Knjiga fraza

bs Orijentacija   »   uk Орієнтування

41 [četrdeset i jedan]

Orijentacija

Orijentacija

41 [сорок один]

41 [sorok odyn]

Орієнтування

[Oriyentuvannya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Gdje je turistička agencija? Д--ро-ташован- т-ри--и-------о? Д- р---------- т--------- б---- Д- р-з-а-о-а-е т-р-с-и-н- б-р-? ------------------------------- Де розташоване туристичне бюро? 0
De-rozt--h-v-n--t-ry--y-h-e by-r-? D- r----------- t---------- b----- D- r-z-a-h-v-n- t-r-s-y-h-e b-u-o- ---------------------------------- De roztashovane turystychne byuro?
Imate li plan grada za mene? У в-- є мапа---ста -л- м-н-? У в-- є м--- м---- д-- м---- У в-с є м-п- м-с-а д-я м-н-? ---------------------------- У вас є мапа міста для мене? 0
U -a- -- --pa -i-ta----a m-ne? U v-- y- m--- m---- d--- m---- U v-s y- m-p- m-s-a d-y- m-n-? ------------------------------ U vas ye mapa mista dlya mene?
Može li se ovdje rezervisati hotelska soba? М--на---т-----он---ти --ме- ---о-е-і? М---- т-- з---------- н---- в г------ М-ж-а т-т з-б-о-ю-а-и н-м-р в г-т-л-? ------------------------------------- Можна тут забронювати номер в готелі? 0
Mozhna-tu- -ab--ny-v--y --mer - hot-l-? M----- t-- z----------- n---- v h------ M-z-n- t-t z-b-o-y-v-t- n-m-r v h-t-l-? --------------------------------------- Mozhna tut zabronyuvaty nomer v hoteli?
Gdje je stari grad? Де-знахо---ьс- -т--е-мі-то? Д- з---------- с---- м----- Д- з-а-о-и-ь-я с-а-е м-с-о- --------------------------- Де знаходиться старе місто? 0
De---ak-o-ytʹ-ya s-a-e m-s--? D- z------------ s---- m----- D- z-a-h-d-t-s-a s-a-e m-s-o- ----------------------------- De znakhodytʹsya stare misto?
Gdje je katedrala? Де з-а-----ь---к-фе-раль-и- -о--р? Д- з---------- к----------- с----- Д- з-а-о-и-ь-я к-ф-д-а-ь-и- с-б-р- ---------------------------------- Де знаходиться кафедральний собор? 0
D- zn-kh-d-t-sy- ka--dra-ʹ-y-----b--? D- z------------ k------------ s----- D- z-a-h-d-t-s-a k-f-d-a-ʹ-y-̆ s-b-r- ------------------------------------- De znakhodytʹsya kafedralʹnyy̆ sobor?
Gdje je muzej? Де--на--дить-я м---й? Д- з---------- м----- Д- з-а-о-и-ь-я м-з-й- --------------------- Де знаходиться музей? 0
De --ak--d--ʹsy- ---ey-? D- z------------ m------ D- z-a-h-d-t-s-a m-z-y-? ------------------------ De znakhodytʹsya muzey̆?
Gdje se mogu kupiti poštanske markice? Д- -о--а-ку-и-----штові-мар-и? Д- м---- к----- п------ м----- Д- м-ж-а к-п-т- п-ш-о-і м-р-и- ------------------------------ Де можна купити поштові марки? 0
De--o-h---kupyty--o---o-i-ma---? D- m----- k----- p------- m----- D- m-z-n- k-p-t- p-s-t-v- m-r-y- -------------------------------- De mozhna kupyty poshtovi marky?
Gdje se može kupiti cvijeće? Де---жна ---ити-кв-т-? Д- м---- к----- к----- Д- м-ж-а к-п-т- к-і-и- ---------------------- Де можна купити квіти? 0
De mo--n- --pyt--kvity? D- m----- k----- k----- D- m-z-n- k-p-t- k-i-y- ----------------------- De mozhna kupyty kvity?
Gdje se mogu kupiti vozne karte? Д- мо-на--упи---к-ит-и? Д- м---- к----- к------ Д- м-ж-а к-п-т- к-и-к-? ----------------------- Де можна купити квитки? 0
D- mo-hna---p--y---yt--? D- m----- k----- k------ D- m-z-n- k-p-t- k-y-k-? ------------------------ De mozhna kupyty kvytky?
Gdje je luka? Де -----д--ь-я---р-? Д- з---------- п---- Д- з-а-о-и-ь-я п-р-? -------------------- Де знаходиться порт? 0
D---nakh---t-sya p--t? D- z------------ p---- D- z-a-h-d-t-s-a p-r-? ---------------------- De znakhodytʹsya port?
Gdje je pijaca? Д--зн--о---ь-- б-з-р? Д- з---------- б----- Д- з-а-о-и-ь-я б-з-р- --------------------- Де знаходиться базар? 0
De -na---dytʹs-----zar? D- z------------ b----- D- z-a-h-d-t-s-a b-z-r- ----------------------- De znakhodytʹsya bazar?
Gdje je dvorac? Де--н-ход-тьс- -----? Д- з---------- з----- Д- з-а-о-и-ь-я з-м-к- --------------------- Де знаходиться замок? 0
D- z-ak--dytʹ-y--zam-k? D- z------------ z----- D- z-a-h-d-t-s-a z-m-k- ----------------------- De znakhodytʹsya zamok?
Kada počinje (turistički) obilazak? К-ли-поч---є-ь-я---скурсі-? К--- п---------- е--------- К-л- п-ч-н-є-ь-я е-с-у-с-я- --------------------------- Коли починається екскурсія? 0
Ko-y-poc---a-etʹs-- e---urs-ya? K--- p------------- e---------- K-l- p-c-y-a-e-ʹ-y- e-s-u-s-y-? ------------------------------- Koly pochynayetʹsya ekskursiya?
Kada se završava (turistički) obilazak? Ко-- за----у-тьс--екск-----? К--- з----------- е--------- К-л- з-к-н-у-т-с- е-с-у-с-я- ---------------------------- Коли закінчується екскурсія? 0
Koly-----n--u---ʹsy- eks--r----? K--- z-------------- e---------- K-l- z-k-n-h-y-t-s-a e-s-u-s-y-? -------------------------------- Koly zakinchuyetʹsya ekskursiya?
Koliko dugo traje (turistički) obilazak? Я--д-вго--р-в-є е-ск--сі-? Я- д---- т----- е--------- Я- д-в-о т-и-а- е-с-у-с-я- -------------------------- Як довго триває екскурсія? 0
Y---dovho-t-----e --sk----ya? Y-- d---- t------ e---------- Y-k d-v-o t-y-a-e e-s-u-s-y-? ----------------------------- Yak dovho tryvaye ekskursiya?
Ja želim vodiča koji govori njemački. Ме-і-----іб-н-екс---с---д,-який ---о---- --ме----ю м---ю. М--- п------- е----------- я--- г------- н-------- м----- М-н- п-т-і-е- е-с-у-с-в-д- я-и- г-в-р-т- н-м-ц-к-ю м-в-ю- --------------------------------------------------------- Мені потрібен екскурсовод, який говорить німецькою мовою. 0
Men- -o----en ek-ku-s-v-d--y-k--̆ --vor-t- ---ets--oyu-mov---. M--- p------- e----------- y----- h------- n---------- m------ M-n- p-t-i-e- e-s-u-s-v-d- y-k-y- h-v-r-t- n-m-t-ʹ-o-u m-v-y-. -------------------------------------------------------------- Meni potriben ekskursovod, yakyy̆ hovorytʹ nimetsʹkoyu movoyu.
Ja želim vodiča koji govori italijanski. М-н- п-т-і--н--кс-у--овод- як-й----о--т---тал--сь---. М--- п------- е----------- я--- г------- і----------- М-н- п-т-і-е- е-с-у-с-в-д- я-и- г-в-р-т- і-а-і-с-к-ю- ----------------------------------------------------- Мені потрібен екскурсовод, який говорить італійською. 0
M--i---tr---n eks--r--v-d--ya--y- -ov-ry---it---y̆-ʹ--yu. M--- p------- e----------- y----- h------- i------------- M-n- p-t-i-e- e-s-u-s-v-d- y-k-y- h-v-r-t- i-a-i-̆-ʹ-o-u- --------------------------------------------------------- Meni potriben ekskursovod, yakyy̆ hovorytʹ italiy̆sʹkoyu.
Ja želim vodiča koji govori francuski. М--------ібе---кску---в----як-й---в-ри-ь -ран---ьк--. М--- п------- е----------- я--- г------- ф----------- М-н- п-т-і-е- е-с-у-с-в-д- я-и- г-в-р-т- ф-а-ц-з-к-ю- ----------------------------------------------------- Мені потрібен екскурсовод, який говорить французькою. 0
Me-- p-trib-n-e--k-------,-yakyy̆ --v-ryt- f--n--u-----u. M--- p------- e----------- y----- h------- f------------- M-n- p-t-i-e- e-s-u-s-v-d- y-k-y- h-v-r-t- f-a-t-u-ʹ-o-u- --------------------------------------------------------- Meni potriben ekskursovod, yakyy̆ hovorytʹ frantsuzʹkoyu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Svjetski jezik – Engleski

Engleski je najrašireniji jezik na svijetu. No mandarinski ili standardni kineski ima najviše izvornih govornika. Engleski kao maternji jezik govori “samo” 350 milijuna ljudi. Međutim, engleski ima velik utjecaj na druge jezike. Od sredine 20. vijeka je uveliko dobio na važnosti. To je prije svega zbog toga što je SAD postao supersila. U mnogim zemljama engleski je prvi strani jezik u školama. Međunarodne organizacije koriste engleski kao službeni jezik. Engleski je takođe u mnogim zemljama službeni jezik ili lingua franca. Moguće je međutim da će drugi jezici uskoro preuzeti tu funkciju. Engleski jezik spada u grupu zapadnogermanskih jezika. Stoga je vrlo srodan jezicima kao što je njemački. U zadnjih 1.000 godina jezik se značajno promijenio. Prije su se u engleskom jeziku koristili nastavci Međutim, većina nastavaka s gramatičkkom funkcijom je otpala. Stoga se engleski danas može uvrstiti u izolirajuće jezike. Dakle, engleski više liči kineskom nego njemačkom. U budućnosti će engleski jezik postati još jednostavniji. Nepravilni glagoli će vjerovatno nestati. U poređenju s ostalim indoevropskim jezicima engleski je jednostavan. Međutim, engleski pravopis je jako težak. Jer da se izgovor i pravopis dosta razlikuju jedan od drugog. Engleski pravopis je već stoljećima isti. Međutim, izgovor se prilično promijenio. Zato se danas još uvijek piše kao i 1400. godine. Takođe postoji jako puno nepravilnosti kod izgovora. Postoji 6 varijanti za kombinaciju slova ough ! Isprobajte sami! - thorough, thought, through, rough, bough, cough
Da li ste to znali?
Slovački spada u zapadnoslavenske jezike. To je maternji jezik za više od 5 miliona ljudi. U uskom je srodstvu sa susjednim češkim. Razlog tome je zajednička prošlost u bivšoj Čehoslovačkoj. Leksički fond obaju jezika je većinom identičan. Razlike se odnose prije svega na glasovni sistem. Slovački je nastao u 10. vijeku u vidu više dijalekata. Međutim, dugo vremena je bio pod utjecajem susjednih jezika. Zato je današnji književni slovački dobio svoj oblik tek u 19. vijeku. Tako su se mogli pojednostaviti neki elementi u poređenju sa češkim. Ali mnogi različiti dijalekti su se održali do danas. U slovačkom jeziku se koristi latinično pismo. To je jezik koji drugi slavenski govornici najlakše razumiju... Moglo bi se reći da je slovački neka vrsta međujezika u slavenskom prostoru. Dobar razlog da se pozabavite ovim lijepim jezikom.