Рјечник

sr Прилози   »   sl Adverbi (prislovi)

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sto]

Adverbi (prislovi)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
већ једном – још никада že-e-kr-t-(-- k-----– -- -ik-li ž- e----- (-- k---- – š- n----- ž- e-k-a- (-e k-a-) – š- n-k-l- ------------------------------- že enkrat (že kdaj) – še nikoli 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? A-- --e -e -i-i--daj v---rl--u? A-- s-- ž- b--- k--- v B------- A-i s-e ž- b-l- k-a- v B-r-i-u- ------------------------------- Ali ste že bili kdaj v Berlinu? 0
Не, још никада. N---še nik---. N-- š- n------ N-, š- n-k-l-. -------------- Ne, še nikoli. 0
неко – нико n-kd- –-nih-e n---- – n---- n-k-o – n-h-e ------------- nekdo – nihče 0
Познајете ли овде некога? Poz-a------aj-koga? P------ t---- k---- P-z-a-e t-k-j k-g-? ------------------- Poznate tukaj koga? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ne,-t---- n- -ozna- -i-oga-. N-- t---- n- p----- n------- N-, t-k-j n- p-z-a- n-k-g-r- ---------------------------- Ne, tukaj ne poznam nikogar. 0
још – не више š- - nič---č š- – n-- v-- š- – n-č v-č ------------ še – nič več 0
Остајете ли још дуго овде? A---o--a-a-e--- do--o -u? A-- o------- š- d---- t-- A-i o-t-j-t- š- d-l-o t-? ------------------------- Ali ostajate še dolgo tu? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N-, -e ------m več -o-go tu. N-- n- o------ v-- d---- t-- N-, n- o-t-n-m v-č d-l-o t-. ---------------------------- Ne, ne ostanem več dolgo tu. 0
још нешто – ништа више š- ----k-- --n-- v-č š- (------ – n-- v-- š- (-e-k-j – n-č v-č -------------------- še (ne)kaj – nič več 0
Желите ли још нешто попити? B- rad- -e kaj-p-pili? B- r--- š- k-- p------ B- r-d- š- k-j p-p-l-? ---------------------- Bi radi še kaj popili? 0
Не, ја не желим ништа више. Ne---e ---im n-č -e-. N-- n- ž---- n-- v--- N-, n- ž-l-m n-č v-č- --------------------- Ne, ne želim nič več. 0
већ нешто – још ништа ž--(ne)k-j ------ič ž- (------ – š- n-- ž- (-e-k-j – š- n-č ------------------- že (ne)kaj – še nič 0
Јесте ли већ нешто јели? Ali s----- kaj--oje--i? A-- s-- ž- k-- p------- A-i s-e ž- k-j p-j-d-i- ----------------------- Ali ste že kaj pojedli? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ne---ič še n--e- --j--e-------d-a). N-- n-- š- n---- p------ (--------- N-, n-č š- n-s-m p-j-d-l (-o-e-l-)- ----------------------------------- Ne, nič še nisem pojedel (pojedla). 0
још неко – нико више š---ne-kd--–-n-h-- v-č š- (------ – n---- v-- š- (-e-k-o – n-h-e v-č ---------------------- še (ne)kdo – nihče več 0
Жели ли још неко кафу? Bi-š---do --d--a-o? B- š- k-- r-- k---- B- š- k-o r-d k-v-? ------------------- Bi še kdo rad kavo? 0
Не, нико више. N-, ---------. N-- n---- v--- N-, n-h-e v-č- -------------- Ne, nihče več. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.