Рјечник

sr Сати   »   el Η ώρα

8 [осам]

Сати

Сати

8 [οκτώ]

8 [oktṓ]

Η ώρα

[Ē ṓra]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Извините! Μ--σ---ω---τε! Μ- σ---------- Μ- σ-γ-ω-ε-τ-! -------------- Με συγχωρείτε! 0
Me sy-----e-t-! M- s----------- M- s-n-h-r-í-e- --------------- Me synchōreíte!
Молим Вас, колико је сати? Τι---α εί-------ακ--ώ; Τ- ώ-- ε---- π-------- Τ- ώ-α ε-ν-ι π-ρ-κ-λ-; ---------------------- Τι ώρα είναι παρακαλώ; 0
T- ṓ-a-eín-i----akal-? T- ṓ-- e---- p-------- T- ṓ-a e-n-i p-r-k-l-? ---------------------- Ti ṓra eínai parakalṓ?
Много хвала! Ε-χ-ρι-----ολ-. Ε-------- π---- Ε-χ-ρ-σ-ώ π-λ-. --------------- Ευχαριστώ πολύ. 0
E-charis-ṓ -ol-. E--------- p---- E-c-a-i-t- p-l-. ---------------- Eucharistṓ polý.
Један је сат. Η ----είν-ι μί-. Η ώ-- ε---- μ--- Η ώ-α ε-ν-ι μ-α- ---------------- Η ώρα είναι μία. 0
Ē--r--eí-----í-. Ē ṓ-- e---- m--- Ē ṓ-a e-n-i m-a- ---------------- Ē ṓra eínai mía.
Два су сата. Η --α --ν-ι--ύ-. Η ώ-- ε---- δ--- Η ώ-α ε-ν-ι δ-ο- ---------------- Η ώρα είναι δύο. 0
Ē--r-----a--d-o. Ē ṓ-- e---- d--- Ē ṓ-a e-n-i d-o- ---------------- Ē ṓra eínai dýo.
Три су сата. Η --α ---αι τρ-ι-. Η ώ-- ε---- τ----- Η ώ-α ε-ν-ι τ-ε-ς- ------------------ Η ώρα είναι τρεις. 0
Ē -ra -í--- --eis. Ē ṓ-- e---- t----- Ē ṓ-a e-n-i t-e-s- ------------------ Ē ṓra eínai treis.
Четири су сата. Η-ώρ--είνα- ---σ----. Η ώ-- ε---- τ-------- Η ώ-α ε-ν-ι τ-σ-ε-ι-. --------------------- Η ώρα είναι τέσσερις. 0
Ē -r- -í--- ---s---s. Ē ṓ-- e---- t-------- Ē ṓ-a e-n-i t-s-e-i-. --------------------- Ē ṓra eínai tésseris.
Пет је сати. Η-ώρ----να---έντε. Η ώ-- ε---- π----- Η ώ-α ε-ν-ι π-ν-ε- ------------------ Η ώρα είναι πέντε. 0
Ē-ṓ-a-eína--pén--. Ē ṓ-- e---- p----- Ē ṓ-a e-n-i p-n-e- ------------------ Ē ṓra eínai pénte.
Шест је сати. Η-ώ----ίν-- έξ-. Η ώ-- ε---- έ--- Η ώ-α ε-ν-ι έ-ι- ---------------- Η ώρα είναι έξι. 0
Ē---a ---ai-é-i. Ē ṓ-- e---- é--- Ē ṓ-a e-n-i é-i- ---------------- Ē ṓra eínai éxi.
Седам је сати. Η--ρ- ε--α--επτ-. Η ώ-- ε---- ε---- Η ώ-α ε-ν-ι ε-τ-. ----------------- Η ώρα είναι επτά. 0
Ē ṓ---eínai e---. Ē ṓ-- e---- e---- Ē ṓ-a e-n-i e-t-. ----------------- Ē ṓra eínai eptá.
Осам је сати. Η-ώ-α -ί-α- ο-τώ. Η ώ-- ε---- ο---- Η ώ-α ε-ν-ι ο-τ-. ----------------- Η ώρα είναι οκτώ. 0
Ē-ṓ-a-e-n---o-t-. Ē ṓ-- e---- o---- Ē ṓ-a e-n-i o-t-. ----------------- Ē ṓra eínai oktṓ.
Девет је сати . Η---α ---αι ---έα. Η ώ-- ε---- ε----- Η ώ-α ε-ν-ι ε-ν-α- ------------------ Η ώρα είναι εννέα. 0
Ē--ra--ína- -nnéa. Ē ṓ-- e---- e----- Ē ṓ-a e-n-i e-n-a- ------------------ Ē ṓra eínai ennéa.
Десет је сати. Η ώρα-είν-ι δ---. Η ώ-- ε---- δ---- Η ώ-α ε-ν-ι δ-κ-. ----------------- Η ώρα είναι δέκα. 0
Ē-ṓra-e-nai-dé--. Ē ṓ-- e---- d---- Ē ṓ-a e-n-i d-k-. ----------------- Ē ṓra eínai déka.
Једанаест је сати. Η -ρα -ί--ι--ν----. Η ώ-- ε---- έ------ Η ώ-α ε-ν-ι έ-τ-κ-. ------------------- Η ώρα είναι έντεκα. 0
Ē ṓ-----na- ----ka. Ē ṓ-- e---- é------ Ē ṓ-a e-n-i é-t-k-. ------------------- Ē ṓra eínai énteka.
Дванаест је сати. Η --α---ν---δ---κ-. Η ώ-- ε---- δ------ Η ώ-α ε-ν-ι δ-δ-κ-. ------------------- Η ώρα είναι δώδεκα. 0
Ē-ṓ-- e---i dṓ-ek-. Ē ṓ-- e---- d------ Ē ṓ-a e-n-i d-d-k-. ------------------- Ē ṓra eínai dṓdeka.
Једна минута има шездесет секунди. Έ-α --πτό --ε---ξ--τ--------όλ----. Έ-- λ---- έ--- ε----- δ------------ Έ-α λ-π-ό έ-ε- ε-ή-τ- δ-υ-ε-ό-ε-τ-. ----------------------------------- Ένα λεπτό έχει εξήντα δευτερόλεπτα. 0
Én- -e-tó---hei exḗn---d-uteró-e--a. É-- l---- é---- e----- d------------ É-a l-p-ó é-h-i e-ḗ-t- d-u-e-ó-e-t-. ------------------------------------ Éna leptó échei exḗnta deuterólepta.
Један сат има шездесет минута. Μί- ώ-- έ--- -ξ-ντ- ---τ-. Μ-- ώ-- έ--- ε----- λ----- Μ-α ώ-α έ-ε- ε-ή-τ- λ-π-ά- -------------------------- Μία ώρα έχει εξήντα λεπτά. 0
Mí--ṓ-a----e- exḗnta------. M-- ṓ-- é---- e----- l----- M-a ṓ-a é-h-i e-ḗ-t- l-p-á- --------------------------- Mía ṓra échei exḗnta leptá.
Један дан има двадесет и четири сата. Μία----- έ----είκ-σι-τ--σε-ις-ώρε-. Μ-- μ--- έ--- ε----- τ------- ώ---- Μ-α μ-ρ- έ-ε- ε-κ-σ- τ-σ-ε-ι- ώ-ε-. ----------------------------------- Μία μέρα έχει είκοσι τέσσερις ώρες. 0
M-a----- éc-e- --k-si-----e--s-ṓre-. M-- m--- é---- e----- t------- ṓ---- M-a m-r- é-h-i e-k-s- t-s-e-i- ṓ-e-. ------------------------------------ Mía méra échei eíkosi tésseris ṓres.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...