Рјечник

sr Прилози   »   eo Adverboj

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [cent]

Adverboj

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
већ једном – још никада ja--– a------ ne jam – ankoraŭ ne j-m – a-k-r-ŭ n- ---------------- jam – ankoraŭ ne 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ĉu--- j-- -sti---n-Ber---o? Ĉu vi jam estis en Berlino? Ĉ- v- j-m e-t-s e- B-r-i-o- --------------------------- Ĉu vi jam estis en Berlino? 0
Не, још никада. N-- an-o-a- -e. Ne, ankoraŭ ne. N-, a-k-r-ŭ n-. --------------- Ne, ankoraŭ ne. 0
неко – нико i--– nen-u iu – neniu i- – n-n-u ---------- iu – neniu 0
Познајете ли овде некога? Ĉu-v- kon------ ĉi-t--? Ĉu vi konas iun ĉi-tie? Ĉ- v- k-n-s i-n ĉ---i-? ----------------------- Ĉu vi konas iun ĉi-tie? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ne,-----ona- nen-u- -i-t-e. Ne, mi konas neniun ĉi-tie. N-, m- k-n-s n-n-u- ĉ---i-. --------------------------- Ne, mi konas neniun ĉi-tie. 0
још – не више p---–-ne plu plu – ne plu p-u – n- p-u ------------ plu – ne plu 0
Остајете ли још дуго овде? Ĉ---- plu-r--ta- l-ng- -i--i-? Ĉu vi plu restas longe ĉi-tie? Ĉ- v- p-u r-s-a- l-n-e ĉ---i-? ------------------------------ Ĉu vi plu restas longe ĉi-tie? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N-- -i-ne --u -e-ta--l-n-- -i---e. Ne, mi ne plu restas longe ĉi-tie. N-, m- n- p-u r-s-a- l-n-e ĉ---i-. ---------------------------------- Ne, mi ne plu restas longe ĉi-tie. 0
још нешто – ништа више a-kor-ŭ i- –-n--i----i ankoraŭ io – nenio pli a-k-r-ŭ i- – n-n-o p-i ---------------------- ankoraŭ io – nenio pli 0
Желите ли још нешто попити? Ĉ---- -a-u----in-- an-o-a- --n? Ĉu vi ŝatus trinki ankoraŭ ion? Ĉ- v- ŝ-t-s t-i-k- a-k-r-ŭ i-n- ------------------------------- Ĉu vi ŝatus trinki ankoraŭ ion? 0
Не, ја не желим ништа више. N-,-----e-i--- -en-on--l-. Ne, mi deziras nenion pli. N-, m- d-z-r-s n-n-o- p-i- -------------------------- Ne, mi deziras nenion pli. 0
већ нешто – још ништа j-m--o-–-a-k-r-ŭ-n--io jam io – ankoraŭ nenio j-m i- – a-k-r-ŭ n-n-o ---------------------- jam io – ankoraŭ nenio 0
Јесте ли већ нешто јели? Ĉ- vi---- -a-ĝ-s -o-? Ĉu vi jam manĝis ion? Ĉ- v- j-m m-n-i- i-n- --------------------- Ĉu vi jam manĝis ion? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. N-- -i ---ĝ-- a-kor-- --n--n. Ne, mi manĝis ankoraŭ nenion. N-, m- m-n-i- a-k-r-ŭ n-n-o-. ----------------------------- Ne, mi manĝis ankoraŭ nenion. 0
још неко – нико више an--r------–--e--u---i ankoraŭ iu – neniu pli a-k-r-ŭ i- – n-n-u p-i ---------------------- ankoraŭ iu – neniu pli 0
Жели ли још неко кафу? Ĉ- --k--------ŝ-tus---fo-? Ĉu ankoraŭ iu ŝatus kafon? Ĉ- a-k-r-ŭ i- ŝ-t-s k-f-n- -------------------------- Ĉu ankoraŭ iu ŝatus kafon? 0
Не, нико више. Ne, n------l-. Ne, neniu pli. N-, n-n-u p-i- -------------- Ne, neniu pli. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.