Рјечник

sr Прилози   »   be Прыслоўі

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Прыслоўі

[Pryslouі]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
већ једном – још никада уж- к----- – я--- н----і ужо калісь – яшчэ ніколі 0
u--- k----’ – y------ n----- uz-- k----- – y------ n----і uzho kalіs’ – yashche nіkolі u-h- k-l-s’ – y-s-c-e n-k-l- ----------’-–---------------
Јесте ли већ једном били у Берлину? Вы ў-- к----- б--- ў Б------? Вы ўжо калісь былі ў Берліне? 0
V- u--- k----’ b--- u B------? Vy u--- k----- b--- u B------? Vy uzho kalіs’ bylі u Berlіne? V- u-h- k-l-s’ b-l- u B-r-і-e? -------------’---------------?
Не, још никада. Не- я--- н-----. Не, яшчэ ніколі. 0
N-, y------ n-----. Ne- y------ n-----. Ne, yashche nіkolі. N-, y-s-c-e n-k-l-. --,---------------.
неко – нико хт--------- – н---о хто-небудзь – ніхто 0
k----n-----’ – n----- kh---------- – n----o khto-nebudz’ – nіkhto k-t--n-b-d-’ – n-k-t- -----------’-–-------
Познајете ли овде некога? Вы к----------- т-- в------? Вы каго-небудзь тут ведаеце? 0
V- k----n-----’ t-- v-------? Vy k----------- t-- v-------? Vy kago-nebudz’ tut vedaetse? V- k-g--n-b-d-’ t-t v-d-e-s-? --------------’-------------?
Не, ја не познајем овде никога. Не- я т-- н----- н- в----. Не, я тут нікога не ведаю. 0
N-, y- t-- n----- n- v-----. Ne- y- t-- n----- n- v-----. Ne, ya tut nіkoga ne vedayu. N-, y- t-t n-k-g- n- v-d-y-. --,------------------------.
још – не више яш-- – у-- не яшчэ – ужо не 0
y------ – u--- n- ya----- – u--- ne yashche – uzho ne y-s-c-e – u-h- n- --------–--------
Остајете ли још дуго овде? Вы т-- я--- н------ з----------? Вы тут яшчэ надоўга застаняцеся? 0
V- t-- y------ n------ z-------------? Vy t-- y------ n------ z-------------? Vy tut yashche nadouga zastanyatsesya? V- t-t y-s-c-e n-d-u-a z-s-a-y-t-e-y-? -------------------------------------?
Не, ја не остајем више дуго овде. Не- я б---- т-- н- з--------. Не, я больш тут не застануся. 0
N-, y- b--’s- t-- n- z---------. Ne- y- b----- t-- n- z---------. Ne, ya bol’sh tut ne zastanusya. N-, y- b-l’s- t-t n- z-s-a-u-y-. --,-------’--------------------.
још нешто – ништа више яш-- к---- – б---- н----а яшчэ крыху – больш нічога 0
y------ k----- – b--’s- n------ ya----- k----- – b----- n-----a yashche krykhu – bol’sh nіchoga y-s-c-e k-y-h- – b-l’s- n-c-o-a ---------------–----’----------
Желите ли још нешто попити? Хо---- я--- к---- в-----? Хочаце яшчэ крыху выпіць? 0
K-------- y------ k----- v-----’? Kh------- y------ k----- v------? Khochatse yashche krykhu vypіts’? K-o-h-t-e y-s-c-e k-y-h- v-p-t-’? -------------------------------’?
Не, ја не желим ништа више. Не- я б---- н----- н- х---. Не, я больш нічога не хачу. 0
N-, y- b--’s- n------ n- k-----. Ne- y- b----- n------ n- k-----. Ne, ya bol’sh nіchoga ne khachu. N-, y- b-l’s- n-c-o-a n- k-a-h-. --,-------’--------------------.
већ нешто – још ништа уж- ш---------- – я--- н----а ужо што-небудзь – яшчэ нічога 0
u--- s----n-----’ – y------ n------ uz-- s----------- – y------ n-----a uzho shto-nebudz’ – yashche nіchoga u-h- s-t--n-b-d-’ – y-s-c-e n-c-o-a ----------------’-–----------------
Јесте ли већ нешто јели? Вы ў-- ш---------- е--? Вы ўжо што-небудзь елі? 0
V- u--- s----n-----’ y---? Vy u--- s----------- y---? Vy uzho shto-nebudz’ yelі? V- u-h- s-t--n-b-d-’ y-l-? -------------------’-----?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Не- я я--- н----- н- е- / н- е--. Не, я яшчэ нічога не еў / не ела. 0
N-, y- y------ n------ n- y-- / n- y---. Ne- y- y------ n------ n- y-- / n- y---. Ne, ya yashche nіchoga ne yeu / ne yela. N-, y- y-s-c-e n-c-o-a n- y-u / n- y-l-. --,---------------------------/--------.
још неко – нико више хт--------- я--- – н---- б---ш хто-небудзь яшчэ – ніхто больш 0
k----n-----’ y------ – n----- b--’s- kh---------- y------ – n----- b----h khto-nebudz’ yashche – nіkhto bol’sh k-t--n-b-d-’ y-s-c-e – n-k-t- b-l’s- -----------’---------–-----------’--
Жели ли још неко кафу? Хт--------- я--- х--- к---? Хто-небудзь яшчэ хоча кавы? 0
K----n-----’ y------ k----- k---? Kh---------- y------ k----- k---? Khto-nebudz’ yashche khocha kavy? K-t--n-b-d-’ y-s-c-e k-o-h- k-v-? -----------’--------------------?
Не, нико више. Не- б---- н----. Не, больш ніхто. 0
N-, b--’s- n-----. Ne- b----- n-----. Ne, bol’sh nіkhto. N-, b-l’s- n-k-t-. --,----’---------.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.