Knjiga fraza

bs U kuhinji   »   uk На кухні

19 [devetnaest]

U kuhinji

U kuhinji

19 [дев’ятнадцять]

19 [devʺyatnadtsyatʹ]

На кухні

[Na kukhni]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Imaš li novu kuhinju? Т--м--ш--о-у -у---? Т- м--- н--- к----- Т- м-є- н-в- к-х-ю- ------------------- Ти маєш нову кухню? 0
T- m-y-sh -o-u ----n--? T- m----- n--- k------- T- m-y-s- n-v- k-k-n-u- ----------------------- Ty mayesh novu kukhnyu?
Šta ćeš danas kuhati? Що-т--х-ч---в-рит- с---о--і? Щ- т- х---- в----- с-------- Щ- т- х-ч-ш в-р-т- с-о-о-н-? ---------------------------- Що ти хочеш варити сьогодні? 0
Sh-ho-t- k-oc-esh v---ty---ohod-i? S---- t- k------- v----- s-------- S-c-o t- k-o-h-s- v-r-t- s-o-o-n-? ---------------------------------- Shcho ty khochesh varyty sʹohodni?
Kuhaš li na struju ili na plin? Т- в---- -- еле-тр--і-ч- ---га-і? Т- в---- н- е-------- ч- н- г---- Т- в-р-ш н- е-е-т-и-і ч- н- г-з-? --------------------------------- Ти вариш на електриці чи на газі? 0
T--v-ry-h ---e--k---tsi--hy -- --zi? T- v----- n- e--------- c-- n- h---- T- v-r-s- n- e-e-t-y-s- c-y n- h-z-? ------------------------------------ Ty varysh na elektrytsi chy na hazi?
Trebam li izrezati luk? Ч- п--и--н /-повинна---рі--ти ------? Ч- п------ / п------ я р----- ц------ Ч- п-в-н-н / п-в-н-а я р-з-т- ц-б-л-? ------------------------------------- Чи повинен / повинна я різати цибулю? 0
C-y---v-nen - -----n--y------ty--s-bul--? C-- p------ / p------ y- r----- t-------- C-y p-v-n-n / p-v-n-a y- r-z-t- t-y-u-y-? ----------------------------------------- Chy povynen / povynna ya rizaty tsybulyu?
Trebam li oguliti krompir? Ч--п-ви-ен-/-----нн- --чи-т--и --рт--лю? Ч- п------ / п------ я ч------ к-------- Ч- п-в-н-н / п-в-н-а я ч-с-и-и к-р-о-л-? ---------------------------------------- Чи повинен / повинна я чистити картоплю? 0
C-y --v--e- /-p-v--na y---hys---y -ar--p---? C-- p------ / p------ y- c------- k--------- C-y p-v-n-n / p-v-n-a y- c-y-t-t- k-r-o-l-u- -------------------------------------------- Chy povynen / povynna ya chystyty kartoplyu?
Trebam li oprati salatu? Чи --вин-н /-п--и-н- я-м-т--са---? Ч- п------ / п------ я м--- с----- Ч- п-в-н-н / п-в-н-а я м-т- с-л-т- ---------------------------------- Чи повинен / повинна я мити салат? 0
Ch- p---n-n-/-povy----ya-my-y-sa-a-? C-- p------ / p------ y- m--- s----- C-y p-v-n-n / p-v-n-a y- m-t- s-l-t- ------------------------------------ Chy povynen / povynna ya myty salat?
Gdje su čaše? Д- --лян-и? Д- с------- Д- с-л-н-и- ----------- Де склянки? 0
De-------ky? D- s-------- D- s-l-a-k-? ------------ De sklyanky?
Gdje je posuđe? Д----с--? Д- п----- Д- п-с-д- --------- Де посуд? 0
D- posu-? D- p----- D- p-s-d- --------- De posud?
Gdje je pribor za jelo? Де---олові -рибо-и? Д- с------ п------- Д- с-о-о-і п-и-о-и- ------------------- Де столові прибори? 0
De-stolovi-p-yb--y? D- s------ p------- D- s-o-o-i p-y-o-y- ------------------- De stolovi prybory?
Imaš li otvarač za konzerve? Чи-має- т- --д-----ч д-- ---серв? Ч- м--- т- в-------- д-- к------- Ч- м-є- т- в-д-р-в-ч д-я к-н-е-в- --------------------------------- Чи маєш ти відкривач для консерв? 0
C-y ma-esh-----idk-yv-c--dly---on---v? C-- m----- t- v--------- d--- k------- C-y m-y-s- t- v-d-r-v-c- d-y- k-n-e-v- -------------------------------------- Chy mayesh ty vidkryvach dlya konserv?
Imaš li otvarač za flaše? Чи -а-- т- -л-ч -л- --дкрива--- ---ш--? Ч- м--- т- к--- д-- в---------- п------ Ч- м-є- т- к-ю- д-я в-д-р-в-н-я п-я-о-? --------------------------------------- Чи маєш ти ключ для відкривання пляшок? 0
Chy ---es---y-k--uc----y---i-k--vann-- p-ya-hok? C-- m----- t- k----- d--- v----------- p-------- C-y m-y-s- t- k-y-c- d-y- v-d-r-v-n-y- p-y-s-o-? ------------------------------------------------ Chy mayesh ty klyuch dlya vidkryvannya plyashok?
Imaš li vadičep? Ч---а-ш -и ---пор? Ч- м--- т- ш------ Ч- м-є- т- ш-о-о-? ------------------ Чи маєш ти штопор? 0
C-------s--ty---t-por? C-- m----- t- s------- C-y m-y-s- t- s-t-p-r- ---------------------- Chy mayesh ty shtopor?
Kuhaš li supu u ovom loncu? Ч--в---ш-ти с-п в ц-- --ст--лі? Ч- в---- т- с-- в ц-- к-------- Ч- в-р-ш т- с-п в ц-й к-с-р-л-? ------------------------------- Чи вариш ти суп в цій каструлі? 0
Ch- --ry-h -y-s-p-- tsiy̆-------l-? C-- v----- t- s-- v t---- k-------- C-y v-r-s- t- s-p v t-i-̆ k-s-r-l-? ----------------------------------- Chy varysh ty sup v tsiy̆ kastruli?
Pržiš li ribu u ovoj tavi? Чи---а--ш ти-ри-у-на -і- ск-во-од-? Ч- с----- т- р--- н- ц-- с--------- Ч- с-а-и- т- р-б- н- ц-й с-о-о-о-і- ----------------------------------- Чи смажиш ти рибу на цій сковороді? 0
C-y----z-y-h ----y-u-n- ---y- ---v--o-i? C-- s------- t- r--- n- t---- s--------- C-y s-a-h-s- t- r-b- n- t-i-̆ s-o-o-o-i- ---------------------------------------- Chy smazhysh ty rybu na tsiy̆ skovorodi?
Roštiljaš li povrće na ovom roštilju? Ч- --дсма-у-ш-ти-о-очі -----ш-тці? Ч- п--------- т- о---- н- р------- Ч- п-д-м-ж-є- т- о-о-і н- р-ш-т-і- ---------------------------------- Чи підсмажуєш ти овочі на решітці? 0
Ch- pi--ma-hu---h -y--v-chi-na-r--h--tsi? C-- p------------ t- o----- n- r--------- C-y p-d-m-z-u-e-h t- o-o-h- n- r-s-i-t-i- ----------------------------------------- Chy pidsmazhuyesh ty ovochi na reshittsi?
Ja postavljam sto. Я ---рив-ю с-і-. Я н------- с---- Я н-к-и-а- с-і-. ---------------- Я накриваю стіл. 0
YA -ak--v--- -t--. Y- n-------- s---- Y- n-k-y-a-u s-i-. ------------------ YA nakryvayu stil.
Ovdje su noževi, viljuške i kašike. О-ь-н---, -и-ел-и і-л-жки. О-- н---- в------ і л----- О-ь н-ж-, в-д-л-и і л-ж-и- -------------------------- Ось ножі, виделки і ложки. 0
O-ʹ n--h-- -y-e-k- ----z-k-. O-- n----- v------ i l------ O-ʹ n-z-i- v-d-l-y i l-z-k-. ---------------------------- Osʹ nozhi, vydelky i lozhky.
Ovdje su čaše, tanjiri i salvete. О----к---к----а----и і -ерв--ки. О-- с------- т------ і с-------- О-ь с-л-н-и- т-р-л-и і с-р-е-к-. -------------------------------- Ось склянки, тарілки і серветки. 0
O-- --l----y, t---lk----s-rvet--. O-- s-------- t------ i s-------- O-ʹ s-l-a-k-, t-r-l-y i s-r-e-k-. --------------------------------- Osʹ sklyanky, tarilky i servetky.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje i tipovi učenja

Ko prilikom učenja ne napreduje, vjerovatno pogrešno uči. To znači da ne uči shodno svom tipu. Generalno postoji četiri tipa učenja. Ti tipovi su povezani s osjetilima. Postoji auditvni, vizualni, komunikacijski i motorički tip učenja. Auditivni tipovi najbolje pamte ono što čuju. Na primjer, dobro pamte melodije. Tokom učenja glasno čitaju; vokabular uče naglas. Takvi tipovi često vode monologe. Od velike su im pomoći CD-i ili predavanja. Vizualni tipovi najbolje uče ono što vide. Dakle, za njih je važno čitanje informacija. Prilikom učenja prave puno bilježaka. Takođe rado uče koristeći sličice, tabele i kartice. Takvi tipovi puno čitaju te sanjaju često i šaroliko. Najbolje uče kad se nalaze u nekom lijepom okruženju. Komunikativni tip preferira razgovore i rasprave. Potrebna mu je interakcija, dakle - razgovor s drugima. Na nastavi postavlja puno pitanja te rado uči u grupi. Motorički tip uči kroz pokret. Preferira metodu učenja u praksi i želi sve isprobati. Prilikom učenja je rado tjelesno aktivan ili žvače žvakaću gumu. Oni ne vole teoriju već eksperimente. Važno je da su gotovo svi ljudi kombinacija tih tipova. Dakle, ne postoji niko ko bi predstavljao samo jedan tip. Stoga najbolje učimo kad uključimo sva svoja osjetila. Na taj se način naš mozak višestruko aktivira i dobro pohranjuje nove sadržaje. Slušajte, čitajte i razgovarajte o riječima! A nakon toga bavite se sportom!
Da li ste to znali?
Indonezijski jezik govori više od 160 miliona ljudi. On je, međutim, maternji jezik samo oko 30 miliona ljudi. Razlog za to je činjenica da u Indoneziji živi skoro 500 različitih narodnosti. One govore 250 različitih jezika koji se dijele na puno dijalekata. Takva jezička raznolikost može, naravno, izazvati probleme. Današnji indonezijski je stoga uveden kao standardizirani nacionalni jezik. Podučava se u svim školama uporedo s određenim maternjim jezikom. Indonezijski spada u austronezijske jezike. Toliko je usko srodan s malajskim da se oba jezika smatraju skoro identičnim. Učenje indonezijskog donosi puno prednosti. Gramatička pravila nisu mnogo komplicirana. Ni pravopis nije težak. Kod izgovora se može osloniti na način pisanja. Puno indonezijskih riječi potječe iz drugih jezika što olakšava njegovo učenje. A uskoro će indonezijski postati jedan od najvažnijih jezika na svijetu!