Рјечник

sr Сати   »   hu Idő / óra

8 [осам]

Сати

Сати

8 [nyolc]

Idő / óra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Извините! Bo-sánat! B-------- B-c-á-a-! --------- Bocsánat! 0
Молим Вас, колико је сати? H-ny ó-a va-- / -enny- az -dő? H--- ó-- v--- / M----- a- i--- H-n- ó-a v-n- / M-n-y- a- i-ő- ------------------------------ Hány óra van? / Mennyi az idő? 0
Много хвала! Kösz-nö----ép--. K------- s------ K-s-ö-ö- s-é-e-. ---------------- Köszönöm szépen. 0
Један је сат. E-y ó-- ---. E-- ó-- v--- E-y ó-a v-n- ------------ Egy óra van. 0
Два су сата. K-t ó-a-va-. K-- ó-- v--- K-t ó-a v-n- ------------ Két óra van. 0
Три су сата. Há-o- ór- va-. H---- ó-- v--- H-r-m ó-a v-n- -------------- Három óra van. 0
Четири су сата. N--y-óra-v--. N--- ó-- v--- N-g- ó-a v-n- ------------- Négy óra van. 0
Пет је сати. Ö--ó-a van. Ö- ó-- v--- Ö- ó-a v-n- ----------- Öt óra van. 0
Шест је сати. Hat-ór---a-. H-- ó-- v--- H-t ó-a v-n- ------------ Hat óra van. 0
Седам је сати. Hé----- v-n. H-- ó-- v--- H-t ó-a v-n- ------------ Hét óra van. 0
Осам је сати. Nyol--óra-va-. N---- ó-- v--- N-o-c ó-a v-n- -------------- Nyolc óra van. 0
Девет је сати . Ki-enc---a -a-. K----- ó-- v--- K-l-n- ó-a v-n- --------------- Kilenc óra van. 0
Десет је сати. Tí- ó-- van. T-- ó-- v--- T-z ó-a v-n- ------------ Tíz óra van. 0
Једанаест је сати. T-z-n------a van. T------- ó-- v--- T-z-n-g- ó-a v-n- ----------------- Tizenegy óra van. 0
Дванаест је сати. T-ze--é- --- ---. T------- ó-- v--- T-z-n-é- ó-a v-n- ----------------- Tizenkét óra van. 0
Једна минута има шездесет секунди. E----er--hatvan-m-s-dp---b-----l. E-- p--- h----- m----------- á--- E-y p-r- h-t-a- m-s-d-e-c-ő- á-l- --------------------------------- Egy perc hatvan másodpercből áll. 0
Један сат има шездесет минута. E------ h-tv----er-ből ---. E-- ó-- h----- p------ á--- E-y ó-a h-t-a- p-r-b-l á-l- --------------------------- Egy óra hatvan percből áll. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Egy n---huszonné-- ó----- --l. E-- n-- h--------- ó----- á--- E-y n-p h-s-o-n-g- ó-á-ó- á-l- ------------------------------ Egy nap huszonnégy órából áll. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...