Рјечник

sr Прилози   »   nn Adverb

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [hundre]

Adverb

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
већ једном – још никада n-kon --ng-- -ldri n____ g___ - a____ n-k-n g-n- - a-d-i ------------------ nokon gong - aldri 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ha---u n-k-----n- -----i -e----? H__ d_ n____ g___ v___ i B______ H-r d- n-k-n g-n- v-r- i B-r-i-? -------------------------------- Har du nokon gong vore i Berlin? 0
Не, још никада. N--,--l-r-. N___ a_____ N-i- a-d-i- ----------- Nei, aldri. 0
неко – нико nok-n-- -ngen n____ - i____ n-k-n - i-g-n ------------- nokon - ingen 0
Познајете ли овде некога? K--nner-d- --k-n-her? K______ d_ n____ h___ K-e-n-r d- n-k-n h-r- --------------------- Kjenner du nokon her? 0
Не, ја не познајем овде никога. N-i,-e- -j----r-i-g-- -e-. N___ e_ k______ i____ h___ N-i- e- k-e-n-r i-g-n h-r- -------------------------- Nei, eg kjenner ingen her. 0
још – не више e-n- - -kkj- l--g-r e___ - i____ l_____ e-n- - i-k-e l-n-e- ------------------- enno - ikkje lenger 0
Остајете ли још дуго овде? Sk-- du ---e---r -- -t--- -n-o? S___ d_ v___ h__ e_ s____ e____ S-a- d- v-r- h-r e- s-u-d e-n-? ------------------------------- Skal du vere her ei stund enno? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Nei--e---k-l-----e ve-e -er-l-nge-. N___ e_ s___ i____ v___ h__ l______ N-i- e- s-a- i-k-e v-r- h-r l-n-e-. ----------------------------------- Nei, eg skal ikkje vere her lenger. 0
још нешто – ништа више litt m-ir-----kj--m-ir l___ m___ - i____ m___ l-t- m-i- - i-k-e m-i- ---------------------- litt meir - ikkje meir 0
Желите ли још нешто попити? V-l--- h- litt-m-ir-å -ri-ke? V__ d_ h_ l___ m___ å d______ V-l d- h- l-t- m-i- å d-i-k-? ----------------------------- Vil du ha litt meir å drikke? 0
Не, ја не желим ништа више. N-----k-,-e--vi---k-j- ha--eir. N__ t____ e_ v__ i____ h_ m____ N-i t-k-, e- v-l i-k-e h- m-i-. ------------------------------- Nei takk, eg vil ikkje ha meir. 0
већ нешто – још ништа a--ere---- ------e-no a_______ - i____ e___ a-l-r-i- - i-k-e e-n- --------------------- allereie - ikkje enno 0
Јесте ли већ нешто јели? H----- aller--e--t-? H__ d_ a_______ e___ H-r d- a-l-r-i- e-e- -------------------- Har du allereie ete? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ne-, eg har -k-----te---n-. N___ e_ h__ i____ e__ e____ N-i- e- h-r i-k-e e-e e-n-. --------------------------- Nei, eg har ikkje ete enno. 0
још неко – нико више f--ire - i-ge- f-ei-e f_____ - i____ f_____ f-e-r- - i-g-n f-e-r- --------------------- fleire - ingen fleire 0
Жели ли још неко кафу? Er det --eir- -o----l--a --f-i? E_ d__ f_____ s__ v__ h_ k_____ E- d-t f-e-r- s-m v-l h- k-f-i- ------------------------------- Er det fleire som vil ha kaffi? 0
Не, нико више. N-i,-ing----leir-. N___ i____ f______ N-i- i-g-n f-e-r-. ------------------ Nei, ingen fleire. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.