Рјечник

sr Сати   »   ur ‫وقاتا‬

8 [осам]

Сати

Сати

‫8 [آٹھ]‬

aath

‫وقاتا‬

[waqt]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Извините! ‫معاف ک-ج--گ--‬ ‫معاف کیجے گا-‬ ‫-ع-ف ک-ج- گ--- --------------- ‫معاف کیجے گا-‬ 0
maa- kije-g-- maaf kije ga- m-a- k-j- g-- ------------- maaf kije ga-
Молим Вас, колико је сати? ‫کی- -ق- --ا ---‬ ‫کیا وقت ہوا ہے؟‬ ‫-ی- و-ت ہ-ا ہ-؟- ----------------- ‫کیا وقت ہوا ہے؟‬ 0
k-- --qt----- --i? kya waqt howa hai? k-a w-q- h-w- h-i- ------------------ kya waqt howa hai?
Много хвала! ‫ب-ت--ہت ش-ر-ہ-‬ ‫بہت بہت شکریہ-‬ ‫-ہ- ب-ت ش-ر-ہ-‬ ---------------- ‫بہت بہت شکریہ-‬ 0
b---t ----t bohat bohat b-h-t b-h-t ----------- bohat bohat
Један је сат. ‫ای- بج --ا -ے-‬ ‫ایک بج گیا ہے-‬ ‫-ی- ب- گ-ا ہ--- ---------------- ‫ایک بج گیا ہے-‬ 0
a-k-ba- --y- -a--- aik baj gaya hai - a-k b-j g-y- h-i - ------------------ aik baj gaya hai -
Два су сата. ‫د--بج---ے ----‬ ‫دو بج گئے ہیں-‬ ‫-و ب- گ-ے ہ-ں-‬ ---------------- ‫دو بج گئے ہیں-‬ 0
doo-baj-gaye hi-- doo baj gaye hin- d-o b-j g-y- h-n- ----------------- doo baj gaye hin-
Три су сата. ‫--- ب- -ئ--ہ-ں-‬ ‫تین بج گئے ہیں-‬ ‫-ی- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ----------------- ‫تین بج گئے ہیں-‬ 0
t-en-----gay- h-n- teen baj gaye hin- t-e- b-j g-y- h-n- ------------------ teen baj gaye hin-
Четири су сата. ‫--ر بج -ئ---یں-‬ ‫چار بج گئے ہیں-‬ ‫-ا- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ----------------- ‫چار بج گئے ہیں-‬ 0
cha-r---- -a-- hin- chaar baj gaye hin- c-a-r b-j g-y- h-n- ------------------- chaar baj gaye hin-
Пет је сати. ‫پ--- -- گئے-ہ-ں-‬ ‫پانچ بج گئے ہیں-‬ ‫-ا-چ ب- گ-ے ہ-ں-‬ ------------------ ‫پانچ بج گئے ہیں-‬ 0
p-anch-b-- --ye---n- paanch baj gaye hin- p-a-c- b-j g-y- h-n- -------------------- paanch baj gaye hin-
Шест је сати. ‫---بج گئے-----‬ ‫چھ بج گئے ہیں-‬ ‫-ھ ب- گ-ے ہ-ں-‬ ---------------- ‫چھ بج گئے ہیں-‬ 0
c--- ba--gaye---n- chay baj gaye hin- c-a- b-j g-y- h-n- ------------------ chay baj gaye hin-
Седам је сати. ‫سا--ب----- --ں-‬ ‫سات بج گئے ہیں-‬ ‫-ا- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ----------------- ‫سات بج گئے ہیں-‬ 0
saat -a--gaye-h--- saat baj gaye hin- s-a- b-j g-y- h-n- ------------------ saat baj gaye hin-
Осам је сати. ‫-ٹھ ب- گ-- ہ-ں-‬ ‫آٹھ بج گئے ہیں-‬ ‫-ٹ- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ----------------- ‫آٹھ بج گئے ہیں-‬ 0
aat- b-j g----h--- aath baj gaye hin- a-t- b-j g-y- h-n- ------------------ aath baj gaye hin-
Девет је сати . ‫نو -ج--ئے ہ---‬ ‫نو بج گئے ہیں-‬ ‫-و ب- گ-ے ہ-ں-‬ ---------------- ‫نو بج گئے ہیں-‬ 0
no-ba- -ay- hi-- no baj gaye hin- n- b-j g-y- h-n- ---------------- no baj gaye hin-
Десет је сати. ‫-س-بج-گئے-ہیں-‬ ‫دس بج گئے ہیں-‬ ‫-س ب- گ-ے ہ-ں-‬ ---------------- ‫دس بج گئے ہیں-‬ 0
da--------y- ---- das baj gaye hin- d-s b-j g-y- h-n- ----------------- das baj gaye hin-
Једанаест је сати. ‫گیارہ بج--ئے ہ---‬ ‫گیارہ بج گئے ہیں-‬ ‫-ی-ر- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ------------------- ‫گیارہ بج گئے ہیں-‬ 0
gay-r-h b-j -a-e-h--- gayarah baj gaye hin- g-y-r-h b-j g-y- h-n- --------------------- gayarah baj gaye hin-
Дванаест је сати. ‫ب-رہ بج --ے-----‬ ‫بارہ بج گئے ہیں-‬ ‫-ا-ہ ب- گ-ے ہ-ں-‬ ------------------ ‫بارہ بج گئے ہیں-‬ 0
ba-ra b-j --ye--i-- baara baj gaye hin- b-a-a b-j g-y- h-n- ------------------- baara baj gaye hin-
Једна минута има шездесет секунди. ‫--- من--میں-ساٹ-----ن-----ے --ں-‬ ‫ایک منٹ میں ساٹھ سیکنڈ ہوتے ہیں-‬ ‫-ی- م-ٹ م-ں س-ٹ- س-ک-ڈ ہ-ت- ہ-ں-‬ ---------------------------------- ‫ایک منٹ میں ساٹھ سیکنڈ ہوتے ہیں-‬ 0
aik-m----e mein-sa-t- -eco-d-h--ay----- aik minute mein saath second hotay hin- a-k m-n-t- m-i- s-a-h s-c-n- h-t-y h-n- --------------------------------------- aik minute mein saath second hotay hin-
Један сат има шездесет минута. ‫-ی--گ--ٹے-میں---ٹھ م-ٹ-ہو-- -ی--‬ ‫ایک گھنٹے میں ساٹھ منٹ ہوتے ہیں-‬ ‫-ی- گ-ن-ے م-ں س-ٹ- م-ٹ ہ-ت- ہ-ں-‬ ---------------------------------- ‫ایک گھنٹے میں ساٹھ منٹ ہوتے ہیں-‬ 0
aik -ha-t---m-in-s-at- m---t- h---y --n- aik ghantay mein saath minute hotay hin- a-k g-a-t-y m-i- s-a-h m-n-t- h-t-y h-n- ---------------------------------------- aik ghantay mein saath minute hotay hin-
Један дан има двадесет и четири сата. ‫ا-ک-دن---- چ-بی- --ن-ے---ت------‬ ‫ایک دن میں چوبیس گھنٹے ہوتے ہیں-‬ ‫-ی- د- م-ں چ-ب-س گ-ن-ے ہ-ت- ہ-ں-‬ ---------------------------------- ‫ایک دن میں چوبیس گھنٹے ہوتے ہیں-‬ 0
aik di----in--h-bees-gh--ta--h---y hin- aik din mein chobees ghantay hotay hin- a-k d-n m-i- c-o-e-s g-a-t-y h-t-y h-n- --------------------------------------- aik din mein chobees ghantay hotay hin-

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...