Knjiga fraza

bs U kući   »   uk У будинку

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [сімнадцять]

17 [simnadtsyatʹ]

У будинку

[U budynku]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ovdje je naša kuća. Ц--н-ш-----но-. Ц- н-- б------- Ц- н-ш б-д-н-к- --------------- Цe наш будинок. 0
TS--na-- bu-----. T-- n--- b------- T-e n-s- b-d-n-k- ----------------- TSe nash budynok.
Gore je krov. Н-г-рі - --х. Н----- є д--- Н-г-р- є д-х- ------------- Нагорі є дах. 0
Na-ori ye dakh. N----- y- d---- N-h-r- y- d-k-. --------------- Nahori ye dakh.
Dolje je podrum. В--зу-- -ід-а-. В---- є п------ В-и-у є п-д-а-. --------------- Внизу є підвал. 0
V--z- ---pid---. V---- y- p------ V-y-u y- p-d-a-. ---------------- Vnyzu ye pidval.
Iza kuće je vrt. З- -----к-м-є-с--. З- б------- є с--- З- б-д-н-о- є с-д- ------------------ За будинком є сад. 0
Z--b---nk-------a-. Z- b------- y- s--- Z- b-d-n-o- y- s-d- ------------------- Za budynkom ye sad.
Pred kućom nema ulice. Перед--уди-к-- ---ає -ул-ці. П---- б------- н---- в------ П-р-д б-д-н-о- н-м-є в-л-ц-. ---------------------------- Перед будинком немає вулиці. 0
Pe-e----d-nk-m ne--y- ----tsi. P---- b------- n----- v------- P-r-d b-d-n-o- n-m-y- v-l-t-i- ------------------------------ Pered budynkom nemaye vulytsi.
Pored kuće je drveće. Біля ----н-у є-д---ва. Б--- б------ є д------ Б-л- б-д-н-у є д-р-в-. ---------------------- Біля будинку є дерева. 0
Bi-y--bu-------e -e--va. B---- b------ y- d------ B-l-a b-d-n-u y- d-r-v-. ------------------------ Bilya budynku ye dereva.
Ovdje je moj stan. Ц- -оя кварт--а Ц- м-- к------- Ц- м-я к-а-т-р- --------------- Цe моя квартира 0
T-- -oya k-arty-a T-- m--- k------- T-e m-y- k-a-t-r- ----------------- TSe moya kvartyra
Ovdje su kuhinja i kupatilo. Т------ух---- -а-на --мнат-. Т-- є к---- і в---- к------- Т-т є к-х-я і в-н-а к-м-а-а- ---------------------------- Тут є кухня і ванна кімната. 0
Tut -- k-k-nya ----nna kim---a. T-- y- k------ i v---- k------- T-t y- k-k-n-a i v-n-a k-m-a-a- ------------------------------- Tut ye kukhnya i vanna kimnata.
Tamo je dnevna soba i spavaća soba. Там----і-ал--я-і с--льн-. Т-- є в------- і с------- Т-м є в-т-л-н- і с-а-ь-я- ------------------------- Там є вітальня і спальня. 0
T---y--vi---ʹn---- sp-lʹ---. T-- y- v-------- i s-------- T-m y- v-t-l-n-a i s-a-ʹ-y-. ---------------------------- Tam ye vitalʹnya i spalʹnya.
Vrata kuće su zatvorena. Вхі-ні--в-рі---ч---ні. В----- д---- з-------- В-і-н- д-е-і з-ч-н-н-. ---------------------- Вхідні двері зачинені. 0
Vkhi-ni -veri z---y---i. V------ d---- z--------- V-h-d-i d-e-i z-c-y-e-i- ------------------------ Vkhidni dveri zachyneni.
Ali prozori su otvoreni. Ал----кна --д----ні А-- в---- в-------- А-е в-к-а в-д-и-е-і ------------------- Але вікна відчинені 0
Al--vi-n---idc--neni A-- v---- v--------- A-e v-k-a v-d-h-n-n- -------------------- Ale vikna vidchyneni
Danas je vruće. Сьогодн--спекотно. С------- с-------- С-о-о-н- с-е-о-н-. ------------------ Сьогодні спекотно. 0
Sʹoho----sp------. S------- s-------- S-o-o-n- s-e-o-n-. ------------------ Sʹohodni spekotno.
Mi idemo u dnevnu sobu. М---де-о-- -іта--н-. М- й---- у в-------- М- й-е-о у в-т-л-н-. -------------------- Ми йдемо у вітальню. 0
M--y̆--mo-u -italʹn--. M- y----- u v--------- M- y-d-m- u v-t-l-n-u- ---------------------- My y̆demo u vitalʹnyu.
Tamo je sofa i fotelja. Т-- ---и-а- і к-і-ло. Т-- є д---- і к------ Т-м є д-в-н і к-і-л-. --------------------- Там є диван і крісло. 0
Ta---- d-v-n---kris-o. T-- y- d---- i k------ T-m y- d-v-n i k-i-l-. ---------------------- Tam ye dyvan i krislo.
Sjednite! Сі--й--! С------- С-д-й-е- -------- Сідайте! 0
Sid---t-! S-------- S-d-y-t-! --------- Siday̆te!
Tamo stoji moj kompjuter. Там --о-ть -і------’ют-р. Т-- с----- м-- к--------- Т-м с-о-т- м-й к-м-’-т-р- ------------------------- Там стоїть мій комп’ютер. 0
Tam --o---ʹ-miy̆---mp-y-t--. T-- s------ m--- k---------- T-m s-o-̈-ʹ m-y- k-m-ʺ-u-e-. ---------------------------- Tam stoïtʹ miy̆ kompʺyuter.
Tamo stoji moja muzička linija. Т---сто-т- м-й муз-ч--й-це-т-. Т-- с----- м-- м------- ц----- Т-м с-о-т- м-й м-з-ч-и- ц-н-р- ------------------------------ Там стоїть мій музичний центр. 0
Tam sto------iy- muz-chnyy--t--n--. T-- s------ m--- m--------- t------ T-m s-o-̈-ʹ m-y- m-z-c-n-y- t-e-t-. ----------------------------------- Tam stoïtʹ miy̆ muzychnyy̆ tsentr.
Televizor je potpuno nov. Тел--ізо--зов--м н-в-й. Т-------- з----- н----- Т-л-в-з-р з-в-і- н-в-й- ----------------------- Телевізор зовсім новий. 0
Te-----o- zo-s-m-------. T-------- z----- n------ T-l-v-z-r z-v-i- n-v-y-. ------------------------ Televizor zovsim novyy̆.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik, na primjer, ima jako puno riječi. Takođe ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebalo da ima više od milion riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španlski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika takođe zavisi od njegove istorije. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Naučni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja hemije sadrži hiljade riječi. U gotovo svim jezicima duže riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovno koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Da li ste to znali?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 miliona ljudi je hebrejski maternji jezik. Savremeni hebrejski je, međutim, vještački stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Ko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske historije. Isprobajte ga!