Рјечник

sr Прилози   »   ar ‫الظروف‬

100 [стотина]

Прилози

Прилози

‫100 [مائة]

100 [mayt]

‫الظروف‬

al-ẓurūf

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
већ једном – још никада ‫----ق--م-ى ـــ-أ-----/--يس-ب-د ‫__ و__ م__ ـ__ أ___ / ل__ ب__ ‫-ي و-ت م-ى ـ-ـ أ-د-ً / ل-س ب-د ------------------------------- ‫في وقت مضى ـــ أبداً / ليس بعد 0
fi w--t-ma---- ab--a- /--a-s---a‘d f_ w___ m___ — a_____ / l____ b___ f- w-q- m-ḍ- — a-a-a- / l-y-a b-‘- ---------------------------------- fi waqt maḍā — abadan / laysa ba‘d
Јесте ли већ једном били у Берлину? ه- -بق -- أن ز-- ب-ل-ن؟ ه_ س__ ل_ أ_ ز__ ب_____ ه- س-ق ل- أ- ز-ت ب-ل-ن- ----------------------- هل سبق لك أن زرت برلين؟ 0
h-l---ba---lak--a--z--t--ba-l-n? h__ s_____ l___ a_ z____ b______ h-l s-b-q- l-k- a- z-r-a b-r-ī-? -------------------------------- hal sabaqa laka an zurta barlīn?
Не, још никада. ‫-ا،--بد-ً. ‫___ أ____ ‫-ا- أ-د-ً- ----------- ‫لا، أبداً. 0
la, -b--a-. l__ a______ l-, a-a-a-. ----------- la, abadan.
неко – нико ‫أحد--ا-ــ- -ا---د ‫___ م_ ـ__ ل_ أ__ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د ------------------ ‫أحد ما ـــ لا أحد 0
aḥ-d-mā-— lā -ḥad a___ m_ — l_ a___ a-a- m- — l- a-a- ----------------- aḥad mā — lā aḥad
Познајете ли овде некога? ‫--ع-- أحدا- ه--؟ ‫_____ أ___ ه___ ‫-ت-ر- أ-د-ً ه-ا- ----------------- ‫أتعرف أحداً هنا؟ 0
at-‘--- --a-----u-ā? a______ a_____ h____ a-a-r-f a-a-a- h-n-? -------------------- ata‘rif aḥadan hunā?
Не, ја не познајем овде никога. ‫--- -ا-أ-ر---حداً. ‫___ ل_ أ___ أ____ ‫-ا- ل- أ-ر- أ-د-ً- ------------------- ‫لا، لا أعرف أحداً. 0
l-- -ā-a‘ri- -ḥada-. l__ l_ a____ a______ l-, l- a-r-f a-a-a-. -------------------- la, lā a‘rif aḥadan.
још – не више ‫ل--يزا--ـــ ل--ي-د ‫__ ي___ ـ__ ل_ ي__ ‫-ا ي-ا- ـ-ـ ل- ي-د ------------------- ‫لا يزال ـــ لم يعد 0
l- --z-l-—--am----ud l_ y____ — l__ y____ l- y-z-l — l-m y-‘-d -------------------- lā yazāl — lam ya‘ud
Остајете ли још дуго овде? ‫هل -ت-قى طوي-اً هنا؟ ‫__ س____ ط____ ه___ ‫-ل س-ب-ى ط-ي-ا- ه-ا- --------------------- ‫هل ستبقى طويلاً هنا؟ 0
h-- --t---- ṭ---l-n-h-nā? h__ s______ ṭ______ h____ h-l s-t-b-ā ṭ-w-l-n h-n-? ------------------------- hal satabqā ṭawīlan hunā?
Не, ја не остајем више дуго овде. ‫لا، لن-أط-- ال-ق---هنا. ‫___ ل_ أ___ ا_____ ه___ ‫-ا- ل- أ-ي- ا-ب-ا- ه-ا- ------------------------ ‫لا، لن أطيل البقاء هنا. 0
l-----n----l -l--aq---h---. l__ l__ u___ a_______ h____ l-, l-n u-ī- a---a-ā- h-n-. --------------------------- la, lan uṭīl al-baqā’ hunā.
још нешто – ништа више ‫--- -خر-ـــ ل---ك---من. ‫___ آ__ ـ__ ل_ أ___ م__ ‫-ي- آ-ر ـ-ـ ل- أ-ث- م-. ------------------------ ‫شيء آخر ـــ لا أكثر من. 0
sha- ākh---- lā-ak--ar m-n s___ ā____ — l_ a_____ m__ s-a- ā-h-r — l- a-t-a- m-n -------------------------- shay ākhar — lā akthar min
Желите ли још нешто попити? ‫أ-رغ- -ي --او- مش--ب-إض-ف-؟ ‫_____ ف_ ت____ م____ إ_____ ‫-ت-غ- ف- ت-ا-ل م-ر-ب إ-ا-ي- ---------------------------- ‫أترغب في تناول مشروب إضافي؟ 0
at-r--ib f- t----il----h-ū- i-ā-ī? a_______ f_ t______ m______ i_____ a-u-g-i- f- t-n-w-l m-s-r-b i-ā-ī- ---------------------------------- aturghib fī tanāwil mashrūb iḍāfī?
Не, ја не желим ништа више. ‫--، -- -ريد-أك---من--لك. ‫___ ل_ أ___ أ___ م_ ذ___ ‫-ا- ل- أ-ي- أ-ث- م- ذ-ك- ------------------------- ‫لا، لا أريد أكثر من ذلك. 0
la,-----rīd-a--h-r min-d-ā---. l__ l_ u___ a_____ m__ d______ l-, l- u-ī- a-t-a- m-n d-ā-i-. ------------------------------ la, lā urīd akthar min dhālik.
већ нешто – још ништа ‫---..--ــ -يس --د ‫_____ ـ__ ل__ ب__ ‫-د-.- ـ-ـ ل-س ب-د ------------------ ‫قد... ـــ ليس بعد 0
q------— l-y-a-ba‘d q_____ — l____ b___ q-d-.- — l-y-a b-‘- ------------------- qad... — laysa ba‘d
Јесте ли већ нешто јели? ‫-ل أكل--شي--ً؟ ‫__ أ___ ش____ ‫-ل أ-ل- ش-ئ-ً- --------------- ‫هل أكلت شيئاً؟ 0
h-- -ka--a-s------? h__ a_____ s_______ h-l a-a-t- s-a-’-n- ------------------- hal akalta shay’an?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. ل----م-أ-نا-- -- ------د. ل__ ل_ أ_____ أ_ ش__ ب___ ل-، ل- أ-ن-و- أ- ش-ء ب-د- ------------------------- لا، لم أتناول أي شيء بعد. 0
la, l-m-atan-wil ---sh-y’--a‘d. l__ l__ a_______ a_ s____ b____ l-, l-m a-a-ā-i- a- s-a-’ b-‘-. ------------------------------- la, lam atanāwil ay shay’ ba‘d.
још неко – нико више ‫أح- م---ـ- -ا --د ‫___ م_ ـ__ ل_ أ__ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د ------------------ ‫أحد ما ـــ لا أحد 0
aḥ-d-m- — -ā --ad a___ m_ — l_ a___ a-a- m- — l- a-a- ----------------- aḥad mā — lā aḥad
Жели ли још неко кафу? ‫---ه--ك -حد---ي--ق-وة؟ ‫__ ه___ أ__ ي___ ق____ ‫-ل ه-ا- أ-د ي-ي- ق-و-؟ ----------------------- ‫هل هناك أحد يريد قهوة؟ 0
ha--h--āka a-a---ur-d-qa--ah? h__ h_____ a___ y____ q______ h-l h-n-k- a-a- y-r-d q-h-a-? ----------------------------- hal hunāka aḥad yurīd qahwah?
Не, нико више. ‫--- لا أ--. ‫___ ل_ أ___ ‫-ا- ل- أ-د- ------------ ‫لا، لا أحد. 0
l----- aḥ-d. l__ l_ a____ l-, l- a-a-. ------------ la, lā aḥad.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.