Рјечник

sr Прилози   »   be Прыслоўі

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Прыслоўі

Pryslouі

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
већ једном – још никада у-- кал--- – -ш---ні-о-і у__ к_____ – я___ н_____ у-о к-л-с- – я-ч- н-к-л- ------------------------ ужо калісь – яшчэ ніколі 0
uzh--ka--s’-–----hch--nі-olі u___ k_____ – y______ n_____ u-h- k-l-s- – y-s-c-e n-k-l- ---------------------------- uzho kalіs’ – yashche nіkolі
Јесте ли већ једном били у Берлину? В---ж--к-л-с- --лі ў---р--не? В_ ў__ к_____ б___ ў Б_______ В- ў-о к-л-с- б-л- ў Б-р-і-е- ----------------------------- Вы ўжо калісь былі ў Берліне? 0
Vy -z-- -alі----y-- - Berlіne? V_ u___ k_____ b___ u B_______ V- u-h- k-l-s- b-l- u B-r-і-e- ------------------------------ Vy uzho kalіs’ bylі u Berlіne?
Не, још никада. Н-, ---э нік-лі. Н__ я___ н______ Н-, я-ч- н-к-л-. ---------------- Не, яшчэ ніколі. 0
Ne,-ya-h--- nіk--і. N__ y______ n______ N-, y-s-c-e n-k-l-. ------------------- Ne, yashche nіkolі.
неко – нико х-о-не-удз- –-ніх-о х__________ – н____ х-о-н-б-д-ь – н-х-о ------------------- хто-небудзь – ніхто 0
k-t-----u-z--– n----o k___________ – n_____ k-t---e-u-z- – n-k-t- --------------------- khto-nebudz’ – nіkhto
Познајете ли овде некога? В----го--е-уд-ь--у---е-а--е? В_ к___________ т__ в_______ В- к-г---е-у-з- т-т в-д-е-е- ---------------------------- Вы каго-небудзь тут ведаеце? 0
V--k-g--n-b-d-- ----v-d--tse? V_ k___________ t__ v________ V- k-g---e-u-z- t-t v-d-e-s-? ----------------------------- Vy kago-nebudz’ tut vedaetse?
Не, ја не познајем овде никога. Не- - ----н---г--не -е-а-. Н__ я т__ н_____ н_ в_____ Н-, я т-т н-к-г- н- в-д-ю- -------------------------- Не, я тут нікога не ведаю. 0
N-------ut---k-g-----v-da--. N__ y_ t__ n_____ n_ v______ N-, y- t-t n-k-g- n- v-d-y-. ---------------------------- Ne, ya tut nіkoga ne vedayu.
још – не више яш-----уж--не я___ – у__ н_ я-ч- – у-о н- ------------- яшчэ – ужо не 0
y--h--e ---zh- ne y______ – u___ n_ y-s-c-e – u-h- n- ----------------- yashche – uzho ne
Остајете ли још дуго овде? В- т-- -ш-- на-оў-а --с-а-я----? В_ т__ я___ н______ з___________ В- т-т я-ч- н-д-ў-а з-с-а-я-е-я- -------------------------------- Вы тут яшчэ надоўга застаняцеся? 0
V--t-t-ya--c-e n-dou-a -as--n-at-e--a? V_ t__ y______ n______ z______________ V- t-t y-s-c-e n-d-u-a z-s-a-y-t-e-y-? -------------------------------------- Vy tut yashche nadouga zastanyatsesya?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н-- я --ль- т----е-застан-ся. Н__ я б____ т__ н_ з_________ Н-, я б-л-ш т-т н- з-с-а-у-я- ----------------------------- Не, я больш тут не застануся. 0
N----- bol-sh tu--n- za----u-y-. N__ y_ b_____ t__ n_ z__________ N-, y- b-l-s- t-t n- z-s-a-u-y-. -------------------------------- Ne, ya bol’sh tut ne zastanusya.
још нешто – ништа више я-------ху-– бол-ш н-ч--а я___ к____ – б____ н_____ я-ч- к-ы-у – б-л-ш н-ч-г- ------------------------- яшчэ крыху – больш нічога 0
ya--che--r-kh--- b----h-----o-a y______ k_____ – b_____ n______ y-s-c-e k-y-h- – b-l-s- n-c-o-a ------------------------------- yashche krykhu – bol’sh nіchoga
Желите ли још нешто попити? Хоч-----ш-э-к--ху в-піц-? Х_____ я___ к____ в______ Х-ч-ц- я-ч- к-ы-у в-п-ц-? ------------------------- Хочаце яшчэ крыху выпіць? 0
Kh--h---e ya----- --y--u-v-p--s-? K________ y______ k_____ v_______ K-o-h-t-e y-s-c-e k-y-h- v-p-t-’- --------------------------------- Khochatse yashche krykhu vypіts’?
Не, ја не желим ништа више. Не, я-б-л-ш --ч--- не-х---. Н__ я б____ н_____ н_ х____ Н-, я б-л-ш н-ч-г- н- х-ч-. --------------------------- Не, я больш нічога не хачу. 0
N-, -- bol-s- n------ -e ---ch-. N__ y_ b_____ n______ n_ k______ N-, y- b-l-s- n-c-o-a n- k-a-h-. -------------------------------- Ne, ya bol’sh nіchoga ne khachu.
већ нешто – још ништа ужо што-н--удз-----ш-э ніч--а у__ ш__________ – я___ н_____ у-о ш-о-н-б-д-ь – я-ч- н-ч-г- ----------------------------- ужо што-небудзь – яшчэ нічога 0
u--- --t--n---dz’-– --shche ----o-a u___ s___________ – y______ n______ u-h- s-t---e-u-z- – y-s-c-e n-c-o-a ----------------------------------- uzho shto-nebudz’ – yashche nіchoga
Јесте ли већ нешто јели? В- --- ш-о-н----з- елі? В_ ў__ ш__________ е___ В- ў-о ш-о-н-б-д-ь е-і- ----------------------- Вы ўжо што-небудзь елі? 0
V------ ---o--e-udz---e--? V_ u___ s___________ y____ V- u-h- s-t---e-u-z- y-l-? -------------------------- Vy uzho shto-nebudz’ yelі?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Не-------- н-чо----- -ў-/--- ---. Н__ я я___ н_____ н_ е_ / н_ е___ Н-, я я-ч- н-ч-г- н- е- / н- е-а- --------------------------------- Не, я яшчэ нічога не еў / не ела. 0
N-- ya ------- n-chog--n- ye--- -e --l-. N__ y_ y______ n______ n_ y__ / n_ y____ N-, y- y-s-c-e n-c-o-a n- y-u / n- y-l-. ---------------------------------------- Ne, ya yashche nіchoga ne yeu / ne yela.
још неко – нико више хто-н-б--з- я-чэ -----то----ьш х__________ я___ – н____ б____ х-о-н-б-д-ь я-ч- – н-х-о б-л-ш ------------------------------ хто-небудзь яшчэ – ніхто больш 0
k-t---ebud-’--a--c-e - nі-----bol’sh k___________ y______ – n_____ b_____ k-t---e-u-z- y-s-c-e – n-k-t- b-l-s- ------------------------------------ khto-nebudz’ yashche – nіkhto bol’sh
Жели ли још неко кафу? Х-о--ебу--ь яш-э--оч- к---? Х__________ я___ х___ к____ Х-о-н-б-д-ь я-ч- х-ч- к-в-? --------------------------- Хто-небудзь яшчэ хоча кавы? 0
K-to--ebudz- ------e -h--ha-kav-? K___________ y______ k_____ k____ K-t---e-u-z- y-s-c-e k-o-h- k-v-? --------------------------------- Khto-nebudz’ yashche khocha kavy?
Не, нико више. Не, б--ь- ---то. Н__ б____ н_____ Н-, б-л-ш н-х-о- ---------------- Не, больш ніхто. 0
N---b-l--h --k--o. N__ b_____ n______ N-, b-l-s- n-k-t-. ------------------ Ne, bol’sh nіkhto.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.