Knjiga fraza

bs U diskoteci   »   uk На дискотеці

46 [četrdeset i šest]

U diskoteci

U diskoteci

46 [сосок шість]

46 [sosok shistʹ]

На дискотеці

[Na dyskotetsi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Da li je mjesto slobodno? Ц----сц--------? Ц- м---- в------ Ц- м-с-е в-л-н-? ---------------- Це місце вільне? 0
Ts---ist-- vi----? T-- m----- v------ T-e m-s-s- v-l-n-? ------------------ Tse mistse vilʹne?
Mogu li sjesti do Vas? Можна ---ти бі---В-с? М---- с---- б--- В--- М-ж-а с-с-и б-л- В-с- --------------------- Можна сісти біля Вас? 0
Moz-na--------ilya-Vas? M----- s---- b---- V--- M-z-n- s-s-y b-l-a V-s- ----------------------- Mozhna sisty bilya Vas?
Rado. І- --д-в-лен--м І- з----------- І- з-д-в-л-н-я- --------------- Із задоволенням 0
I- zado-o-e----m I- z------------ I- z-d-v-l-n-y-m ---------------- Iz zadovolennyam
Kako Vam se sviđa muzika? Ч------б-є-ь-- в-м-му--к-? Ч- п---------- в-- м------ Ч- п-д-б-є-ь-я в-м м-з-к-? -------------------------- Чи подобається вам музика? 0
C----o--ba---ʹ--a v-- ----k-? C-- p------------ v-- m------ C-y p-d-b-y-t-s-a v-m m-z-k-? ----------------------------- Chy podobayetʹsya vam muzyka?
Malo je preglasna. Тро---за--л---о. Т---- з--------- Т-о-и з-г-л-с-о- ---------------- Трохи заголосно. 0
T---h--zah--os-o. T----- z--------- T-o-h- z-h-l-s-o- ----------------- Trokhy zaholosno.
Ali bend svira sasvim dobro. Але--ей гурт гр---ці--о--д-б-е. А-- ц-- г--- г--- ц----- д----- А-е ц-й г-р- г-а- ц-л-о- д-б-е- ------------------------------- Але цей гурт грає цілком добре. 0
A----s--̆ --rt--r-y--tsi--o--d-bre. A-- t---- h--- h---- t------ d----- A-e t-e-̆ h-r- h-a-e t-i-k-m d-b-e- ----------------------------------- Ale tsey̆ hurt hraye tsilkom dobre.
Jeste li često ovdje? В- т-- -аст- ---аєт-? В- т-- ч---- б------- В- т-т ч-с-о б-в-є-е- --------------------- Ви тут часто буваєте? 0
V--t-t ----to bu-a--t-? V- t-- c----- b-------- V- t-t c-a-t- b-v-y-t-? ----------------------- Vy tut chasto buvayete?
Ne, ovo je prvi put. Ні,--е-пер-ий раз. Н-- ц- п----- р--- Н-, ц- п-р-и- р-з- ------------------ Ні, це перший раз. 0
N--------er------raz. N-- t-- p------- r--- N-, t-e p-r-h-y- r-z- --------------------- Ni, tse pershyy̆ raz.
Ja još nikada nisam bio / bila ovdje. Я-ще--і--л- т----е-----/ --л-. Я щ- н----- т-- н- б-- / б---- Я щ- н-к-л- т-т н- б-в / б-л-. ------------------------------ Я ще ніколи тут не був / була. 0
Y-----he ---o---t-t ----uv /-bu--. Y- s---- n----- t-- n- b-- / b---- Y- s-c-e n-k-l- t-t n- b-v / b-l-. ---------------------------------- YA shche nikoly tut ne buv / bula.
Plešete li? В---ан---те? В- т-------- В- т-н-ю-т-? ------------ Ви танцюєте? 0
V----n-s-u---e? V- t----------- V- t-n-s-u-e-e- --------------- Vy tantsyuyete?
Možda kasnije. Мо---в- п-зніш-. М------ п------- М-ж-и-о п-з-і-е- ---------------- Можливо пізніше. 0
M--h---- -i-n----. M------- p-------- M-z-l-v- p-z-i-h-. ------------------ Mozhlyvo piznishe.
Ja ne znam tako dobro plesati. Я та-ц----- д--е----ре. Я т----- н- д--- д----- Я т-н-ю- н- д-ж- д-б-е- ----------------------- Я танцюю не дуже добре. 0
Y------s--y- -e -uz-e -ob--. Y- t-------- n- d---- d----- Y- t-n-s-u-u n- d-z-e d-b-e- ---------------------------- YA tantsyuyu ne duzhe dobre.
To je vrlo jednostavno. Ц- -ов--- -ро-то. Ц- з----- п------ Ц- з-в-і- п-о-т-. ----------------- Це зовсім просто. 0
T-- ---s-- p-o---. T-- z----- p------ T-e z-v-i- p-o-t-. ------------------ Tse zovsim prosto.
Ja ću Vam pokazati. Я -ам--о-ажу. Я В-- п------ Я В-м п-к-ж-. ------------- Я Вам покажу. 0
Y------p-ka-hu. Y- V-- p------- Y- V-m p-k-z-u- --------------- YA Vam pokazhu.
Ne, radije drugi put. Н-,-к-ащ--------раз-м. Н-- к---- і---- р----- Н-, к-а-е і-ш-м р-з-м- ---------------------- Ні, краще іншим разом. 0
N-, ----hch--ins--- --z--. N-- k------- i----- r----- N-, k-a-h-h- i-s-y- r-z-m- -------------------------- Ni, krashche inshym razom.
Čekate li nekoga? В- ч-к-єт- на --г-с-? В- ч------ н- к------ В- ч-к-є-е н- к-г-с-? --------------------- Ви чекаєте на когось? 0
Vy c--k--e------k-hos-? V- c-------- n- k------ V- c-e-a-e-e n- k-h-s-? ----------------------- Vy chekayete na kohosʹ?
Da, mog prijatelja. Так- н--мо---д---а. Т--- н- м--- д----- Т-к- н- м-г- д-у-а- ------------------- Так, на мого друга. 0
T-k- -- moho ----a. T--- n- m--- d----- T-k- n- m-h- d-u-a- ------------------- Tak, na moho druha.
Eno ga tamo iza dolazi! Ос--- в--! О-- і в--- О-ь і в-н- ---------- Ось і він! 0
O-ʹ - vin! O-- i v--- O-ʹ i v-n- ---------- Osʹ i vin!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Geni utječu na jezik

Naše porijeklo određuje jezik koji govorimo. Međutim i naši geni su odgovorni za naš jezik. Do tog rezultata su došli škotski istraživači. Istraživali su po čemu se engleski jezik razlikuje od kineskog. Pritom su otkrili da geni takođe igraju ulogu. Jer geni utječu na razvitak našeg mozga. To znači da oblikuju strukturu mozga. Time se takođe potvrđuje naša sposobnost učenja jezika. Pritom su presudne varijante dvaju gena. Ako je određena varijanta oskudna, razvijaju se tonalni jezici. Dakle, tonalne jezike govore narodi koji ne posjeduju tu genetsku varijantu. Kod tonalnih jezika značenje riječi određuje visina tona. Kineski jezik je, na primjer, tonalni jezik. Kod dominantne genetske varijante razvijaju se drugi jezici. Engleski nije tonalni jezik. Varijante tog gena nisu ravnomjerno raspoređene. To znači da se na svijetu pojavljuju s različitom učestalošću. Međutim, jezici preživljavaju jedino ako se dalje prenose. Stoga djeca moraju imati sposobnosti za imitiranje jezika svojih roditelja. Moraju, dakle, moći da dobro usvoje jezik. Samo tada se jezik može prenositi s generacije na generaciju. Starija genetska varijanta pogoduje tonalnim jezicima. Prije je vjerovatno postojalo više tonalnihh jezika nego danas. Međutim, genetsku komponentu opet ne valja precjenjivati. Ona samo može doprinijeti boljem razumijevanju razvitka jezika. Ne postoji gen ni za engleski ni za kineski jezik. Svako može naučiti bilo koji jezik. Za to nisu potrebni geni već znatiželja i disciplina!
Da li ste to znali?
Tajlandski (ili tajski) spada u porodicu tai-kadai jezika. To je maternji jezik oko 20 miliona ljudi. Za razliku od većine zapadnih jezika tajski je tonski jezik. Kod tonskih jezika izgovor slogova odlučuje o njihovom značenju. Većina riječi u tajskom se sastoji iz jednog sloga. U zavisnosti od toga kojom tonskom visinom se ona govori, riječ dobija drugo značenje. Tajski razlikuje ukupno pet različitih visina tonova. Tajlandsko društvo je vijekovima bilo strogo hijerarhijski uređeno. Zato tajski i danas poznaje najmanje pet različitih nivoa. Oni se kreću od jednostavnog razgovornog jezika do vrlo uljudnog jezičkog oblika. Osim toga tajski se dijeli na puno lokalnih dijalekata. Sistem znakova ovog jezika je mješavina abecede i slogovnog pisma. Gramatika nije kompleksna. Pošto je tajski izolirajući jezik, nema deklinacija ili konjugacija. Naučite tajski, jer je to zaista fascinantan jezik!