Knjiga fraza

bs Kupovina   »   uk Покупки

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [п’ятдесят чотири]

54 [pʺyatdesyat chotyry]

Покупки

[Pokupky]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ja želim kupiti poklon. Я-хо-ів-б--/--о--ла---купит- п-д-р-но-. Я х---- б- / х----- б к----- п--------- Я х-т-в б- / х-т-л- б к-п-т- п-д-р-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б купити подарунок. 0
Y- k---i- -- --k-ot--a-b-kupyty-p-d-ru---. Y- k----- b- / k------ b k----- p--------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b k-p-t- p-d-r-n-k- ------------------------------------------ YA khotiv by / khotila b kupyty podarunok.
Ali ništa previše skupo. А-е не--у-е -о--ги-. А-- н- д--- д------- А-е н- д-ж- д-р-г-й- -------------------- Але не дуже дорогий. 0
A---n------e d-r-hyy̆. A-- n- d---- d-------- A-e n- d-z-e d-r-h-y-. ---------------------- Ale ne duzhe dorohyy̆.
Imate li možda tašnu? Мо----- с-мку? М------ с----- М-ж-и-о с-м-у- -------------- Можливо сумку? 0
Mo-h---o ---ku? M------- s----- M-z-l-v- s-m-u- --------------- Mozhlyvo sumku?
Koju boju želite? Якого-к---ор- -и б--от-л-? Я---- к------ В- б х------ Я-о-о к-л-о-у В- б х-т-л-? -------------------------- Якого кольору Ви б хотіли? 0
Y---h--kolʹ--u-V- - kho-il-? Y----- k------ V- b k------- Y-k-h- k-l-o-u V- b k-o-i-y- ---------------------------- Yakoho kolʹoru Vy b khotily?
Crnu, braon ili bijelu? Ч-р-ого, кори-н--о-о--и--іл-го? Ч------- к---------- ч- б------ Ч-р-о-о- к-р-ч-е-о-о ч- б-л-г-? ------------------------------- Чорного, коричневого чи білого? 0
C--r--h-- -oryc---v--- chy b-loh-? C-------- k----------- c-- b------ C-o-n-h-, k-r-c-n-v-h- c-y b-l-h-? ---------------------------------- Chornoho, korychnevoho chy biloho?
Veliku ili malu? Велик- чи--ален---? В----- ч- м-------- В-л-к- ч- м-л-н-к-? ------------------- Велику чи маленьку? 0
V---ku--hy---l-nʹku? V----- c-- m-------- V-l-k- c-y m-l-n-k-? -------------------- Velyku chy malenʹku?
Mogu li vidjeti ovu? Чи м--у ---а цю -ля----? Ч- м--- я н- ц- г------- Ч- м-ж- я н- ц- г-я-у-и- ------------------------ Чи можу я на цю глянути? 0
C-y ------ya n--ts-u -ly--u--? C-- m---- y- n- t--- h-------- C-y m-z-u y- n- t-y- h-y-n-t-? ------------------------------ Chy mozhu ya na tsyu hlyanuty?
Je li ona od kože? В--а-шкір--а? В--- ш------- В-н- ш-і-я-а- ------------- Вона шкіряна? 0
Von---h--r-an-? V--- s--------- V-n- s-k-r-a-a- --------------- Vona shkiryana?
Ili je od vještačkog materijala? Ч- в-н---і -------------р--л-? Ч- в--- з- ш------- м--------- Ч- в-н- з- ш-у-н-г- м-т-р-а-у- ------------------------------ Чи вона зі штучного матеріалу? 0
Chy---n- zi-sh-u-hn-ho-m--e-i---? C-- v--- z- s--------- m--------- C-y v-n- z- s-t-c-n-h- m-t-r-a-u- --------------------------------- Chy vona zi shtuchnoho materialu?
Naravno, od kože. Зі -кі-и,---ичайн-. З- ш----- з-------- З- ш-і-и- з-и-а-н-. ------------------- Зі шкіри, звичайно. 0
Z- --ki--,-zv-chay--o. Z- s------ z---------- Z- s-k-r-, z-y-h-y-n-. ---------------------- Zi shkiry, zvychay̆no.
To je naročito dobar kvalitet. Ц-----е-хо--ша-якіс--. Ц- д--- х----- я------ Ц- д-ж- х-р-ш- я-і-т-. ---------------------- Це дуже хороша якість. 0
T-e--uz-----or-sha -a----ʹ. T-- d---- k------- y------- T-e d-z-e k-o-o-h- y-k-s-ʹ- --------------------------- Tse duzhe khorosha yakistʹ.
A tašna ja zaista povoljna. І сум-а----сн- з--сі------о-о-а. І с---- д----- з----- н- д------ І с-м-а д-й-н- з-в-і- н- д-р-г-. -------------------------------- І сумка дійсно зовсім не дорога. 0
I---mk----y--no-zovs-m -- do-o--. I s---- d------ z----- n- d------ I s-m-a d-y-s-o z-v-i- n- d-r-h-. --------------------------------- I sumka diy̆sno zovsim ne doroha.
Ova mi se sviđa. Ця-м--- подоба----я. Ц- м--- п----------- Ц- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------- Ця мені подобається. 0
T-ya ------odo--yet---a. T--- m--- p------------- T-y- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------ Tsya meni podobayetʹsya.
Ovu ću uzeti. Я -ю -і-ь--. Я ц- в------ Я ц- в-з-м-. ------------ Я цю візьму. 0
YA -s-- -iz---. Y- t--- v------ Y- t-y- v-z-m-. --------------- YA tsyu vizʹmu.
Mogu li je eventualno zamijeniti? Чи -о---- ц- обм---ти? Ч- м--- я ц- о-------- Ч- м-ж- я ц- о-м-н-т-? ---------------------- Чи можу я цю обміняти? 0
Ch- ---h- ya-tsy---b------y? C-- m---- y- t--- o--------- C-y m-z-u y- t-y- o-m-n-a-y- ---------------------------- Chy mozhu ya tsyu obminyaty?
Podrazumijeva se. Зв------. З-------- З-и-а-н-. --------- Звичайно. 0
Z--ch---no. Z---------- Z-y-h-y-n-. ----------- Zvychay̆no.
Zapakovaćemo je kao poklon. М---апакує---ї- як-под---н--. М- з-------- ї- я- п--------- М- з-п-к-є-о ї- я- п-д-р-н-к- ----------------------------- Ми запакуємо її як подарунок. 0
My-za-aku---o-i-ï -a--pod--u-o-. M- z--------- i--- y-- p--------- M- z-p-k-y-m- i-i- y-k p-d-r-n-k- --------------------------------- My zapakuyemo ïï yak podarunok.
Tamo preko je blagajna. Ка-----м. К--- т--- К-с- т-м- --------- Каса там. 0
Ka---t-m. K--- t--- K-s- t-m- --------- Kasa tam.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...