Knjiga fraza

bs Genitiv   »   uk Родовий відмінок

99 [devedeset i devet]

Genitiv

Genitiv

99 [дев’яносто дев’ять]

99 [devʺyanosto devʺyatʹ]

Родовий відмінок

[Rodovyy̆ vidminok]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Mačka moje prijateljice к--к- --є----д-у-и к---- м--- п------ к-ш-а м-є- п-д-у-и ------------------ кішка моєї подруги 0
k-s-k- m-y-ï po-r--y k----- m----- p------ k-s-k- m-y-i- p-d-u-y --------------------- kishka moyeï podruhy
Pas mog prijatelja со---а м--о-дру-а с----- м--- д---- с-б-к- м-г- д-у-а ----------------- собака мого друга 0
s--a-a mo-o--r--a s----- m--- d---- s-b-k- m-h- d-u-a ----------------- sobaka moho druha
Igračke moje djece ігра--и мо-х дітей і------ м--- д---- і-р-ш-и м-ї- д-т-й ------------------ іграшки моїх дітей 0
ihrashky--o-̈kh dite-̆ i------- m----- d----- i-r-s-k- m-i-k- d-t-y- ---------------------- ihrashky moïkh ditey̆
Ovo je mantil mog kolege. ц- - --льт- -----к-лег-. ц- – п----- м--- к------ ц- – п-л-т- м-г- к-л-г-. ------------------------ це – пальто мого колеги. 0
t-- - ----to-m-h--kolehy. t-- – p----- m--- k------ t-e – p-l-t- m-h- k-l-h-. ------------------------- tse – palʹto moho kolehy.
Ovo je auto moje kolegice. Ц--– ав-о-об--ь -оєї-к-л--и. Ц- – а--------- м--- к------ Ц- – а-т-м-б-л- м-є- к-л-г-. ---------------------------- Це – автомобіль моєї колеги. 0
T-----av-o--bil--m--e-- ko--h-. T-- – a--------- m----- k------ T-e – a-t-m-b-l- m-y-i- k-l-h-. ------------------------------- Tse – avtomobilʹ moyeï kolehy.
Ovo je posao mojih kolega. Це-–-р----а мо-- -----. Ц- – р----- м--- к----- Ц- – р-б-т- м-ї- к-л-г- ----------------------- Це – робота моїх колег. 0
T-e --ro--ta mo---- -----. T-- – r----- m----- k----- T-e – r-b-t- m-i-k- k-l-h- -------------------------- Tse – robota moïkh koleh.
Dugme na košulji je otpalo. Ґ---ик -ід--тів в-д-с-р-ч--. Ґ----- в------- в-- с------- Ґ-д-и- в-д-е-і- в-д с-р-ч-и- ---------------------------- Ґудзик відлетів від сорочки. 0
Gu-zyk--i-le--- -i- -o--chk-. G----- v------- v-- s-------- G-d-y- v-d-e-i- v-d s-r-c-k-. ----------------------------- Gudzyk vidletiv vid sorochky.
Ključ od garaže je nestao. Н-ма- клю-а від г-р-ж-. Н---- к---- в-- г------ Н-м-є к-ю-а в-д г-р-ж-. ----------------------- Немає ключа від гаража. 0
N--ay----y-ch- -id-ha---ha. N----- k------ v-- h------- N-m-y- k-y-c-a v-d h-r-z-a- --------------------------- Nemaye klyucha vid harazha.
Šefov kompjuter je pokvaren. Ко-п’ю--р ---і----а -іпсо----й. К-------- к-------- з---------- К-м-’-т-р к-р-в-и-а з-п-о-а-и-. ------------------------------- Комп’ютер керівника зіпсований. 0
Komp'yu-e- -e-ivn--- zips-v-n--̆. K--------- k-------- z----------- K-m-'-u-e- k-r-v-y-a z-p-o-a-y-̆- --------------------------------- Komp'yuter kerivnyka zipsovanyy̆.
Ko su roditelji djevojčice? Х-о бать-и -івч--ки? Х-- б----- д-------- Х-о б-т-к- д-в-и-к-? -------------------- Хто батьки дівчинки? 0
K-to b-t-ky---v--yn-y-? K--- b----- d-------- ? K-t- b-t-k- d-v-h-n-y ? ----------------------- Khto batʹky divchynky ?
Kako da dođem do kuće njenih roditelja? Як-пр-й-- до буд-нку ї----тькі-? Я- п----- д- б------ ї- б------- Я- п-о-т- д- б-д-н-у ї- б-т-к-в- -------------------------------- Як пройти до будинку її батьків? 0
Yak-------- ---b--y--- i--̈ ---ʹk--? Y-- p------ d- b------ i--- b------- Y-k p-o-̆-y d- b-d-n-u i-i- b-t-k-v- ------------------------------------ Yak proy̆ty do budynku ïï batʹkiv?
Kuća stoji na kraju ulice. Б-ди-ок-в-кін-і в-ли--. Б------ в к---- в------ Б-д-н-к в к-н-і в-л-ц-. ----------------------- Будинок в кінці вулиці. 0
Bud-n-k-- kin-s- v------. B------ v k----- v------- B-d-n-k v k-n-s- v-l-t-i- ------------------------- Budynok v kintsi vulytsi.
Kako se zove glavni grad Švicarske? Як-на-и-ає-ь---с-ол-ця---ейца-і-? Я- н---------- с------ Ш--------- Я- н-з-в-є-ь-я с-о-и-я Ш-е-ц-р-ї- --------------------------------- Як називається столиця Швейцарії? 0
Ya- --z--ay-tʹs-- st-ly--ya--h-ey̆-s--i--? Y-- n------------ s-------- S------------- Y-k n-z-v-y-t-s-a s-o-y-s-a S-v-y-t-a-i-̈- ------------------------------------------ Yak nazyvayetʹsya stolytsya Shvey̆tsariï?
Koji je naslov knjige? Як--азив-є-ь-я-книга? Я- н---------- к----- Я- н-з-в-є-ь-я к-и-а- --------------------- Як називається книга? 0
Ya- -a-----et--ya---y--? Y-- n------------ k----- Y-k n-z-v-y-t-s-a k-y-a- ------------------------ Yak nazyvayetʹsya knyha?
Kako se zovu djeca od komšije? Я- --ат- д-те---усі-і-? Я- з---- д---- с------- Я- з-а-и д-т-й с-с-д-в- ----------------------- Як звати дітей сусідів? 0
Ya- z-at- d-tey- s----iv? Y-- z---- d----- s------- Y-k z-a-y d-t-y- s-s-d-v- ------------------------- Yak zvaty ditey̆ susidiv?
Kada je školski raspust djece? Кол--- діт---кан-кул-? К--- у д---- к-------- К-л- у д-т-й к-н-к-л-? ---------------------- Коли у дітей канікули? 0
Koly-------y̆ --ni-ul-? K--- u d----- k-------- K-l- u d-t-y- k-n-k-l-? ----------------------- Koly u ditey̆ kanikuly?
Kada su doktorovi terimini za pacijente? К--и п-ийм-- л-к-р? К--- п------ л----- К-л- п-и-м-є л-к-р- ------------------- Коли приймає лікар? 0
Koly -ry-̆maye l-kar? K--- p-------- l----- K-l- p-y-̆-a-e l-k-r- --------------------- Koly pryy̆maye likar?
Kada je otvoren muzej? К--и -узе- в-дчи-ен-й? К--- м---- в---------- К-л- м-з-й в-д-и-е-и-? ---------------------- Коли музей відчинений? 0
K--y --z-----i--------y̆? K--- m----- v------------ K-l- m-z-y- v-d-h-n-n-y-? ------------------------- Koly muzey̆ vidchynenyy̆?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Bolja koncentracija = bolje učenje

Prilikom učenja moramo da se koncentriramo. Naša cjelokupna pažnja se mora usmjeriti na jednu stvar. Sposobnost koncentracije nije urođena. Prvo moramo naučiti da se koncentriramo. To se obično događa u vrtiću ili školi. Sa šest godina djeca se mogu koncentrirati oko 15 minuta. Četrnaestogodišnjaci se mogu koncentrirati i raditi duplo više od toga. Koncentracijska faza odraslih traje oko 45 minuta. Nakon nekog vremena koncentracija popušta. Učenici tada gube interes za materiju. Takođe nije isključeno da se umore ili postanu nervozni. Učenje tako postaje teže. Memorija ne može toliko učinkovito pohranjivati sadržaj. Međutim, koncentracija se može povećati! Vrlo je važno da se osoba prije učenja dobro naspava. Onaj ko je umoran može se koncentrirati samo na kratko vrijeme. Kad smo umorni naš mozak pravi više grešaka. Naše emocije takođe utječu na našu koncentraciju. Ko želi učinkovito učiti, trebalo bi da bude u neutralnom emotivnom stanju. Previše pozitivnih ili negativnih emocija sprječava uspješno učenje. Naravno da se osjećaji ne mogu uvijek kontrolirati. No može ih se pokušati ignorirati tokom učenja. Onaj ko se želi koncentrirati mora biti motiviran. Kod učenja trebamo uvijek pred sobom imati cilj. Samo tada je naš mozak spreman na koncentraciju. Za dobru koncentraciju takođe je važno mirno okruženje. Takođe: Pri učenju reba piti puno vode; to vas drži budnima... Ko se pridržava ovih savjeta, sigurno ostaje dugo koncentriran!