Рјечник

sr Прилози   »   fr Adverbes

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [cent]

Adverbes

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
већ једном – још никада dé-- – p-- e----e déjà – pas encore 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Av------- d--- é-- à B----- ? Avez-vous déjà été à Berlin ? 0
Не, још никада. No-- p-- e-----. Non, pas encore. 0
неко – нико qu------- – p------e quelqu’un – personne 0
Познајете ли овде некога? Co------------- q-------- i-- ? Connaissez-vous quelqu’un ici ? 0
Не, ја не познајем овде никога. No-- j- n- c------ p------- i--. Non, je ne connais personne ici. 0
још – не више en---- – n- ... p--s encore – ne ... plus 0
Остајете ли још дуго овде? Re--------- e----- l-------- i-- ? Restez-vous encore longtemps ici ? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. No-- j- n- r---- p--- l-------- i--. Non, je ne reste plus longtemps ici. 0
још нешто – ништа више en---- q------ c---- – p--- r--n encore quelque chose – plus rien 0
Желите ли још нешто попити? Vo--------- e----- b---- q------ c---- ? Voulez-vous encore boire quelque chose ? 0
Не, ја не желим ништа више. No-- j- n- d----- p--- r---. Non, je ne désire plus rien. 0
већ нешто – још ништа dé-- q------ c---- – e----- r--n déjà quelque chose – encore rien 0
Јесте ли већ нешто јели? Av------- d--- m---- q------ c---- ? Avez-vous déjà mangé quelque chose ? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. No-- j- n--- e----- r--- m----. Non, je n’ai encore rien mangé. 0
још неко – нико више en---- q-------- – p--- p------e encore quelqu’un – plus personne 0
Жели ли још неко кафу? Es---- q-- q-------- v------- e----- u- c--- ? Est-ce que quelqu’un voudrait encore un café ? 0
Не, нико више. No-- p--- p-------. Non, plus personne. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.