Рјечник

sr Прилози   »   am አድናቆት

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [መቶ]

100 [meto]

አድናቆት

[tewisake gisi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
већ једном – још никада የ-ደረገ- የተ-ናወ--–-ያ---ናወ- (ገ- ያላለ-) የ----- የ----- – ያ------ (-- ያ---- የ-ደ-ገ- የ-ከ-ወ- – ያ-ተ-ና-ነ (-ና ያ-ለ-) --------------------------------- የተደረገ/ የተከናወነ – ያልተከናወነ (ገና ያላለቀ) 0
ye--d----e--yet-ken---ne – -al-t-k-na---e----na---lal-k’-) y---------- y----------- – y------------- (---- y--------- y-t-d-r-g-/ y-t-k-n-w-n- – y-l-t-k-n-w-n- (-e-a y-l-l-k-e- ---------------------------------------------------------- yetederege/ yetekenawene – yalitekenawene (gena yalalek’e)
Јесте ли већ једном били у Берлину? ከዚህ---ት በርሊ--ነ--? ከ-- በ-- በ--- ነ--- ከ-ህ በ-ት በ-ሊ- ነ-ሩ- ----------------- ከዚህ በፊት በርሊን ነበሩ? 0
kezīh- b--īt--be-i--n--n-be--? k----- b----- b------- n------ k-z-h- b-f-t- b-r-l-n- n-b-r-? ------------------------------ kezīhi befīti berilīni neberu?
Не, још никада. አያ- ---- --ሄድ-ም አ-- ፤ ገ- አ----- አ-ይ ፤ ገ- አ-ሄ-ኩ- --------------- አያይ ፤ ገና አልሄድኩም 0
ā---i - ge-a āl---di---i ā---- ; g--- ā---------- ā-a-i ; g-n- ā-i-ē-i-u-i ------------------------ āyayi ; gena ālihēdikumi
неко – нико አንድ-ሰ- - ማንም አ-- ሰ- – ማ-- አ-ድ ሰ- – ማ-ም ------------ አንድ ሰው – ማንም 0
āni---s-wi ----ni-i ā---- s--- – m----- ā-i-i s-w- – m-n-m- ------------------- ānidi sewi – manimi
Познајете ли овде некога? እሚ---- -- አለ---ህ? እ----- ሰ- አ- እ--- እ-ያ-ቀ- ሰ- አ- እ-ህ- ----------------- እሚያውቀው ሰው አለ እዚህ? 0
i-ī-a-ik’--i --wi ----i-īhi? i----------- s--- ā-- i----- i-ī-a-i-’-w- s-w- ā-e i-ī-i- ---------------------------- imīyawik’ewi sewi āle izīhi?
Не, ја не познајем овде никога. አ-ይ - -ንን--አ-ው-ም አ-- ፤ ማ--- አ---- አ-ይ ፤ ማ-ን- አ-ው-ም ---------------- አያይ ፤ ማንንም አላውቅም 0
āy-y--;----inim- ---wik-i-i ā---- ; m------- ā--------- ā-a-i ; m-n-n-m- ā-a-i-’-m- --------------------------- āyayi ; maninimi ālawik’imi
још – не више ተ--ሪ-– -ቃ/--ማሪ --ስ-ልግም ተ--- – በ------ አ------ ተ-ማ- – በ-/-ጨ-ሪ አ-ስ-ል-ም ---------------------- ተጨማሪ – በቃ/ተጨማሪ አያስፈልግም 0
t----ema-ī-– -----/-ech--ma-ī -y---fel-g-mi t--------- – b--------------- ā------------ t-c-’-m-r- – b-k-a-t-c-’-m-r- ā-a-i-e-i-i-i ------------------------------------------- tech’emarī – bek’a/tech’emarī āyasifeligimi
Остајете ли још дуго овде? ተ-ማሪ ረጅ---ዜ--ቀ-ጣ-? ተ--- ረ-- ጊ- ይ----- ተ-ማ- ረ-ም ጊ- ይ-መ-ሉ- ------------------ ተጨማሪ ረጅም ጊዜ ይቀመጣሉ? 0
t----e-ar- r--im---ī-ē-yik--m-t’alu? t--------- r----- g--- y------------ t-c-’-m-r- r-j-m- g-z- y-k-e-e-’-l-? ------------------------------------ tech’emarī rejimi gīzē yik’emet’alu?
Не, ја не остајем више дуго овде. ኣይ ፤---ማ---ልቀመ-ም። ኣ- ፤ ተ--- አ------ ኣ- ፤ ተ-ማ- አ-ቀ-ጥ-። ----------------- ኣይ ፤ ተጨማሪ አልቀመጥም። 0
a---;-t-c-’e---- ---k’--e-’--i. a-- ; t--------- ā------------- a-i ; t-c-’-m-r- ā-i-’-m-t-i-i- ------------------------------- ayi ; tech’emarī ālik’emet’imi.
још нешто – ништа више ሌ- --ር –-ምን---ገር ሌ- ነ-- – ም-- ነ-- ሌ- ነ-ር – ም-ም ነ-ር ---------------- ሌላ ነገር – ምንም ነገር 0
lēla n-g-r- –--i--m- -eg-ri l--- n----- – m----- n----- l-l- n-g-r- – m-n-m- n-g-r- --------------------------- lēla negeri – minimi negeri
Желите ли још нешто попити? ሌ- -ገ- -ጠ-- ይፈ--ሉ? ሌ- ነ-- መ--- ይ----- ሌ- ነ-ር መ-ጣ- ይ-ል-ሉ- ------------------ ሌላ ነገር መጠጣት ይፈልጋሉ? 0
lē-a -ege-- -et’et-a-i yif-l----u? l--- n----- m--------- y---------- l-l- n-g-r- m-t-e-’-t- y-f-l-g-l-? ---------------------------------- lēla negeri met’et’ati yifeligalu?
Не, ја не желим ништа више. አ-ይ-፤ ምን--ነገር ----ግም አ-- ፤ ም-- ነ-- አ----- አ-ይ ፤ ም-ም ነ-ር አ-ፈ-ግ- -------------------- አያይ ፤ ምንም ነገር አልፈልግም 0
āy--i ;--i--m--negeri--l-f---g--i ā---- ; m----- n----- ā---------- ā-a-i ; m-n-m- n-g-r- ā-i-e-i-i-i --------------------------------- āyayi ; minimi negeri ālifeligimi
већ нешто – још ништа የተከ-ወ- -ገ- – ም-ም ያ-ተ---ነ የ----- ነ-- – ም-- ያ------ የ-ከ-ወ- ነ-ር – ም-ም ያ-ተ-ና-ነ ------------------------ የተከናወነ ነገር – ምንም ያልተከናወነ 0
yete--na-en- ne-e-- – mi--m--y-li-e---a-e-e y----------- n----- – m----- y------------- y-t-k-n-w-n- n-g-r- – m-n-m- y-l-t-k-n-w-n- ------------------------------------------- yetekenawene negeri – minimi yalitekenawene
Јесте ли већ нешто јели? የሆ- --- -መግ--ል? የ-- ነ-- ተ------ የ-ነ ነ-ር ተ-ግ-ዋ-? --------------- የሆነ ነገር ተመግበዋል? 0
y-h-ne------- te--gib----i? y----- n----- t------------ y-h-n- n-g-r- t-m-g-b-w-l-? --------------------------- yehone negeri temegibewali?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. አያይ-፤ ገ- አል-ላሁ-። አ-- ፤ ገ- አ------ አ-ይ ፤ ገ- አ-በ-ሁ-። ---------------- አያይ ፤ ገና አልበላሁም። 0
ā-----;--en- ---be--h---. ā---- ; g--- ā----------- ā-a-i ; g-n- ā-i-e-a-u-i- ------------------------- āyayi ; gena ālibelahumi.
још неко – нико више ሌላ--- - --- -ው ሌ- ሰ- – ማ-- ሰ- ሌ- ሰ- – ማ-ም ሰ- -------------- ሌላ ሰው – ማንም ሰው 0
l-l---ewi -----imi ---i l--- s--- – m----- s--- l-l- s-w- – m-n-m- s-w- ----------------------- lēla sewi – manimi sewi
Жели ли још неко кафу? ተጨማ- --------ጣ--የ-ፈ--？ ተ--- ሌ- ቡ- መ--- የ----- ተ-ማ- ሌ- ቡ- መ-ጣ- የ-ፈ-ግ- ---------------------- ተጨማሪ ሌላ ቡና መጠጣት የሚፈልግ？ 0
t---’emar----l- b-na --t’--’a-- y-m----i--？ t--------- l--- b--- m--------- y---------- t-c-’-m-r- l-l- b-n- m-t-e-’-t- y-m-f-l-g-？ ------------------------------------------- tech’emarī lēla buna met’et’ati yemīfeligi？
Не, нико више. አ-ይ-፤-ማ----ለም አ-- ፤ ማ-- የ-- አ-ይ ፤ ማ-ም የ-ም ------------- አያይ ፤ ማንም የለም 0
āy--i - --ni-- y-l--i-| ā---- ; m----- y----- | ā-a-i ; m-n-m- y-l-m- | ----------------------- āyayi ; manimi yelemi |

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.