Рјечник

sr Сати   »   ar ‫التوقيت‬

8 [осам]

Сати

Сати

‫8 [ثمانٍية]‬

8 [thmaniny]

‫التوقيت‬

[altawqit]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Извините! ‫-ذا -م--- --ع--ا-!‬ ‫--- س---- / ع------ ‫-ذ- س-ح-! / ع-و-ً-‬ -------------------- ‫إذا سمحت! / عفواً!‬ 0
'-idh--s-m--t!-- -fw-an! '----- s------ / e------ '-i-h- s-m-a-! / e-w-a-! ------------------------ 'iidha samhat! / efwaan!
Молим Вас, колико је сати? ‫-فواً--ك--ا-ساع-؟‬ ‫------ ك- ا------- ‫-ف-ا-، ك- ا-س-ع-؟- ------------------- ‫عفواً، كم الساعة؟‬ 0
ef--a---k---a-saa-a-? e------ k-- a-------- e-w-a-, k-m a-s-a-a-? --------------------- efwaan, kam alsaaeat?
Много хвала! ‫شك--- جز-لاً.‬ ‫----- ج------- ‫-ك-ً- ج-ي-ا-.- --------------- ‫شكرًا جزيلاً.‬ 0
s----n------aa-. s------ j------- s-k-a-a j-y-a-n- ---------------- shkrana jzylaan.
Један је сат. ‫إن-- ال--حد-.‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-و-ح-ة-‬ --------------- ‫إنها الواحدة.‬ 0
'i--a-a ---a--da-a. '------ a---------- '-i-a-a a-w-h-d-t-. ------------------- 'iinaha alwahidata.
Два су сата. ‫---ا-الثانية-‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-ث-ن-ة-‬ --------------- ‫إنها الثانية.‬ 0
'---iha altha----ta. '------ a----------- '-i-i-a a-t-a-n-a-a- -------------------- 'iiniha althaaniata.
Три су сата. ‫إ--ا الث--ث--‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-ث-ل-ة-‬ --------------- ‫إنها الثالثة.‬ 0
'iin-h- a---a-------a. '------ a------------- '-i-a-a a-t-a-l-t-a-a- ---------------------- 'iinaha althaalithata.
Четири су сата. ‫-ن-ا الر---ة.‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-ر-ب-ة-‬ --------------- ‫إنها الرابعة.‬ 0
'iin--a al--abi-ata. '------ a----------- '-i-i-a a-r-a-i-a-a- -------------------- 'iiniha alraabieata.
Пет је сати. ‫---ا الخ----.‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-خ-م-ة-‬ --------------- ‫إنها الخامسة.‬ 0
'---a-a -lk-ami-a--. '------ a----------- '-i-a-a a-k-a-i-a-a- -------------------- 'iinaha alkhamisata.
Шест је сати. ‫إ-----لس-د---‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-س-د-ة-‬ --------------- ‫إنها السادسة.‬ 0
'-i---a--l---di-a--. '------ a----------- '-i-i-a a-s-a-i-a-a- -------------------- 'iiniha alsaadisata.
Седам је сати. ‫-نها ال---ع--‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-س-ب-ة-‬ --------------- ‫إنها السابعة.‬ 0
'-ini-a-a--a-b-e--. '------ a---------- '-i-i-a a-s-a-i-a-. ------------------- 'iiniha alsaabieat.
Осам је сати. ‫-ن-- ----من--‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-ث-م-ة-‬ --------------- ‫إنها الثامنة.‬ 0
'-i-ih----t---mina-a. '------ a------------ '-i-i-a a-t-a-m-n-t-. --------------------- 'iiniha althaaminata.
Девет је сати . ‫إن----------.‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-ت-س-ة-‬ --------------- ‫إنها التاسعة.‬ 0
'ii-aha altaa--eat-. '------ a----------- '-i-a-a a-t-a-i-a-a- -------------------- 'iinaha altaasieata.
Десет је сати. ‫-ن-- ----شرة.‬ ‫---- ا-------- ‫-ن-ا ا-ع-ش-ة-‬ --------------- ‫إنها العاشرة.‬ 0
'iiniha ----s--rat-. '------ a----------- '-i-i-a a-e-s-i-a-a- -------------------- 'iiniha aleashirata.
Једанаест је сати. ‫--ه- ال-اد---ع---.‬ ‫---- ا------ ع----- ‫-ن-ا ا-ح-د-ة ع-ر-.- -------------------- ‫إنها الحادية عشرة.‬ 0
'iin----a------t eus--ata. '------ a------- e-------- '-i-a-a a-h-d-a- e-s-r-t-. -------------------------- 'iinaha alhadiat eushrata.
Дванаест је сати. ‫إ-ها-الث----------‬ ‫---- ا------ ع----- ‫-ن-ا ا-ث-ن-ة ع-ر-.- -------------------- ‫إنها الثانية عشرة.‬ 0
'-in-h- a---t-a-i-t --sh-a--. '------ a---------- e-------- '-i-a-a a-t-t-a-i-t e-s-r-t-. ----------------------------- 'iinaha alththaniat eushrata.
Једна минута има шездесет секунди. ‫---ق-قة -يها -تو- ث-ن-ة.‬ ‫------- ف--- س--- ث------ ‫-ل-ق-ق- ف-ه- س-و- ث-ن-ة-‬ -------------------------- ‫الدقيقة فيها ستون ثانية.‬ 0
al-q-q-t f------tun-tha--. a------- f--- s---- t----- a-d-i-a- f-h- s-t-n t-a-y- -------------------------- aldqiqat fiha situn thany.
Један сат има шездесет минута. ‫ا-س--ة ف-ه--س-ون -قيقة.‬ ‫------ ف--- س--- د------ ‫-ل-ا-ة ف-ه- س-و- د-ي-ة-‬ ------------------------- ‫الساعة فيها ستون دقيقة.‬ 0
al-a-e-- f-h- satu- --q-qa-a. a------- f--- s---- d-------- a-s-a-a- f-h- s-t-n d-q-q-t-. ----------------------------- alsaaeat fiha satun daqiqata.
Један дан има двадесет и четири сата. ‫-لي-م-ف-ه--ر-- وعشر---س-عة.‬ ‫----- ف-- أ--- و----- س----- ‫-ل-و- ف-ه أ-ب- و-ش-ي- س-ع-.- ----------------------------- ‫اليوم فيه أربع وعشرين ساعة.‬ 0
ali-a-m--i- a-be--esh-y- -a--t-. a------ f-- a--- w------ s------ a-i-a-m f-h a-b- w-s-r-n s-e-t-. -------------------------------- aliyawm fih arbe weshryn saeata.

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...