Рјечник

sr Прилози   »   tr Nitelik zarfları

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [yüz]

Nitelik zarfları

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
већ једном – још никада d-----v-el-- da----nce---ç d--- e---- – d--- ö--- h-- d-h- e-v-l – d-h- ö-c- h-ç -------------------------- daha evvel – daha önce hiç 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Dah- -v-e- hiç-B---i--de-bulundu-uz--u? D--- e---- h-- B-------- b--------- m-- D-h- e-v-l h-ç B-r-i-’-e b-l-n-u-u- m-? --------------------------------------- Daha evvel hiç Berlin’de bulundunuz mu? 0
Не, још никада. Hayır,---ha -nce h-- -ulunma-ım. H----- d--- ö--- h-- b---------- H-y-r- d-h- ö-c- h-ç b-l-n-a-ı-. -------------------------------- Hayır, daha önce hiç bulunmadım. 0
неко – нико bi-- – -iç kim-e b--- – h-- k---- b-r- – h-ç k-m-e ---------------- biri – hiç kimse 0
Познајете ли овде некога? B-rd-----ıd---nız var-m-? B---- t---------- v-- m-- B-r-a t-n-d-ğ-n-z v-r m-? ------------------------- Burda tanıdığınız var mı? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ha-----b---a k--s-y---a-ı-ı-or--. H----- b---- k------ t----------- H-y-r- b-r-a k-m-e-i t-n-m-y-r-m- --------------------------------- Hayır, burda kimseyi tanımıyorum. 0
још – не више d-ha---a-tık -e--l d--- – a---- d---- d-h- – a-t-k d-ğ-l ------------------ daha – artık değil 0
Остајете ли још дуго овде? Bu--da---ha---k ---a--k-------z? B----- d--- ç-- k------ m------- B-r-d- d-h- ç-k k-l-c-k m-s-n-z- -------------------------------- Burada daha çok kalacak mısınız? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. H-yır- b-rada ---ık-faz-a -al-ay-cağım. H----- b----- a---- f---- k------------ H-y-r- b-r-d- a-t-k f-z-a k-l-a-a-a-ı-. --------------------------------------- Hayır, burada artık fazla kalmayacağım. 0
још нешто – ништа више bir-------- –---ç --- -ey b----- d--- – h-- b-- ş-- b-r-e- d-h- – h-ç b-r ş-y ------------------------- birşey daha – hiç bir şey 0
Желите ли још нешто попити? B-r -e-------i-mek-i-----i-ini-? B-- ş-- d--- i---- i------------ B-r ş-y d-h- i-m-k i-t-r-i-i-i-? -------------------------------- Bir şey daha içmek istermisiniz? 0
Не, ја не желим ништа више. H-yır, ba-ka -----ir şey ist--i-o---. H----- b---- h-- b-- ş-- i----------- H-y-r- b-ş-a h-ç b-r ş-y i-t-m-y-r-m- ------------------------------------- Hayır, başka hiç bir şey istemiyorum. 0
већ нешто – још ништа e-vel-e --hen-z-d--il e------ – h---- d---- e-v-l-e – h-n-z d-ğ-l --------------------- evvelce – henüz değil 0
Јесте ли већ нешто јели? E-v--c- b-r ---le--yed---z--i? E------ b-- ş----- y------ m-- E-v-l-e b-r ş-y-e- y-d-n-z m-? ------------------------------ Evvelce bir şeyler yediniz mi? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ha-ı---h-nüz-bir--e- -e--d--. H----- h---- b-- ş-- y------- H-y-r- h-n-z b-r ş-y y-m-d-m- ----------------------------- Hayır, henüz bir şey yemedim. 0
још неко – нико више d-----aş---bi-- – ar-ık ----e y-k d--- b---- b--- – a---- k---- y-- d-h- b-ş-a b-r- – a-t-k k-m-e y-k --------------------------------- daha başka biri – artık kimse yok 0
Жели ли још неко кафу? Ba----k-hve --t---- -ar--ı? B---- k---- i------ v-- m-- B-ş-a k-h-e i-t-y-n v-r m-? --------------------------- Başka kahve isteyen var mı? 0
Не, нико више. H---r------e is--mi---. H----- k---- i--------- H-y-r- k-m-e i-t-m-y-r- ----------------------- Hayır, kimse istemiyor. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.