Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   uk Минулий час 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [вісімдесят два]

82 [visimdesyat dva]

Минулий час 2

[Mynulyy̆ chas 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Ти---сив викл-кати ма--ну--ви---ї-д----о-и? Т- м---- в-------- м----- ш------ д-------- Т- м-с-в в-к-и-а-и м-ш-н- ш-и-к-ї д-п-м-г-? ------------------------------------------- Ти мусив викликати машину швидкої допомоги? 0
Ty mu--- v--ly---- -a-h-n--shvy--oï -opo-o-y? T- m---- v-------- m------ s-------- d-------- T- m-s-v v-k-y-a-y m-s-y-u s-v-d-o-̈ d-p-m-h-? ---------------------------------------------- Ty musyv vyklykaty mashynu shvydkoï dopomohy?
Jesi li morao / morala zvati doktora? Ти м-си- -ик-ик--- лі-аря? Т- м---- в-------- л------ Т- м-с-в в-к-и-а-и л-к-р-? -------------------------- Ти мусив викликати лікаря? 0
T- --------kly-aty-lik---a? T- m---- v-------- l------- T- m-s-v v-k-y-a-y l-k-r-a- --------------------------- Ty musyv vyklykaty likarya?
Jesi li morao / morala zvati policiju? Ти--ус-в--и-ли-ати п-л-ці-? Т- м---- в-------- п------- Т- м-с-в в-к-и-а-и п-л-ц-ю- --------------------------- Ти мусив викликати поліцію? 0
Ty--u--v---k--k-t- p--i--i-u? T- m---- v-------- p--------- T- m-s-v v-k-y-a-y p-l-t-i-u- ----------------------------- Ty musyv vyklykaty politsiyu?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ч-----т---- н---р тел----у----щ--н- й-г- мав - -ала. Ч- м---- В- н---- т-------- Я щ---- й--- м-- / м---- Ч- м-є-е В- н-м-р т-л-ф-н-? Я щ-й-о й-г- м-в / м-л-. ---------------------------------------------------- Чи маєте Ви номер телефону? Я щойно його мав / мала. 0
Ch- -ayete V- -o-e--t---f-nu? Y- s-c-o---- -̆oh- ------m-la. C-- m----- V- n---- t-------- Y- s-------- y---- m-- / m---- C-y m-y-t- V- n-m-r t-l-f-n-? Y- s-c-o-̆-o y-o-o m-v / m-l-. ------------------------------------------------------------ Chy mayete Vy nomer telefonu? YA shchoy̆no y̆oho mav / mala.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Чи -аєт- -и -др---? Я-щ-йно--ї ма-----ал-. Ч- м---- В- а------ Я щ---- ї- м-- / м---- Ч- м-є-е В- а-р-с-? Я щ-й-о ї- м-в / м-л-. ------------------------------------------ Чи маєте Ви адресу? Я щойно її мав / мала. 0
C-y ma-e-e--- a-r---- -- s----y-n- ï-̈--a----m---. C-- m----- V- a------ Y- s-------- i--- m-- / m---- C-y m-y-t- V- a-r-s-? Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. --------------------------------------------------- Chy mayete Vy adresu? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Чи -а-те-В--м-п---і-т-- --що--о--ї мав---мала. Ч- м---- В- м--- м----- Я щ---- ї- м-- / м---- Ч- м-є-е В- м-п- м-с-а- Я щ-й-о ї- м-в / м-л-. ---------------------------------------------- Чи маєте Ви мапу міста? Я щойно її мав / мала. 0
Ch- -----e-V- map- -ist-?-Y--shchoy--o-ï-̈ m-v - --la. C-- m----- V- m--- m----- Y- s-------- i--- m-- / m---- C-y m-y-t- V- m-p- m-s-a- Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. ------------------------------------------------------- Chy mayete Vy mapu mista? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Ч- пр--шо- в----ча-но?--ін--іг --т-и--тись. Ч- п------ в-- в------ В-- м-- з----------- Ч- п-и-ш-в в-н в-а-н-? В-н м-г з-т-и-а-и-ь- ------------------------------------------- Чи прийшов він вчасно? Він міг затриматись. 0
C-y -r--̆sh-v--i--vchasno----n---- z-trymat-s-. C-- p-------- v-- v------- V-- m-- z----------- C-y p-y-̆-h-v v-n v-h-s-o- V-n m-h z-t-y-a-y-ʹ- ----------------------------------------------- Chy pryy̆shov vin vchasno? Vin mih zatrymatysʹ.
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. Ч-------ов в-- -оро--? В----е-зна-ш-- -о--гу. Ч- з------ в-- д------ В-- н- з------ д------ Ч- з-а-ш-в в-н д-р-г-? В-н н- з-а-ш-в д-р-г-. --------------------------------------------- Чи знайшов він дорогу? Він не знайшов дорогу. 0
C-y -nay-s-o--vi--doro-u- V-- -e ---y̆---v-----hu. C-- z-------- v-- d------ V-- n- z-------- d------ C-y z-a-̆-h-v v-n d-r-h-? V-n n- z-a-̆-h-v d-r-h-. -------------------------------------------------- Chy znay̆shov vin dorohu? Vin ne znay̆shov dorohu.
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Ч- --о--м-в-ві- ---е- --н-н- з-о---ів м-не. Ч- з------- в-- т---- В-- н- з------- м---- Ч- з-о-у-і- в-н т-б-? В-н н- з-о-у-і- м-н-. ------------------------------------------- Чи зрозумів він тебе? Він не зрозумів мене. 0
Ch-------m-v v-n --be? V-n ne-z---umi---e-e. C-- z------- v-- t---- V-- n- z------- m---- C-y z-o-u-i- v-n t-b-? V-n n- z-o-u-i- m-n-. -------------------------------------------- Chy zrozumiv vin tebe? Vin ne zrozumiv mene.
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Ч--у-ти-зап--ни---? Ч--- т- з---------- Ч-м- т- з-п-з-и-с-? ------------------- Чому ти запізнився? 0
C--m- ty--ap---y-sy-? C---- t- z----------- C-o-u t- z-p-z-y-s-a- --------------------- Chomu ty zapiznyvsya?
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? Ч-му -и -----а---- -о-о-у? Ч--- т- н- з------ д------ Ч-м- т- н- з-а-ш-в д-р-г-? -------------------------- Чому ти не знайшов дорогу? 0
C-om------e----y̆-h-- doroh-? C---- t- n- z-------- d------ C-o-u t- n- z-a-̆-h-v d-r-h-? ----------------------------- Chomu ty ne znay̆shov dorohu?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Чому-т- н- зроз-м-- йо--? Ч--- т- н- з------- й---- Ч-м- т- н- з-о-у-і- й-г-? ------------------------- Чому ти не зрозумів його? 0
C---u--y-n- z-ozumi--y-oh-? C---- t- n- z------- y----- C-o-u t- n- z-o-u-i- y-o-o- --------------------------- Chomu ty ne zrozumiv y̆oho?
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. Я -е --г --м-г-а пр-й-и вчас-о--тому щ- н--ї--и- --д--- -в-о---. Я н- м-- / м---- п----- в------ т--- щ- н- ї---- ж----- а------- Я н- м-г / м-г-а п-и-т- в-а-н-, т-м- щ- н- ї-д-в ж-д-и- а-т-б-с- ---------------------------------------------------------------- Я не міг / могла прийти вчасно, тому що не їздив жодний автобус. 0
YA -- ----/--o-la--ryy--y--c--s-o--tomu --cho--- --z--v-z------̆ a-t---s. Y- n- m-- / m---- p------ v------- t--- s---- n- i----- z------- a------- Y- n- m-h / m-h-a p-y-̆-y v-h-s-o- t-m- s-c-o n- i-z-y- z-o-n-y- a-t-b-s- ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla pryy̆ty vchasno, tomu shcho ne ïzdyv zhodnyy̆ avtobus.
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Я-не м-г-/-мог-- --айти--о----,---м- щ- --не --- - м--а ---- -і--а. Я н- м-- / м---- з----- д------ т--- щ- я н- м-- / м--- м--- м----- Я н- м-г / м-г-а з-а-т- д-р-г-, т-м- щ- я н- м-в / м-л- м-п- м-с-а- ------------------------------------------------------------------- Я не міг / могла знайти дорогу, тому що я не мав / мала мапи міста. 0
Y- -- m-h - -ohla-zn----y-do-o-u,-tomu -hch--------mav-----la m-p- -ista. Y- n- m-- / m---- z------ d------ t--- s---- y- n- m-- / m--- m--- m----- Y- n- m-h / m-h-a z-a-̆-y d-r-h-, t-m- s-c-o y- n- m-v / m-l- m-p- m-s-a- ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla znay̆ty dorohu, tomu shcho ya ne mav / mala mapy mista.
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Я -е---г---м-г-а -о-о-з--з-мі-и, т--- -о----и-а б-л--за-адто г-чна. Я н- м-- / м---- й--- з--------- т--- щ- м----- б--- з------ г----- Я н- м-г / м-г-а й-г- з-о-у-і-и- т-м- щ- м-з-к- б-л- з-н-д-о г-ч-а- ------------------------------------------------------------------- Я не міг / могла його зрозуміти, тому що музика була занадто гучна. 0
YA-ne --- ---ohl----oho---o-----y- t--u-shch------ka-bula zan-dto--uc-na. Y- n- m-- / m---- y---- z--------- t--- s---- m----- b--- z------ h------ Y- n- m-h / m-h-a y-o-o z-o-u-i-y- t-m- s-c-o m-z-k- b-l- z-n-d-o h-c-n-. ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla y̆oho zrozumity, tomu shcho muzyka bula zanadto huchna.
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Я п----ен був---по--н-- бу---узяти--а-с-. Я п------ б-- / п------ б--- у---- т----- Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- у-я-и т-к-і- ----------------------------------------- Я повинен був / повинна була узяти таксі. 0
YA--o----n---v --p-vy-na bu-a uz-at- ---si. Y- p------ b-- / p------ b--- u----- t----- Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- u-y-t- t-k-i- ------------------------------------------- YA povynen buv / povynna bula uzyaty taksi.
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Я---ви-----у--/-п---нна бу-- купи-и--а---мі--а. Я п------ б-- / п------ б--- к----- м--- м----- Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- к-п-т- м-п- м-с-а- ----------------------------------------------- Я повинен був / повинна була купити мапу міста. 0
Y------n-- -u--/ --v---- b-l---up----m----m-s-a. Y- p------ b-- / p------ b--- k----- m--- m----- Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- k-p-t- m-p- m-s-a- ------------------------------------------------ YA povynen buv / povynna bula kupyty mapu mista.
Ja sam morao / morala isključiti radio. Я-повине--б-- - повинн--була ви--ну-и--а--о. Я п------ б-- / п------ б--- в------- р----- Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- в-м-н-т- р-д-о- -------------------------------------------- Я повинен був / повинна була вимкнути радіо. 0
YA-povy-en--u- - po-y-n- -ula-vymk-ut- -adio. Y- p------ b-- / p------ b--- v------- r----- Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- v-m-n-t- r-d-o- --------------------------------------------- YA povynen buv / povynna bula vymknuty radio.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!