Разговорник

bg Съюзи 1   »   hr Veznici 1

94 [деветдесет и четири]

Съюзи 1

Съюзи 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Изберете как искате да видите превода:   
български хърватски Играйте Повече
Чакай, докато дъждът престане. Ček-j do--k-ša--e pr---a--. Č---- d-- k--- n- p-------- Č-k-j d-k k-š- n- p-e-t-n-. --------------------------- Čekaj dok kiša ne prestane. 0
Чакай, докато свърша. Č-k-j--o- ne bu--m ----v. Č---- d-- n- b---- g----- Č-k-j d-k n- b-d-m g-t-v- ------------------------- Čekaj dok ne budem gotov. 0
Чакай, докато той се върне. Če--------se -------r-t-. Č---- d-- s- o- n- v----- Č-k-j d-k s- o- n- v-a-i- ------------------------- Čekaj dok se on ne vrati. 0
Ще чакам, докато косата ми изсъхне. Ček-- --k -i -e-ko-- -e-o---i. Č---- d-- m- s- k--- n- o----- Č-k-m d-k m- s- k-s- n- o-u-i- ------------------------------ Čekam dok mi se kosa ne osuši. 0
Ще чакам, докато филмът свърши. Čeka- --- fi-m-ne za--ši. Č---- d-- f--- n- z------ Č-k-m d-k f-l- n- z-v-š-. ------------------------- Čekam dok film ne završi. 0
Ще чакам, докато светофарът светне зелено. Č-ka--do- n----d--z--e-------tl- ----ema--ru. Č---- d-- n- b--- z----- s------ n- s-------- Č-k-m d-k n- b-d- z-l-n- s-j-t-o n- s-m-f-r-. --------------------------------------------- Čekam dok ne bude zeleno svjetlo na semaforu. 0
Кога заминаваш на почивка? Ka-- p-t--eš--a------nj- ----r? K--- p------ n- g------- o----- K-d- p-t-j-š n- g-d-š-j- o-m-r- ------------------------------- Kada putuješ na godišnji odmor? 0
Още преди лятната ваканция? Jo- p-i-e lje---h-pr-zni-a? J-- p---- l------ p-------- J-š p-i-e l-e-n-h p-a-n-k-? --------------------------- Još prije ljetnih praznika? 0
Да, още преди да започне лятната ваканция. D-, --- p--j- neg---t- p-čnu--je-n--praz---i. D-- j-- p---- n--- š-- p---- l----- p-------- D-, j-š p-i-e n-g- š-o p-č-u l-e-n- p-a-n-c-. --------------------------------------------- Da, još prije nego što počnu ljetni praznici. 0
Поправи покрива, преди да започне зимата. Pop-avi k--- pr-j--n--- -----o-e zi--. P------ k--- p---- n--- š-- d--- z---- P-p-a-i k-o- p-i-e n-g- š-o d-đ- z-m-. -------------------------------------- Popravi krov prije nego što dođe zima. 0
Измий си ръцете, преди да седнеш на масата. Op-r---u-e -r-je ---- --o sj-d--š ----t--. O---- r--- p---- n--- š-- s------ z- s---- O-e-i r-k- p-i-e n-g- š-o s-e-n-š z- s-o-. ------------------------------------------ Operi ruke prije nego što sjedneš za stol. 0
Затвори прозореца, преди да излезеш. Z----ri-p--zor----je --g- št--i---e-. Z------ p----- p---- n--- š-- i------ Z-t-o-i p-o-o- p-i-e n-g- š-o i-a-e-. ------------------------------------- Zatvori prozor prije nego što izađeš. 0
Кога ще се върнеш вкъщи? K-d- -eš----i-k--i? K--- ć-- d--- k---- K-d- ć-š d-ć- k-ć-? ------------------- Kada ćeš doći kući? 0
След часовете? Po---j- -ast-ve? P------ n------- P-s-i-e n-s-a-e- ---------------- Poslije nastave? 0
Да, след като свършат часовете. D----a-on--t--n----v---a---i. D-- n---- š-- n------ z------ D-, n-k-n š-o n-s-a-a z-v-š-. ----------------------------- Da, nakon što nastava završi. 0
След като претърпя злополука, той не можеше да работи повече. N-k-- -t- je--mao--esr---,-n----v-š----gao-----t-. N---- š-- j- i--- n------- n--- v--- m---- r------ N-k-n š-o j- i-a- n-s-e-u- n-j- v-š- m-g-o r-d-t-. -------------------------------------------------- Nakon što je imao nesreću, nije više mogao raditi. 0
След като си беше загубил работата си, той замина за Америка. Na--- š----e-----b-o-pos-o, -------j- u-A-er--u. N---- š-- j- i------ p----- o----- j- u A------- N-k-n š-o j- i-g-b-o p-s-o- o-i-a- j- u A-e-i-u- ------------------------------------------------ Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. 0
След като замина за Америка, той забогатя. Nak-n---- -- ot-ša- - -m--iku- post-o -- bo---. N---- š-- j- o----- u A------- p----- j- b----- N-k-n š-o j- o-i-a- u A-e-i-u- p-s-a- j- b-g-t- ----------------------------------------------- Nakon što je otišao u Ameriku, postao je bogat. 0

Как да учим два езика едновременно

Чуждите езици стават все по-важни днес. Много хора вече учат чужди езици. По света, обаче, има множество интересни езици. Поради това много хора учат няколко езика едновременно. Това обикновено не е проблем, ако децата растат двуезични. Мозъкът им научава и двата езика автоматично. Когато станат по-големи, те разбират кое съдържание към кой език принадлежи. Двуезичните хора познават типичните характеристики и на двата езика. Но при възрастните е различно. Те не могат да научат два езика едновременно толкова лесно. Тези, които учат два езика едновременно трябва да следват някои правила. На първо място, важно е да се сравняват двата езика помежду си. Езиците от едно и също езиково семейство често пъти са твърде сходни. Това може да доведе до тяхното смесване. Затова е разумно да се анализират внимателно и двата езика. Например, можете да направите списък. В него можете да записвате приликите и разликите. По този начин мозъкът ще е принуден да работи с двата езика интензивно. Той ще може по-добре да си спомня какви са особеностите на двата езика. Трябва също да изберете отделни цветове и папки за всеки език. Това помага за ясното разграничаване на езиците един от друг. Но когато човек учи несходни езици, ситуацията е различна. Няма опасност от смесване на два твърде различни езика. В този случай има опасност от сравняване на езиците един с друг! Би било по-добре ако съпоставяте езиците с родния си език, обаче. Когато мозъкът разпознава контраста, той ще се учи по-ефективно. Важно е, също така, двата езика да се учат с еднаква интензивност. Въпреки това, теоретично за мозъка няма значение колко езика учи...