Рјечник

sr Сати   »   be Час

8 [осам]

Сати

Сати

8 [восем]

8 [vosem]

Час

[Chas]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Извините! Выб---й--! В--------- В-б-ч-й-е- ---------- Выбачайце! 0
V-ba-hayts-! V----------- V-b-c-a-t-e- ------------ Vybachaytse!
Молим Вас, колико је сати? Ці----п-д--жа--,--ол------су? Ц- н- п--------- к----- ч---- Ц- н- п-д-а-а-е- к-л-к- ч-с-? ----------------------------- Ці не падкажаце, колькі часу? 0
Tsі -e-p--ka---tse- -ol’-- --a-u? T-- n- p----------- k----- c----- T-і n- p-d-a-h-t-e- k-l-k- c-a-u- --------------------------------- Tsі ne padkazhatse, kol’kі chasu?
Много хвала! В-лі-- --я--й. В----- д------ В-л-к- д-я-у-. -------------- Вялікі дзякуй. 0
Vyalіk---z--k-y. V------ d------- V-a-і-і d-y-k-y- ---------------- Vyalіkі dzyakuy.
Један је сат. Ц-п-- ------ -------. Ц---- п----- г------- Ц-п-р п-р-а- г-д-і-а- --------------------- Цяпер першая гадзіна. 0
T----er p--s-a-a gad--na. T------ p------- g------- T-y-p-r p-r-h-y- g-d-і-a- ------------------------- Tsyaper pershaya gadzіna.
Два су сата. Ц-п-р -----я -а-зіна. Ц---- д----- г------- Ц-п-р д-у-а- г-д-і-а- --------------------- Цяпер другая гадзіна. 0
T---p------g-y- g-dzі--. T------ d------ g------- T-y-p-r d-u-a-a g-d-і-a- ------------------------ Tsyaper drugaya gadzіna.
Три су сата. Ця--р-т-э-я---ад---а. Ц---- т----- г------- Ц-п-р т-э-я- г-д-і-а- --------------------- Цяпер трэцяя гадзіна. 0
Ts------t--ts--y- --dz---. T------ t-------- g------- T-y-p-r t-e-s-a-a g-d-і-a- -------------------------- Tsyaper tretsyaya gadzіna.
Четири су сата. Ця-ер--ац-ёртая га---на. Ц---- ч-------- г------- Ц-п-р ч-ц-ё-т-я г-д-і-а- ------------------------ Цяпер чацвёртая гадзіна. 0
Tsya-------t-v-r-ay- -ad--na. T------ c----------- g------- T-y-p-r c-a-s-e-t-y- g-d-і-a- ----------------------------- Tsyaper chatsvertaya gadzіna.
Пет је сати. Ц---- -я-ая -адз--а. Ц---- п---- г------- Ц-п-р п-т-я г-д-і-а- -------------------- Цяпер пятая гадзіна. 0
T----e----ataya-gad--na. T------ p------ g------- T-y-p-r p-a-a-a g-d-і-a- ------------------------ Tsyaper pyataya gadzіna.
Шест је сати. Цяпе- --ста------ін-. Ц---- ш----- г------- Ц-п-р ш-с-а- г-д-і-а- --------------------- Цяпер шостая гадзіна. 0
T-y-p-- -h-s-a-a g--zі--. T------ s------- g------- T-y-p-r s-o-t-y- g-d-і-a- ------------------------- Tsyaper shostaya gadzіna.
Седам је сати. Ця--р-сё-а- г-д--на. Ц---- с---- г------- Ц-п-р с-м-я г-д-і-а- -------------------- Цяпер сёмая гадзіна. 0
T------------a---d-іn-. T------ s----- g------- T-y-p-r s-m-y- g-d-і-a- ----------------------- Tsyaper semaya gadzіna.
Осам је сати. Ця-ер----ьм-----д-і-а. Ц---- в------ г------- Ц-п-р в-с-м-я г-д-і-а- ---------------------- Цяпер восьмая гадзіна. 0
T-yap-- --s--a-a--a----a. T------ v------- g------- T-y-p-r v-s-m-y- g-d-і-a- ------------------------- Tsyaper vos’maya gadzіna.
Девет је сати . Ця-е- -з--я--- га-зін-. Ц---- д------- г------- Ц-п-р д-е-я-а- г-д-і-а- ----------------------- Цяпер дзевятая гадзіна. 0
Tsy--e- d--------- -a-zіn-. T------ d--------- g------- T-y-p-r d-e-y-t-y- g-d-і-a- --------------------------- Tsyaper dzevyataya gadzіna.
Десет је сати. Ц-пе--дзе-я-а--гад-іна. Ц---- д------- г------- Ц-п-р д-е-я-а- г-д-і-а- ----------------------- Цяпер дзесятая гадзіна. 0
T-ya-e- dze--a-a-a ga-z--a. T------ d--------- g------- T-y-p-r d-e-y-t-y- g-d-і-a- --------------------------- Tsyaper dzesyataya gadzіna.
Једанаест је сати. Ця-е- -дз-на---тая-гадзін-. Ц---- а----------- г------- Ц-п-р а-з-н-ц-а-а- г-д-і-а- --------------------------- Цяпер адзінаццатая гадзіна. 0
T----er --z--a-s--ata---g-dz-n-. T------ a-------------- g------- T-y-p-r a-z-n-t-t-a-a-a g-d-і-a- -------------------------------- Tsyaper adzіnatstsataya gadzіna.
Дванаест је сати. Ця-е- -ван-цц-та---а-з--а. Ц---- д---------- г------- Ц-п-р д-а-а-ц-т-я г-д-і-а- -------------------------- Цяпер дванаццатая гадзіна. 0
Ts-a--r dvan-t-tsa--ya --dzіn-. T------ d------------- g------- T-y-p-r d-a-a-s-s-t-y- g-d-і-a- ------------------------------- Tsyaper dvanatstsataya gadzіna.
Једна минута има шездесет секунди. У-хв----- -эсцьдзе-----е-у--. У х------ ш---------- с------ У х-і-і-е ш-с-ь-з-с-т с-к-н-. ----------------------------- У хвіліне шэсцьдзесят секунд. 0
U k--іl-----hest-’dz--y-- ---u--. U k------- s------------- s------ U k-v-l-n- s-e-t-’-z-s-a- s-k-n-. --------------------------------- U khvіlіne shests’dzesyat sekund.
Један сат има шездесет минута. У-га--ін--ш--цьд-е--т хвілі-. У г------ ш---------- х------ У г-д-і-е ш-с-ь-з-с-т х-і-і-. ----------------------------- У гадзіне шэсцьдзесят хвілін. 0
U ----іn- ---sts’d---yat-kh-іlі-. U g------ s------------- k------- U g-d-і-e s-e-t-’-z-s-a- k-v-l-n- --------------------------------- U gadzіne shests’dzesyat khvіlіn.
Један дан има двадесет и четири сата. У---ным дні дв--цаць-чатыры ----і-ы. У а---- д-- д------- ч----- г------- У а-н-м д-і д-а-ц-ц- ч-т-р- г-д-і-ы- ------------------------------------ У адным дні дваццаць чатыры гадзіны. 0
U a-ny- ----dva-sts-----ch--yry ---zі--. U a---- d-- d---------- c------ g------- U a-n-m d-і d-a-s-s-t-’ c-a-y-y g-d-і-y- ---------------------------------------- U adnym dnі dvatstsats’ chatyry gadzіny.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...