Рјечник

sr Сати   »   fa ‫ساعات روز‬

8 [осам]

Сати

Сати

‫8 [هشت]‬

8 [hasht]

‫ساعات روز‬

[sâ-âte rooz]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Извините! ‫-ع-رت--ی-خو---!‬ ‫معذرت می-خواهم!‬ ‫-ع-ر- م-‌-و-ه-!- ----------------- ‫معذرت می‌خواهم!‬ 0
ma-aze--t-mikh--h--! ma-azerat mikhâ-ham! m---z-r-t m-k-â-h-m- -------------------- ma-azerat mikhâ-ham!
Молим Вас, колико је сати? ‫-----چ-د ----‬ ‫ساعت چند است؟‬ ‫-ا-ت چ-د ا-ت-‬ --------------- ‫ساعت چند است؟‬ 0
s-------a-d a--? sâ-at chand ast? s---t c-a-d a-t- ---------------- sâ-at chand ast?
Много хвала! ‫---ا- س-ا--ز--م - خ-------و-.‬ ‫بسیار سپاسگزارم / خیلی ممنون.‬ ‫-س-ا- س-ا-گ-ا-م / خ-ل- م-ن-ن-‬ ------------------------------- ‫بسیار سپاسگزارم / خیلی ممنون.‬ 0
b-sy-- -epâs-g----a-. besyâr sepâs-gozâram. b-s-â- s-p-s-g-z-r-m- --------------------- besyâr sepâs-gozâram.
Један је сат. ‫-اعت-یک --ت.‬ ‫ساعت یک است.‬ ‫-ا-ت ی- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت یک است.‬ 0
sâ----yek a--. sâ-at yek ast. s---t y-k a-t- -------------- sâ-at yek ast.
Два су сата. ‫س------ -ست.‬ ‫ساعت دو است.‬ ‫-ا-ت د- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت دو است.‬ 0
s---t -- --t. sâ-at do ast. s---t d- a-t- ------------- sâ-at do ast.
Три су сата. ‫س-ع- -ه-ا-ت.‬ ‫ساعت سه است.‬ ‫-ا-ت س- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت سه است.‬ 0
s--at -- --t. sâ-at se ast. s---t s- a-t- ------------- sâ-at se ast.
Четири су сата. ‫س--ت---ار-اس--‬ ‫ساعت چهار است.‬ ‫-ا-ت چ-ا- ا-ت-‬ ---------------- ‫ساعت چهار است.‬ 0
sâ-a- ----hâ---s-. sâ-at cha-hâr ast. s---t c-a-h-r a-t- ------------------ sâ-at cha-hâr ast.
Пет је сати. ‫س-ع- پ---ا-ت-‬ ‫ساعت پنج است.‬ ‫-ا-ت پ-ج ا-ت-‬ --------------- ‫ساعت پنج است.‬ 0
sâ--- pan- a--. sâ-at panj ast. s---t p-n- a-t- --------------- sâ-at panj ast.
Шест је сати. ‫---- ش- -ست.‬ ‫ساعت شش است.‬ ‫-ا-ت ش- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت شش است.‬ 0
sâ--- s---- -st. sâ-at shesh ast. s---t s-e-h a-t- ---------------- sâ-at shesh ast.
Седам је сати. ‫-ا-ت هفت ا---‬ ‫ساعت هفت است.‬ ‫-ا-ت ه-ت ا-ت-‬ --------------- ‫ساعت هفت است.‬ 0
sâ-at-h-ft a-t. sâ-at haft ast. s---t h-f- a-t- --------------- sâ-at haft ast.
Осам је сати. ‫-ا-----ت -س-.‬ ‫ساعت هشت است.‬ ‫-ا-ت ه-ت ا-ت-‬ --------------- ‫ساعت هشت است.‬ 0
sâ-at has-t--s-. sâ-at hasht ast. s---t h-s-t a-t- ---------------- sâ-at hasht ast.
Девет је сати . ‫-اع--نه-ا-ت-‬ ‫ساعت نه است.‬ ‫-ا-ت ن- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت نه است.‬ 0
s-----n---ast. sâ-at noh ast. s---t n-h a-t- -------------- sâ-at noh ast.
Десет је сати. ‫--عت------ت-‬ ‫ساعت ده است.‬ ‫-ا-ت د- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت ده است.‬ 0
s---- -ah --t. sâ-at dah ast. s---t d-h a-t- -------------- sâ-at dah ast.
Једанаест је сати. ‫س-ع- ی-ز-- اس-.‬ ‫ساعت یازده است.‬ ‫-ا-ت ی-ز-ه ا-ت-‬ ----------------- ‫ساعت یازده است.‬ 0
sâ-at ---da- --t. sâ-at yâzdah ast. s---t y-z-a- a-t- ----------------- sâ-at yâzdah ast.
Дванаест је сати. ‫-ا-ت-دوازده ----‬ ‫ساعت دوازده است.‬ ‫-ا-ت د-ا-د- ا-ت-‬ ------------------ ‫ساعت دوازده است.‬ 0
s--at -a----ah---t. sâ-at davâzdah ast. s---t d-v-z-a- a-t- ------------------- sâ-at davâzdah ast.
Једна минута има шездесет секунди. ‫یک د-یقه شصت ثان-- -س--‬ ‫یک دقیقه شصت ثانیه است.‬ ‫-ک د-ی-ه ش-ت ث-ن-ه ا-ت-‬ ------------------------- ‫یک دقیقه شصت ثانیه است.‬ 0
y---d-ghi-he-sh--t sâni-------. yek daghighe shast sânie dârad. y-k d-g-i-h- s-a-t s-n-e d-r-d- ------------------------------- yek daghighe shast sânie dârad.
Један сат има шездесет минута. ‫-ک س-ع--ش-ت-د--ق----ت.‬ ‫یک ساعت شصت دقیقه است.‬ ‫-ک س-ع- ش-ت د-ی-ه ا-ت-‬ ------------------------ ‫یک ساعت شصت دقیقه است.‬ 0
y-k-s---t sha-t-daghighe ----d. yek sâ-at shast daghighe dârad. y-k s---t s-a-t d-g-i-h- d-r-d- ------------------------------- yek sâ-at shast daghighe dârad.
Један дан има двадесет и четири сата. ‫ی- -و- --ست و-چهار --ع---س--‬ ‫یک روز بیست و چهار ساعت است.‬ ‫-ک ر-ز ب-س- و چ-ا- س-ع- ا-ت-‬ ------------------------------ ‫یک روز بیست و چهار ساعت است.‬ 0
y-k-ro-- b-s--o ch---âr--â--t----ad yek rooz bist o cha-hâr sâ-at dârad y-k r-o- b-s- o c-a-h-r s---t d-r-d ----------------------------------- yek rooz bist o cha-hâr sâ-at dârad

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...