Рјечник

sr Прилози   »   nn Adverbs

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [hundre]

Adverbs

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
већ једном – још никада no-----ong - -ldri n---- g--- - a---- n-k-n g-n- - a-d-i ------------------ nokon gong - aldri 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ha---u---kon ---- --re-i-B-r-i-? H-- d- n---- g--- v--- i B------ H-r d- n-k-n g-n- v-r- i B-r-i-? -------------------------------- Har du nokon gong vore i Berlin? 0
Не, још никада. Ne---a-dri. N--- a----- N-i- a-d-i- ----------- Nei, aldri. 0
неко – нико n---- ---n-en n---- - i---- n-k-n - i-g-n ------------- nokon - ingen 0
Познајете ли овде некога? Kjen--r-du ----- -er? K------ d- n---- h--- K-e-n-r d- n-k-n h-r- --------------------- Kjenner du nokon her? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ne-, -g--j---er ---e--h-r. N--- e- k------ i---- h--- N-i- e- k-e-n-r i-g-n h-r- -------------------------- Nei, eg kjenner ingen her. 0
још – не више e--o-- -kkje-l-n-er e--- - i---- l----- e-n- - i-k-e l-n-e- ------------------- enno - ikkje lenger 0
Остајете ли још дуго овде? S--l ---v-r---e- -i-stund-e-no? S--- d- v--- h-- e- s---- e---- S-a- d- v-r- h-r e- s-u-d e-n-? ------------------------------- Skal du vere her ei stund enno? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N--- ----kal--k-je-ve-e -e--le-ge-. N--- e- s--- i---- v--- h-- l------ N-i- e- s-a- i-k-e v-r- h-r l-n-e-. ----------------------------------- Nei, eg skal ikkje vere her lenger. 0
још нешто – ништа више litt m-ir-- i-kj-----r l--- m--- - i---- m--- l-t- m-i- - i-k-e m-i- ---------------------- litt meir - ikkje meir 0
Желите ли још нешто попити? Vil ---ha-li-----ir-- d-i---? V-- d- h- l--- m--- å d------ V-l d- h- l-t- m-i- å d-i-k-? ----------------------------- Vil du ha litt meir å drikke? 0
Не, ја не желим ништа више. Ne--t-kk- -g -i--i-k-e-h- -eir. N-- t---- e- v-- i---- h- m---- N-i t-k-, e- v-l i-k-e h- m-i-. ------------------------------- Nei takk, eg vil ikkje ha meir. 0
већ нешто – још ништа a--e--i--- --k----nno a------- - i---- e--- a-l-r-i- - i-k-e e-n- --------------------- allereie - ikkje enno 0
Јесте ли већ нешто јели? Har-du -l----i-----? H-- d- a------- e--- H-r d- a-l-r-i- e-e- -------------------- Har du allereie ete? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. N-i,-eg-h-- -kkj---t- -n-o. N--- e- h-- i---- e-- e---- N-i- e- h-r i-k-e e-e e-n-. --------------------------- Nei, eg har ikkje ete enno. 0
још неко – нико више f----e - i-g-- f-eire f----- - i---- f----- f-e-r- - i-g-n f-e-r- --------------------- fleire - ingen fleire 0
Жели ли још неко кафу? E----- --ei-e -----il h- ---f-? E- d-- f----- s-- v-- h- k----- E- d-t f-e-r- s-m v-l h- k-f-i- ------------------------------- Er det fleire som vil ha kaffi? 0
Не, нико више. N--- ingen-flei--. N--- i---- f------ N-i- i-g-n f-e-r-. ------------------ Nei, ingen fleire. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.