Рјечник

sr Прилози   »   pl Przysłówki

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sto]

Przysłówki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
већ једном – још никада ju- r-- – j------ n---y już raz – jeszcze nigdy 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? By- p-- / B--- p--- j-- r-- w B-------? Był pan / Była pani już raz w Berlinie? 0
Не, још никада. Ni-- j------ n----. Nie, jeszcze nigdy. 0
неко – нико kt-- – n--t ktoś – nikt 0
Познајете ли овде некога? Zn- p-- / p--- t- k----? Zna pan / pani tu kogoś? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ni-- n-- z--- t- n-----. Nie, nie znam tu nikogo. 0
још – не више je----- – j-- n-e jeszcze – już nie 0
Остајете ли још дуго овде? Zo------ p-- / p--- t- j------ d----? Zostanie pan / pani tu jeszcze długo? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Ni-- n-- z------ t- d----. Nie, nie zostanę tu długo. 0
још нешто – ништа више je----- c-- – n-- w----j jeszcze coś – nic więcej 0
Желите ли још нешто попити? Ch------ p-- / C-------- p--- s-- j------ c----- n----? Chciałby pan / Chciałaby pani się jeszcze czegoś napić? 0
Не, ја не желим ништа више. Ni-- j-- n-- w----- n-- c---. Nie, już nic więcej nie chcę. 0
већ нешто – још ништа ju- c-- – j------ n-c już coś – jeszcze nic 0
Јесте ли већ нешто јели? Cz- j-- p-- c-- z---- / p--- j-- z-----? Czy już pan coś zjadł / pani już zjadła? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ni-- n-- z------ / z------ j------ n------. Nie, nie zjadłem / zjadłem jeszcze niczego. 0
још неко – нико више je----- k--- – n--- w----j jeszcze ktoś – nikt więcej 0
Жели ли још неко кафу? Ch------ k--- j------ k---? Chciałby ktoś jeszcze kawę? 0
Не, нико више. Ni-- j-- n---. Nie, już nikt. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.