Knjiga fraza

bs Zavisne rečenice sa da 1   »   uk Складнопідрядні речення із що 1

91 [devedeset i jedan]

Zavisne rečenice sa da 1

Zavisne rečenice sa da 1

91 [дев’яносто один]

91 [devʺyanosto odyn]

Складнопідрядні речення із що 1

[Skladnopidryadni rechennya iz shcho 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Vrijeme će možda sutra biti bolje. П-г-да----е мо-л--- к--щ-ю -автр-. П----- б--- м------ к----- з------ П-г-д- б-д- м-ж-и-о к-а-о- з-в-р-. ---------------------------------- Погода буде можливо кращою завтра. 0
P----- b--e m---l-v- ---s----yu za---a. P----- b--- m------- k--------- z------ P-h-d- b-d- m-z-l-v- k-a-h-h-y- z-v-r-. --------------------------------------- Pohoda bude mozhlyvo krashchoyu zavtra.
Odakle znate to? Зві-ки----ц-----є--? З----- В- ц- з------ З-і-к- В- ц- з-а-т-? -------------------- Звідки Ви це знаєте? 0
Zvi----Vy-t-e-z-a----? Z----- V- t-- z------- Z-i-k- V- t-e z-a-e-e- ---------------------- Zvidky Vy tse znayete?
Ja se nadam da će biti bolje. Я -п--іва-ся---о вон- бу-е к-ащ-ю. Я с---------- щ- в--- б--- к------ Я с-о-і-а-с-, щ- в-н- б-д- к-а-о-. ---------------------------------- Я сподіваюся, що вона буде кращою. 0
YA-spodi--yu-y-,--hc----o-a-bu-----------yu. Y- s------------ s---- v--- b--- k---------- Y- s-o-i-a-u-y-, s-c-o v-n- b-d- k-a-h-h-y-. -------------------------------------------- YA spodivayusya, shcho vona bude krashchoyu.
On dolazi sasvim sigurno. В---н---в----рий-е. В-- н------ п------ В-н н-п-в-о п-и-д-. ------------------- Він напевно прийде. 0
Vin --pe-----ry-̆de. V-- n------ p------- V-n n-p-v-o p-y-̆-e- -------------------- Vin napevno pryy̆de.
Da li je to sigurno? Ц--певне? Ц- п----- Ц- п-в-е- --------- Це певне? 0
Tse -e--e? T-- p----- T-e p-v-e- ---------- Tse pevne?
Znam da on dolazi. Я -н-----о-в-- ---й--. Я з---- щ- в-- п------ Я з-а-, щ- в-н п-и-д-. ---------------------- Я знаю, що він прийде. 0
YA z---u- ---h- vin-p-y-̆--. Y- z----- s---- v-- p------- Y- z-a-u- s-c-o v-n p-y-̆-e- ---------------------------- YA znayu, shcho vin pryy̆de.
On će sigurno nazvati. Ві- -апевн- зат----о--є. В-- н------ з----------- В-н н-п-в-о з-т-л-ф-н-є- ------------------------ Він напевно зателефонує. 0
V-- -ap-vn- zatelefo-uye. V-- n------ z------------ V-n n-p-v-o z-t-l-f-n-y-. ------------------------- Vin napevno zatelefonuye.
Stvarno? Ді-сн-? Д------ Д-й-н-? ------- Дійсно? 0
Di----o? D------- D-y-s-o- -------- Diy̆sno?
Ja vjerujem da će nazvati. Я --р-- -о -ін з-тел--онує. Я в---- щ- в-- з----------- Я в-р-, щ- в-н з-т-л-ф-н-є- --------------------------- Я вірю, що він зателефонує. 0
YA --ry-,---c-o vin--a-e-e-----e. Y- v----- s---- v-- z------------ Y- v-r-u- s-c-o v-n z-t-l-f-n-y-. --------------------------------- YA viryu, shcho vin zatelefonuye.
Vino je sigurno staro. В-но н---в--------. В--- н------ с----- В-н- н-п-в-о с-а-е- ------------------- Вино напевно старе. 0
V--o n-p-v---st-re. V--- n------ s----- V-n- n-p-v-o s-a-e- ------------------- Vyno napevno stare.
Znate li to sigurno? Ч---наєте В--ц- нап--не? Ч- з----- В- ц- н------- Ч- з-а-т- В- ц- н-п-в-е- ------------------------ Чи знаєте Ви це напевне? 0
C-- zn-y--- Vy-ts---a-ev--? C-- z------ V- t-- n------- C-y z-a-e-e V- t-e n-p-v-e- --------------------------- Chy znayete Vy tse napevne?
Ja pretpostavljam da je staro. Я-п-ип-ска-,-щ--в-но --а-е. Я п--------- щ- в--- с----- Я п-и-у-к-ю- щ- в-н- с-а-е- --------------------------- Я припускаю, що воно старе. 0
YA -rypusk---,-sh--o--o-o-star-. Y- p---------- s---- v--- s----- Y- p-y-u-k-y-, s-c-o v-n- s-a-e- -------------------------------- YA prypuskayu, shcho vono stare.
Naš šef dobro izgleda. Н-ш шеф------ в---яд-є. Н-- ш-- д---- в-------- Н-ш ш-ф д-б-е в-г-я-а-. ----------------------- Наш шеф добре виглядає. 0
Nash s--f d-b-e---hly-----. N--- s--- d---- v---------- N-s- s-e- d-b-e v-h-y-d-y-. --------------------------- Nash shef dobre vyhlyadaye.
Smatrate li? Ви ---жає--? В- в-------- В- в-а-а-т-? ------------ Ви вважаєте? 0
Vy -v-z----te? V- v---------- V- v-a-h-y-t-? -------------- Vy vvazhayete?
Smatram da on čak vrlo dobro izgleda. Я-вв--а-,-що -------ля-а--н-в-ть д--е-д-бре. Я в------ щ- в-- в------- н----- д--- д----- Я в-а-а-, щ- в-н в-г-я-а- н-в-т- д-ж- д-б-е- -------------------------------------------- Я вважаю, що він виглядає навіть дуже добре. 0
Y- vv----yu, ---h- v-------y--a----avit---u--e--obre. Y- v-------- s---- v-- v--------- n----- d---- d----- Y- v-a-h-y-, s-c-o v-n v-h-y-d-y- n-v-t- d-z-e d-b-e- ----------------------------------------------------- YA vvazhayu, shcho vin vyhlyadaye navitʹ duzhe dobre.
Šef ima sigurno djevojku. Ше--н-певно м------р---. Ш-- н------ м-- п------- Ш-ф н-п-в-о м-є п-д-у-у- ------------------------ Шеф напевно має подругу. 0
She-------n-------pod----. S--- n------ m--- p------- S-e- n-p-v-o m-y- p-d-u-u- -------------------------- Shef napevno maye podruhu.
Vjerujete li stvarno? В--ді--но -ак -----є--? В- д----- т-- в-------- В- д-й-н- т-к в-а-а-т-? ----------------------- Ви дійсно так вважаєте? 0
V--d---sno ta--v--z---e-e? V- d------ t-- v---------- V- d-y-s-o t-k v-a-h-y-t-? -------------------------- Vy diy̆sno tak vvazhayete?
Vrlo je moguće da ima djevojku. Ці-ко- мо--и-о- що він--ає-п--р-г-. Ц----- м------- щ- в-- м-- п------- Ц-л-о- м-ж-и-о- щ- в-н м-є п-д-у-у- ----------------------------------- Цілком можливо, що він має подругу. 0
Ts--ko---o---y-o----c-o v-n----e----r-h-. T------ m-------- s---- v-- m--- p------- T-i-k-m m-z-l-v-, s-c-o v-n m-y- p-d-u-u- ----------------------------------------- Tsilkom mozhlyvo, shcho vin maye podruhu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Španski jezik

Španski jezik spada u svjetske jezike. Španski je maternji jezik za više od 380 miliona ljudi. Osim toga, ima mnogo ljudi kojima je španski drugi jezik. Time je španski jedan od najvažnijih jezika na planeti. Takođe je najveći od svih romanskih jezika. Španci svoj jezik nazivaju español ili castellano . Pojam castellano otkriva porijeklo španskog jezika. Razvio se iz kolokvijalnog govora pokrajine Kastilja. Još u 16. stoljeću je većina Španaca govorila kastiljski . Danas se pojmovi español i castellano koriste kao sinonimi. Ali oni mogu imati i političku dimenziju. Španski se raširio osvajanjima i kolonijalizmom. Španski se tako govori i u zapadnoj Africi i na Filipinima. Međutim, najveći dio govornika španskog jezika živi u Americi. Španski jezik dominira u srednjoj i južnoj Americi. No broj govornika španskog jezika raste i u SAD-u. Oko 50 miliona ljudi u SAD-u govori španski. To je više nego u Španiji. Španski u Americi razlikuje se od evropskog španskog. Te razlike su najviše prisutne u vokabularu i gramatici. U Americi se, na primjer, koristi drugi oblik za prošlo vrijeme. Mnogo razlika ima i rječniku. Neke riječi postoje samo u Americi, druge samo u Španiji. Ali španski čak ni u Americi nije jedinstven. Postoji mnogo varijanti američkog španskog. Nakon engleskog španski je jezik koji se najčešće uči u svijetu. I relativno se brzo može naučiti... Šta još čekate? - ¡Vamos!