Knjiga fraza

bs Mjeseci   »   uk Місяці

11 [jedanaest]

Mjeseci

Mjeseci

11 [одинадцять]

11 [odynadtsyatʹ]

Місяці

[Misyatsi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
januar С-ч-нь Січень С-ч-н- ------ Січень 0
Si-henʹ Sichenʹ S-c-e-ʹ ------- Sichenʹ
februar Лют-й Лютий Л-т-й ----- Лютий 0
Lyut-y̆ Lyutyy- L-u-y-̆ ------- Lyutyy̆
mart Б----е-ь Березень Б-р-з-н- -------- Березень 0
Berezenʹ Berezenʹ B-r-z-n- -------- Berezenʹ
april Кв-т--ь Квітень К-і-е-ь ------- Квітень 0
K-i-enʹ Kvitenʹ K-i-e-ʹ ------- Kvitenʹ
maj Т--ве-ь Травень Т-а-е-ь ------- Травень 0
Trav--ʹ Travenʹ T-a-e-ʹ ------- Travenʹ
juni Че-в--ь Червень Ч-р-е-ь ------- Червень 0
Ch-----ʹ Chervenʹ C-e-v-n- -------- Chervenʹ
To je šest mjeseci. Ц--ші--ь --ся-і-. Це шість місяців. Ц- ш-с-ь м-с-ц-в- ----------------- Це шість місяців. 0
T-- s-i-t--mi--atsiv. Tse shistʹ misyatsiv. T-e s-i-t- m-s-a-s-v- --------------------- Tse shistʹ misyatsiv.
Januar, februar, mart, Січе--,-л-т--- бер-з--ь, Січень, лютий, березень, С-ч-н-, л-т-й- б-р-з-н-, ------------------------ Січень, лютий, березень, 0
Si--e-ʹ- lyu-yy̆, ---ez-nʹ, Sichenʹ, lyutyy-, berezenʹ, S-c-e-ʹ- l-u-y-̆- b-r-z-n-, --------------------------- Sichenʹ, lyutyy̆, berezenʹ,
april, maj i juni. к---е-ь, тр--ен-----е-вен-. квітень, травень і червень. к-і-е-ь- т-а-е-ь і ч-р-е-ь- --------------------------- квітень, травень і червень. 0
kv-te-ʹ- t-a---- - ---r--nʹ. kvitenʹ, travenʹ i chervenʹ. k-i-e-ʹ- t-a-e-ʹ i c-e-v-n-. ---------------------------- kvitenʹ, travenʹ i chervenʹ.
juli Ли---ь Липень Л-п-н- ------ Липень 0
Ly--nʹ Lypenʹ L-p-n- ------ Lypenʹ
avgust Серп--ь Серпень С-р-е-ь ------- Серпень 0
Se-p--ʹ Serpenʹ S-r-e-ʹ ------- Serpenʹ
septembar В-р-с-нь Вересень В-р-с-н- -------- Вересень 0
V--e-enʹ Veresenʹ V-r-s-n- -------- Veresenʹ
oktobar Ж-вте-ь Жовтень Ж-в-е-ь ------- Жовтень 0
Z------ʹ Zhovtenʹ Z-o-t-n- -------- Zhovtenʹ
novembar Л-ст---д Листопад Л-с-о-а- -------- Листопад 0
L-stopad Lystopad L-s-o-a- -------- Lystopad
decembar Груде-ь Грудень Г-у-е-ь ------- Грудень 0
H-ude-ʹ Hrudenʹ H-u-e-ʹ ------- Hrudenʹ
To je također šest mjeseci. Це ----ж --ст- м-с----. Це також шість місяців. Ц- т-к-ж ш-с-ь м-с-ц-в- ----------------------- Це також шість місяців. 0
T-e---koz-------- mi-yat-i-. Tse takozh shistʹ misyatsiv. T-e t-k-z- s-i-t- m-s-a-s-v- ---------------------------- Tse takozh shistʹ misyatsiv.
Juli, avgust, septembar, Ли-ень--серпень, в--е-ен-, Липень, серпень, вересень, Л-п-н-, с-р-е-ь- в-р-с-н-, -------------------------- Липень, серпень, вересень, 0
L--enʹ, ----enʹ--ver-s---, Lypenʹ, serpenʹ, veresenʹ, L-p-n-, s-r-e-ʹ- v-r-s-n-, -------------------------- Lypenʹ, serpenʹ, veresenʹ,
oktobar, novembar i decembar. жовт-н-- ли-т-пад і--р-день. жовтень, листопад і грудень. ж-в-е-ь- л-с-о-а- і г-у-е-ь- ---------------------------- жовтень, листопад і грудень. 0
z--v--nʹ- ----o-ad i-hrud---. zhovtenʹ, lystopad i hrudenʹ. z-o-t-n-, l-s-o-a- i h-u-e-ʹ- ----------------------------- zhovtenʹ, lystopad i hrudenʹ.

Latinski, živi jezik?

Danas je engleski najvažniji svjetski jezik. Podučava se širom svijeta te je službeni jezik mnogih zemalja. Prije je takvu funkciju imao latinski jezik. Latinski su prvobitno govorili Latini. To su bili stanovnici Lacija s Rimom kao središtem. Širenjem Rimskog carstva širio se i jezik. U antičko doba latinski je mnogim narodima bio maternji jezik. Živjeli su u Evropi, sjevernoj Africi i Bliskom istoku. Međutim, govorni latinski razlikovao se od klasičnog latinskog jezika. Takav latinski je bio dijalekt nazvan vulgarnim latinskim jezikom. U romaniziranim područjima postojali su različiti dijalekti. Iz dijalekata su se u srednjem vijeku razvili nacionalni jezici. Jezici koji su potekli od latinskog su romanski jezici. Talijanski, španski i portugalski spadaju u tu grupu. Francuski i rumunski se takođe temelje na latinskom jeziku. Latinski zapravo niје stvarno izumro. Do 19. vijeka je bio važan trgovački jezik. I ostao je jezikom obrazovanih. Latinski je danas važan za nauku. Mnogo stručnih pojmova ima svoje korijene u latinskom jeziku. Nadalje, latinski jezik se još uvijek podučava u školama kao strani jezik. A na univerzitetima se često traži znanje latinskog jezika. Latinski jezik stoga nije mrtav iako se više ne govori. U zadnjih par godina latinski se vraća. Broj ljudi koji želi naučiti latinski sve više raste. Još uvijek se smatra ključnim za jezik i kulturu mnogih zemalja. Tato učite latinski jezik! Audaces fortuna adiuvat, sreća pomaže hrabrima!
Da li ste to znali?
Esperanto spada u planske jezike. Planski jezici se ciljano razvijaju i stvaraju, tj. oni slijedе plan. Pri tome se miješaju elementi različitih jezika. Cilj je da se omogući da što je moguće više ljudi nauči planske jezike. Esperanto je po prvi put predstavljen 1887. godine u Varšavi. Njegov osnivač je ljekar Ludwik L. Zamenhof (pseudonim: Dr. Esperanto, onaj koji se nada). U problemima u sporazumijevanju vidio je glavni razlog nemira. Zato je htio stvoriti neutralni jezik koji bi povezivao narode. Danas je esperanto najpoznatiji planski jezik na svijetu. S njim se povezuju ciljevi kao što je tolerancija i ljudska prava. Esperanto se odlikuje snažnim indoevropskim utjecajem. Veliki dio jezičkog fonda dolazi na primjer iz romanskih jezika. Ovim jezikom vladaju ljudi u više od 120 zemalja. Redovno se sreću u udruženjima i na međunarodnim kongresima. Naučite esperanto i pronađite nove prijatelje!