Knjiga fraza

bs trebati – htjeti   »   uk потребувати – хотіти

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [шістдесят дев’ять]

69 [shistdesyat devʺyatʹ]

потребувати – хотіти

[potrebuvaty – khotity]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ja trebam krevet. Ме-- п---іб-- ліжк-. М--- п------- л----- М-н- п-т-і-н- л-ж-о- -------------------- Мені потрібне ліжко. 0
M-ni po---b----i--ko. M--- p------- l------ M-n- p-t-i-n- l-z-k-. --------------------- Meni potribne lizhko.
Ja hoću spavati. Я-х--у --ати. Я х--- с----- Я х-ч- с-а-и- ------------- Я хочу спати. 0
Y--kho-----p---. Y- k----- s----- Y- k-o-h- s-a-y- ---------------- YA khochu spaty.
Ima li ovdje krevet? Тут є ---ко? Т-- є л----- Т-т є л-ж-о- ------------ Тут є ліжко? 0
T--------z-ko? T-- y- l------ T-t y- l-z-k-? -------------- Tut ye lizhko?
Ja trebam lampu. М-н- -отрі-на л--па. М--- п------- л----- М-н- п-т-і-н- л-м-а- -------------------- Мені потрібна лампа. 0
Me-- po-r---- -ampa. M--- p------- l----- M-n- p-t-i-n- l-m-a- -------------------- Meni potribna lampa.
Ja hoću čitati. Я-х-ч- ---а--. Я х--- ч------ Я х-ч- ч-т-т-. -------------- Я хочу читати. 0
Y- --ochu ---t--y. Y- k----- c------- Y- k-o-h- c-y-a-y- ------------------ YA khochu chytaty.
Ima li ovdje lampa? Ч------- -ам-а? Ч- є т-- л----- Ч- є т-т л-м-а- --------------- Чи є тут лампа? 0
C---y---ut ---p-? C-- y- t-- l----- C-y y- t-t l-m-a- ----------------- Chy ye tut lampa?
Ja trebam telefon. М----пот-ібе--т--ефо-. М--- п------- т------- М-н- п-т-і-е- т-л-ф-н- ---------------------- Мені потрібен телефон. 0
Men---o-rib-- ---e-o-. M--- p------- t------- M-n- p-t-i-e- t-l-f-n- ---------------------- Meni potriben telefon.
Ja hoću telefonirati. Я-хочу----ел----ув--и. Я х--- з-------------- Я х-ч- з-т-л-ф-н-в-т-. ---------------------- Я хочу зателефонувати. 0
Y- kho--- z-----fo---a--. Y- k----- z-------------- Y- k-o-h- z-t-l-f-n-v-t-. ------------------------- YA khochu zatelefonuvaty.
Ima li ovdje telefon? Тут-----л-фо-? Т-- є т------- Т-т є т-л-ф-н- -------------- Тут є телефон? 0
T---y- -e-ef-n? T-- y- t------- T-t y- t-l-f-n- --------------- Tut ye telefon?
Ja trebam jednu kameru. М--і-п--ріб-и--ф-т---а---. М--- п-------- ф---------- М-н- п-т-і-н-й ф-т-а-а-а-. -------------------------- Мені потрібний фотоапарат. 0
Me-- --tri----- f----pa--t. M--- p--------- f---------- M-n- p-t-i-n-y- f-t-a-a-a-. --------------------------- Meni potribnyy̆ fotoaparat.
Ja hoću fotografisati. Я -о-у-ф--огр--увати. Я х--- ф------------- Я х-ч- ф-т-г-а-у-а-и- --------------------- Я хочу фотографувати. 0
Y- k---------o-r---v--y. Y- k----- f------------- Y- k-o-h- f-t-h-a-u-a-y- ------------------------ YA khochu fotohrafuvaty.
Ima li ovdje kamera? Т-т - ------а--т? Т-- є ф---------- Т-т є ф-т-а-а-а-? ----------------- Тут є фотоапарат? 0
T----e-f-toa--rat? T-- y- f---------- T-t y- f-t-a-a-a-? ------------------ Tut ye fotoaparat?
Ja trebam kompjuter. М--і пот--бен--о-п---ер. М--- п------- к--------- М-н- п-т-і-е- к-м-’-т-р- ------------------------ Мені потрібен комп’ютер. 0
M-ni---tr-b-----m--y-t--. M--- p------- k---------- M-n- p-t-i-e- k-m-ʺ-u-e-. ------------------------- Meni potriben kompʺyuter.
Ja hoću da pošaljem email. Я-хоч--посла-- ---ід-----н--ел---р-н-ою-по---ю. Я х--- п------ п----------- е---------- п------ Я х-ч- п-с-а-и п-в-д-м-е-н- е-е-т-о-н-ю п-ш-о-. ----------------------------------------------- Я хочу послати повідомлення електронною поштою. 0
YA--h--h- -os--t--pov--o-l---ya e--k-r----y---os---y-. Y- k----- p------ p------------ e----------- p-------- Y- k-o-h- p-s-a-y p-v-d-m-e-n-a e-e-t-o-n-y- p-s-t-y-. ------------------------------------------------------ YA khochu poslaty povidomlennya elektronnoyu poshtoyu.
Ima li ovdje kompjuter? Ч- --ту- --мп’-те-? Ч- є т-- к--------- Ч- є т-т к-м-’-т-р- ------------------- Чи є тут комп’ютер? 0
C-y y- t-t-ko--ʺ--ter? C-- y- t-- k---------- C-y y- t-t k-m-ʺ-u-e-? ---------------------- Chy ye tut kompʺyuter?
Ja trebam hemijsku olovku. М--і -----бна-к---------у--а. М--- п------- к------- р----- М-н- п-т-і-н- к-л-к-в- р-ч-а- ----------------------------- Мені потрібна кулькова ручка. 0
M--- -otr-b-a----ʹko-a----hka. M--- p------- k------- r------ M-n- p-t-i-n- k-l-k-v- r-c-k-. ------------------------------ Meni potribna kulʹkova ruchka.
Ja hoću da pišem nešto. Я---ч----що-н--ис-т-. Я х--- д--- н-------- Я х-ч- д-щ- н-п-с-т-. --------------------- Я хочу дещо написати. 0
YA -ho----de-hch--n--y-a-y. Y- k----- d------ n-------- Y- k-o-h- d-s-c-o n-p-s-t-. --------------------------- YA khochu deshcho napysaty.
Ima li ovdje list papira i hemijska olovka? Т-- - -рк----а-е-у - к-л-к--а--у---? Т-- є а---- п----- і к------- р----- Т-т є а-к-ш п-п-р- і к-л-к-в- р-ч-а- ------------------------------------ Тут є аркуш паперу і кулькова ручка? 0
Tu- ye ----s--pa--ru----u-ʹ-------c-ka? T-- y- a----- p----- i k------- r------ T-t y- a-k-s- p-p-r- i k-l-k-v- r-c-k-? --------------------------------------- Tut ye arkush paperu i kulʹkova ruchka?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mašinsko prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevodioci su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računarski jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevodilačkih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, mašinsko prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevodilački program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti hiljadama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računar može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računari ne mogu zamijeniti ljude. Nijedna mašina ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevodioci i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računariće u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...