Рјечник

sr Сати   »   pl Czas zegarowy

8 [осам]

Сати

Сати

8 [osiem]

Czas zegarowy

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Извините! Przep-a--a---a-- --pani- -----st-a! Przepraszam pana / panią / państwa! P-z-p-a-z-m p-n- / p-n-ą / p-ń-t-a- ----------------------------------- Przepraszam pana / panią / państwa! 0
Молим Вас, колико је сати? Któ-a --s--go---n-? Która jest godzina? K-ó-a j-s- g-d-i-a- ------------------- Która jest godzina? 0
Много хвала! D------ę-b-r---. Dziękuję bardzo. D-i-k-j- b-r-z-. ---------------- Dziękuję bardzo. 0
Један је сат. J----pi-rwsz---od-i-a. Jest pierwsza godzina. J-s- p-e-w-z- g-d-i-a- ---------------------- Jest pierwsza godzina. 0
Два су сата. Je-t --u-a--o--i-a. Jest druga godzina. J-s- d-u-a g-d-i-a- ------------------- Jest druga godzina. 0
Три су сата. Je-t--r--ci----d--na. Jest trzecia godzina. J-s- t-z-c-a g-d-i-a- --------------------- Jest trzecia godzina. 0
Четири су сата. Jest-cz-a-t- ----i-a. Jest czwarta godzina. J-s- c-w-r-a g-d-i-a- --------------------- Jest czwarta godzina. 0
Пет је сати. J-st -ią-- go--in-. Jest piąta godzina. J-s- p-ą-a g-d-i-a- ------------------- Jest piąta godzina. 0
Шест је сати. Je-t-s--s-a-g--z-n-. Jest szósta godzina. J-s- s-ó-t- g-d-i-a- -------------------- Jest szósta godzina. 0
Седам је сати. Je-t sió-----o--i-a. Jest siódma godzina. J-s- s-ó-m- g-d-i-a- -------------------- Jest siódma godzina. 0
Осам је сати. J--t --m- ----i--. Jest ósma godzina. J-s- ó-m- g-d-i-a- ------------------ Jest ósma godzina. 0
Девет је сати . J-s- dz---ią-a-g-dz-na. Jest dziewiąta godzina. J-s- d-i-w-ą-a g-d-i-a- ----------------------- Jest dziewiąta godzina. 0
Десет је сати. Je-t --ies---- --dzin-. Jest dziesiąta godzina. J-s- d-i-s-ą-a g-d-i-a- ----------------------- Jest dziesiąta godzina. 0
Једанаест је сати. Jest -e---a----g--zin-. Jest jedenasta godzina. J-s- j-d-n-s-a g-d-i-a- ----------------------- Jest jedenasta godzina. 0
Дванаест је сати. J--t dw--a-t- go--ina. Jest dwunasta godzina. J-s- d-u-a-t- g-d-i-a- ---------------------- Jest dwunasta godzina. 0
Једна минута има шездесет секунди. Minu-a--a s---ćdz-es-ąt --ku-d. Minuta ma sześćdziesiąt sekund. M-n-t- m- s-e-ć-z-e-i-t s-k-n-. ------------------------------- Minuta ma sześćdziesiąt sekund. 0
Један сат има шездесет минута. G---i-a--a sz-ś----e-i-t---n--. Godzina ma sześćdziesiąt minut. G-d-i-a m- s-e-ć-z-e-i-t m-n-t- ------------------------------- Godzina ma sześćdziesiąt minut. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Do-a ma--w-dzi--c---c--ery---d-in-. Doba ma dwadzieścia cztery godziny. D-b- m- d-a-z-e-c-a c-t-r- g-d-i-y- ----------------------------------- Doba ma dwadzieścia cztery godziny. 0

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...