Рјечник

sr Прилози   »   ad Наречие

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [шъэ]

100 [shje]

Наречие

[Narechie]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
већ једном – још никада зэ----- – д---- з---и зэгорэм – джыри зыкIи 0
z-------- – d----- z---- zj------- – d----- z---i zjegorjem – dzhyri zykIi z-e-o-j-m – d-h-r- z-k-i ----------–-------------
Јесте ли већ једном били у Берлину? Бе---- з------ у-------? Берлин зэгорэм ущыIагъа? 0
B----- z-------- u--------? Be---- z-------- u--------? Berlin zjegorjem ushhyIaga? B-r-i- z-e-o-j-m u-h-y-a-a? --------------------------?
Не, још никада. Хь--- д---- з---- с---------. Хьау, джыри зыкIи сыщыIагъэп. 0
H'a-, d----- z---- s-----------. H'--- d----- z---- s-----------. H'au, dzhyri zykIi syshhyIagjep. H'a-, d-h-r- z-k-i s-s-h-I-g-e-. -'--,--------------------------.
неко – нико зы--- – зи зыгор – зи 0
z---- – z- zy--- – zi zygor – zi z-g-r – z- ------–---
Познајете ли овде некога? Зы---- м----- а--- о---? Зыгорэ мыхэмэ ащыщ ошIа? 0
Z------ m------- a------- o----? Zy----- m------- a------- o----? Zygorje myhjemje ashhyshh oshIa? Z-g-r-e m-h-e-j- a-h-y-h- o-h-a? -------------------------------?
Не, ја не познајем овде никога. Хь--- м----- а--- з- с------. Хьау, мыхэмэ ащыщ зи сшIэрэп. 0
H'a-, m------- a------- z- s---------. H'--- m------- a------- z- s---------. H'au, myhjemje ashhyshh zi sshIjerjep. H'a-, m-h-e-j- a-h-y-h- z- s-h-j-r-e-. -'--,--------------------------------.
још – не више дж--- – а- н----э джыри – ащ нахьрэ 0
d----- – a--- n--'r-- dz---- – a--- n-----e dzhyri – ashh nah'rje d-h-r- – a-h- n-h'r-e -------–---------'---
Остајете ли још дуго овде? Мы- д---- б--- у-------? Мыщ джыри бэрэ ущыIэщта? 0
M---- d----- b----- u------------? My--- d----- b----- u------------? Myshh dzhyri bjerje ushhyIjeshhta? M-s-h d-h-r- b-e-j- u-h-y-j-s-h-a? ---------------------------------?
Не, ја не остајем више дуго овде. Хь--- м-- а- н----- с---------. Хьау, мыщ ащ нахьрэ сыщыIэщтэп. 0
H'a-, m---- a--- n--'r-- s---------------. H'--- m---- a--- n------ s---------------. H'au, myshh ashh nah'rje syshhyIjeshhtjep. H'a-, m-s-h a-h- n-h'r-e s-s-h-I-e-h-t-e-. -'--,---------------'--------------------.
још нешто – ништа више дж--- з----- – а- н--- з- (з---) джыри зыгорэ – ащ нахь зи (зыми) 0
d----- z------ – a--- n--' z- (z---) dz---- z------ – a--- n--- z- (z---) dzhyri zygorje – ashh nah' zi (zymi) d-h-r- z-g-r-e – a-h- n-h' z- (z-m-) ---------------–---------'----(----)
Желите ли још нешто попити? Дж--- з------ у---- п--------? Джыри зыгорэм уешъо пшIоигъуа? 0
D----- z------- u---- p--------? Dz---- z------- u---- p--------? Dzhyri zygorjem uesho pshIoigua? D-h-r- z-g-r-e- u-s-o p-h-o-g-a? -------------------------------?
Не, ја не желим ништа више. Хь--- а- н--- з--- с-----. Хьау, ащ нахь зыми сыфаеп. 0
H'a-, a--- n--' z--- s-----. H'--- a--- n--- z--- s-----. H'au, ashh nah' zymi syfaep. H'a-, a-h- n-h' z-m- s-f-e-. -'--,---------'------------.
већ нешто – још ништа зы---- – д---- з- (з-----) зыгорэ – джыри зи (зыпари) 0
z------ – d----- z- (z-----) zy----- – d----- z- (z-----) zygorje – dzhyri zi (zypari) z-g-r-e – d-h-r- z- (z-p-r-) --------–-----------(------)
Јесте ли већ нешто јели? Зы---- ш----------? Зыгорэ шъушхыгъаха? 0
Z------ s----------? Zy----- s----------? Zygorje shushhygaha? Z-g-r-e s-u-h-y-a-a? -------------------?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Хь--- с- д---- з----- с-------. Хьау, сэ джыри зыпари сшхыгъэп. 0
H'a-, s-- d----- z----- s--------. H'--- s-- d----- z----- s--------. H'au, sje dzhyri zypari sshhygjep. H'a-, s-e d-h-r- z-p-r- s-h-y-j-p. -'--,----------------------------.
још неко – нико више дж--- з----- – а- н----- з- (з-----) джыри зыгорэ – ащ нахьэу зи (зыпари) 0
d----- z------ – a--- n--'j-- z- (z-----) dz---- z------ – a--- n------ z- (z-----) dzhyri zygorje – ashh nah'jeu zi (zypari) d-h-r- z-g-r-e – a-h- n-h'j-u z- (z-p-r-) ---------------–---------'-------(------)
Жели ли још неко кафу? Дж--- з----- к--- ф--? Джыри зыгорэ кофе фая? 0
D----- z------ k--- f---? Dz---- z------ k--- f---? Dzhyri zygorje kofe faja? D-h-r- z-g-r-e k-f- f-j-? ------------------------?
Не, нико више. Хь--- а- н----- з-. Хьау, ащ нахьэу зи. 0
H'a-, a--- n--'j-- z-. H'--- a--- n------ z-. H'au, ashh nah'jeu zi. H'a-, a-h- n-h'j-u z-. -'--,---------'------.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.