Рјечник

sr Прилози   »   ku Adverbs

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sed]

Adverbs

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
већ једном – још никада be-ê-carekê-- --t b--- c----- - q-- b-r- c-r-k- - q-t ----------------- berê carekê - qet 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? H-----r--carekê -i ---lîn---an? H-- b--- c----- l- B------ m--- H-n b-r- c-r-k- l- B-r-î-ê m-n- ------------------------------- Hûn berê carekê li Berlînê man? 0
Не, још никада. N-- q-t n----. N-- q-- n----- N-, q-t n-m-m- -------------- Na, qet nemam. 0
неко – нико k---k --tu kes k---- - t- k-- k-s-k - t- k-s -------------- kesek - tu kes 0
Познајете ли овде некога? Li---r k------nas di---? L- v-- k----- n-- d----- L- v-r k-s-k- n-s d-k-n- ------------------------ Li vir kesekî nas dikin? 0
Не, ја не познајем овде никога. N----- l- --- tu-kes- nas-n---m. N-- e- l- v-- t- k--- n-- n----- N-, e- l- v-r t- k-s- n-s n-k-m- -------------------------------- Na, ez li vir tu kesî nas nakim. 0
још – не више hî- ----î -a h-- - ê-- n- h-n - ê-î n- ------------ hîn - êdî na 0
Остајете ли још дуго овде? Hûn-- h-n ge-ek--li---r-b--î-in? H-- ê h-- g----- l- v-- b------- H-n ê h-n g-l-k- l- v-r b-m-n-n- -------------------------------- Hûn ê hîn gelekî li vir bimînin? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N-- êdî--i---r ---e-ir-n-mînim. N-- ê-- l- v-- z------ n------- N-, ê-î l- v-r z-d-t-r n-m-n-m- ------------------------------- Na, êdî li vir zêdetir namînim. 0
још нешто – ништа више t-ş--- --- --tu-t--t t----- d-- - t- t--- t-ş-e- d-n - t- t-ş- -------------------- tiştek din - tu tişt 0
Желите ли још нешто попити? H-- di-waz-n-t--t--î--i--jî---xwin? H-- d------- t------ d-- j- v------ H-n d-x-a-i- t-ş-e-î d-n j- v-x-i-? ----------------------------------- Hûn dixwazin tiştekî din jî vexwin? 0
Не, ја не желим ништа више. Na,-t- ti-------in-n-xw---m. N-- t- t------ d-- n-------- N-, t- t-ş-e-î d-n n-x-a-i-. ---------------------------- Na, tu tiştekî din naxwazim. 0
већ нешто – још ништа ewil------n-na e---- - h-- n- e-i-î - h-n n- -------------- ewilî - hîn na 0
Јесте ли већ нешто јели? We e---- t- ti-t xwa-? W- e---- t- t--- x---- W- e-i-î t- t-ş- x-a-? ---------------------- We ewilî tu tişt xwar? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Na- -in -în t----k-ne--ari-e. N-- m-- h-- t----- n--------- N-, m-n h-n t-ş-e- n-x-a-i-e- ----------------------------- Na, min hîn tiştek nexwariye. 0
још неко – нико више y---/î di-- -dî--- k-s---ne y----- d--- ê-- t- k-- t--- y-k-/- d-n- ê-î t- k-s t-n- --------------------------- yeke/î din- êdî tu kes tine 0
Жели ли још неко кафу? Ke-ek-/ê q---e--i-waz- h--e? K------- q---- d------ h---- K-s-k-/- q-h-e d-x-a-e h-y-? ---------------------------- Kesekî/ê qehwe dixwaze heye? 0
Не, нико више. N-- ------ n-----e. N-- t- k-- n------- N-, t- k-s n-x-a-e- ------------------- Na, tu kes naxwaze. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.