalone, košulje, čarape.
Misli na kravate, remene, sakoe. Ми-л- ---к---ате--к-и-ев-, са-о-. М---- н- к------- к------- с----- М-с-и н- к-а-а-е- к-и-е-е- с-к-е- --------------------------------- Мисли на кравате, каишеве, сакое. 0
M--li-na --av-t-- -a-šev-- -ak--. M---- n- k------- k------- s----- M-s-i n- k-a-a-e- k-i-e-e- s-k-e- --------------------------------- Misli na kravate, kaiševe, sakoe.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. Ми-----а-пиџа-е, -пав----- - -аји-е. М---- н- п------ с-------- и м------ М-с-и н- п-џ-м-, с-а-а-и-е и м-ј-ц-. ------------------------------------ Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. 0
Mi--- -a-pi---m-,-s--v-----e i m-jice. M---- n- p------- s--------- i m------ M-s-i n- p-d-a-e- s-a-a-́-c- i m-j-c-. -------------------------------------- Misli na pidžame, spavaćice i majice.
Trebaš cipele, sandale i čizme. Т--ба- -ипел-, са-дал- и чи---. Т----- ц------ с------ и ч----- Т-е-а- ц-п-л-, с-н-а-е и ч-з-е- ------------------------------- Требаш ципеле, сандале и чизме. 0
Tre-aš ---e-e- -a----- i------. T----- c------ s------ i č----- T-e-a- c-p-l-, s-n-a-e i č-z-e- ------------------------------- Trebaš cipele, sandale i čizme.
Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. Т--б-----р---ц-- с--у------к--- з- н----. Т----- м-------- с---- и м----- з- н----- Т-е-а- м-р-м-ц-, с-п-н и м-к-з- з- н-к-е- ----------------------------------------- Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. 0
T----š -ar--ic-, -a-u- - -a-a-- za--o-te. T----- m-------- s---- i m----- z- n----- T-e-a- m-r-m-c-, s-p-n i m-k-z- z- n-k-e- ----------------------------------------- Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Т-е--- --ша----е--ицу -- з--е и -а-т-----зу-е. Т----- ч----- ч------ з- з--- и п---- з- з---- Т-е-а- ч-ш-љ- ч-т-и-у з- з-б- и п-с-у з- з-б-. ---------------------------------------------- Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. 0
Treba- --š-lj, -etki-u-za-zube-i-pa-tu-za z-be. T----- č------ č------ z- z--- i p---- z- z---- T-e-a- č-š-l-, č-t-i-u z- z-b- i p-s-u z- z-b-. ----------------------------------------------- Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Budući da će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se također mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tomu je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezični hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Dali si znao?
Češki je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička povijest oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim točkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno Pri tome se otkriva puno novih stvari.