Рјечник

sr нешто морати   »   ur ‫کچھ کرنا‬

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

‫72 [بہتّر]‬

Bahattar

‫کچھ کرنا‬

[kuch karna]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
морати ‫-ا--- -رن-‬ ‫----- ک---- ‫-ا-م- ک-ن-‬ ------------ ‫لازمی کرنا‬ 0
fea--h--l f--- h--- f-a- h-a- --------- feal haal
Ја морам послати писмо. ‫-جھ- -- ب--ج-ا-ہ- -‬ ‫---- خ- ب----- ہ- -- ‫-ج-ے خ- ب-ی-ن- ہ- -- --------------------- ‫مجھے خط بھیجنا ہے -‬ 0
m---- k--t---e-na -a--- m---- k--- b----- h-- - m-j-e k-a- b-e-n- h-i - ----------------------- mujhe khat bhejna hai -
Ја морам платити хотел. ‫م--- --ٹل--ا-ب- ادا---ن- ہ---‬ ‫---- ہ--- ک- ب- ا-- ک--- ہ- -- ‫-ج-ے ہ-ٹ- ک- ب- ا-ا ک-ن- ہ- -- ------------------------------- ‫مجھے ہوٹل کا بل ادا کرنا ہے -‬ 0
m-jh- hote---a---- a----ar-- -ai-- m---- h---- k- b-- a-- k---- h-- - m-j-e h-t-l k- b-l a-a k-r-a h-i - ---------------------------------- mujhe hotel ka bil ada karna hai -
Ти мораш рано устати. ‫-م--ں ----سو----ا--نا-ہے--‬ ‫----- ص-- س---- ا---- ہ- -- ‫-م-ی- ص-ح س-ی-ے ا-ھ-ا ہ- -- ---------------------------- ‫تمھیں صبح سویرے اٹھنا ہے -‬ 0
t-m-en-saw-----u---a --- - t----- s------ u---- h-- - t-m-e- s-w-r-y u-h-a h-i - -------------------------- tumhen saweray uthna hai -
Ти мораш пуно радити. ‫--ھ-- ب-ت-کا---رن--ہ- -‬ ‫----- ب-- ک-- ک--- ہ- -- ‫-م-ی- ب-ت ک-م ک-ن- ہ- -- ------------------------- ‫تمھیں بہت کام کرنا ہے -‬ 0
tum-e-----a--k--m------ -a- - t----- b---- k--- k---- h-- - t-m-e- b-h-t k-a- k-r-a h-i - ----------------------------- tumhen bohat kaam karna hai -
Ти мораш бити тачан / тачнa. ‫تم----وق--پ--آنا ہ- -‬ ‫----- و-- پ- آ-- ہ- ـ- ‫-م-ی- و-ت پ- آ-ا ہ- ـ- ----------------------- ‫تمھیں وقت پر آنا ہے ـ‬ 0
t--he---a-t --r aana ha- - t----- w--- p-- a--- h-- - t-m-e- w-q- p-r a-n- h-i - -------------------------- tumhen waqt par aana hai -
Он мора напунити резервоар. ‫اس- پٹر-ل---ر-- ہ---‬ ‫--- پ---- ب---- ہ- -- ‫-س- پ-ر-ل ب-ر-ا ہ- -- ---------------------- ‫اسے پٹرول بھرنا ہے -‬ 0
usa- p---ol b-e-na -a- - u--- p----- b----- h-- - u-a- p-t-o- b-e-n- h-i - ------------------------ usay petrol bherna hai -
Он мора поправити ауто. ‫اسے-گاڑ----مت ک----ہے -‬ ‫--- گ--- م--- ک--- ہ- -- ‫-س- گ-ڑ- م-م- ک-ن- ہ- -- ------------------------- ‫اسے گاڑی مرمت کرنا ہے -‬ 0
us---g-a-i-----m-at--a-n- hai-- u--- g---- m------- k---- h-- - u-a- g-a-i m-r-m-a- k-r-a h-i - ------------------------------- usay gaari murammat karna hai -
Он мора oпрати ауто. ‫--ے گا-ی--ھون- -ے -‬ ‫--- گ--- د---- ہ- -- ‫-س- گ-ڑ- د-و-ا ہ- -- --------------------- ‫اسے گاڑی دھونا ہے -‬ 0
u--y--aa-i--h--a ha--- u--- g---- d---- h-- - u-a- g-a-i d-o-a h-i - ---------------------- usay gaari dhona hai -
Она мора куповати. ‫ا-- -ری-ا-- کرنی ہ---‬ ‫--- خ------ ک--- ہ- -- ‫-س- خ-ی-ا-ی ک-ن- ہ- -- ----------------------- ‫اسے خریداری کرنی ہے -‬ 0
usa- -ha-idar- -ar---h-i - u--- k-------- k---- h-- - u-a- k-a-i-a-i k-r-i h-i - -------------------------- usay kharidari karni hai -
Она мора чистити стан. ‫اسے-فلیٹ ک--صفا---ک-نی-ہ---‬ ‫--- ف--- ک- ص---- ک--- ہ- -- ‫-س- ف-ی- ک- ص-ا-ی ک-ن- ہ- -- ----------------------------- ‫اسے فلیٹ کی صفائی کرنی ہے -‬ 0
u-ay-f--- -i sa-ai k-r-i-h-i-- u--- f--- k- s---- k---- h-- - u-a- f-a- k- s-f-i k-r-i h-i - ------------------------------ usay flat ki safai karni hai -
Она мора прати веш. ‫ا-ے-ک--ے -ھ-نے--یں -‬ ‫--- ک--- د---- ہ-- -- ‫-س- ک-ڑ- د-و-ے ہ-ں -- ---------------------- ‫اسے کپڑے دھونے ہیں -‬ 0
usa- ---r-- dh-n- -ai - u--- k----- d---- h-- - u-a- k-p-a- d-o-a h-i - ----------------------- usay kapray dhona hai -
Ми морамо одмах ићи у школу. ‫-م-ں ف-ر-ً--س--ل-جانا ----‬ ‫---- ف---- ا---- ج--- ہ- -- ‫-م-ں ف-ر-ً ا-ک-ل ج-ن- ہ- -- ---------------------------- ‫ہمیں فوراً اسکول جانا ہے -‬ 0
h-m-in--or-- sch-ol ja---h-i - h----- f---- s----- j--- h-- - h-m-i- f-r-n s-h-o- j-n- h-i - ------------------------------ hamein foran school jana hai -
Ми морамо одмах ићи на посао. ‫ہم-ں ف---ً کا- -ہ-ج-ن- ----‬ ‫---- ف---- ک-- پ- ج--- ہ- -- ‫-م-ں ف-ر-ً ک-م پ- ج-ن- ہ- -- ----------------------------- ‫ہمیں فوراً کام پہ جانا ہے -‬ 0
ha-e---fo--n --am -ay j--a -ai-- h----- f---- k--- p-- j--- h-- - h-m-i- f-r-n k-a- p-y j-n- h-i - -------------------------------- hamein foran kaam pay jana hai -
Ми морамо одмах ићи лекару. ‫ہ-یں فو--ً-ڈ---ر--- پ-- -ان- -- -‬ ‫---- ف---- ڈ---- ک- پ-- ج--- ہ- -- ‫-م-ں ف-ر-ً ڈ-ک-ر ک- پ-س ج-ن- ہ- -- ----------------------------------- ‫ہمیں فوراً ڈاکٹر کے پاس جانا ہے -‬ 0
ha-------r-- -r-k--p-as-ja----a--- h----- f---- d- k- p--- j--- h-- - h-m-i- f-r-n d- k- p-a- j-n- h-i - ---------------------------------- hamein foran dr ke paas jana hai -
Ви морате чекати аутобус. ‫تم--و-وں کو--س-ک------ا--ک-نا-ہے -‬ ‫-- ل---- ک- ب- ک- ا----- ک--- ہ- -- ‫-م ل-گ-ں ک- ب- ک- ا-ت-ا- ک-ن- ہ- -- ------------------------------------ ‫تم لوگوں کو بس کا انتظار کرنا ہے -‬ 0
tum lo--- k--b---ka intzaa--k---- h-- - t-- l---- k- b-- k- i------ k---- h-- - t-m l-g-n k- b-s k- i-t-a-r k-r-a h-i - --------------------------------------- tum logon ko bas ka intzaar karna hai -
Ви морате чекати воз. ‫-م --گو- کو--ر-ن-ک- --تظ-ر--رن--ہ---‬ ‫-- ل---- ک- ٹ--- ک- ا----- ک--- ہ- -- ‫-م ل-گ-ں ک- ٹ-ی- ک- ا-ت-ا- ک-ن- ہ- -- -------------------------------------- ‫تم لوگوں کو ٹرین کا انتظار کرنا ہے -‬ 0
tum -o-on k--tr--n-ka-i---a----a-na hai - t-- l---- k- t---- k- i------ k---- h-- - t-m l-g-n k- t-a-n k- i-t-a-r k-r-a h-i - ----------------------------------------- tum logon ko train ka intzaar karna hai -
Ви морате чекати такси. ‫-- ل---ں-ک- --ک------ا----- کرنا-ہے -‬ ‫-- ل---- ک- ٹ---- ک- ا----- ک--- ہ- -- ‫-م ل-گ-ں ک- ٹ-ک-ی ک- ا-ت-ا- ک-ن- ہ- -- --------------------------------------- ‫تم لوگوں کو ٹیکسی کا انتظار کرنا ہے -‬ 0
t-m -ogo--k-----i-k- --t---- -a--a ----- t-- l---- k- t--- k- i------ k---- h-- - t-m l-g-n k- t-x- k- i-t-a-r k-r-a h-i - ---------------------------------------- tum logon ko taxi ka intzaar karna hai -

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...