Knjiga fraza

bs Prilozi   »   am አድናቆት

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [መቶ]

100 [meto]

አድናቆት

[tewisake gisi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
već jednom – još nikada የተደረ-/ የተ-ና---- ያ-ተ---ነ (---ያላ--) የ----- የ----- – ያ------ (-- ያ---- የ-ደ-ገ- የ-ከ-ወ- – ያ-ተ-ና-ነ (-ና ያ-ለ-) --------------------------------- የተደረገ/ የተከናወነ – ያልተከናወነ (ገና ያላለቀ) 0
y-t---r-ge/ --t--e--wene – ---ite--nawene-(---a--a-a--k’-) y---------- y----------- – y------------- (---- y--------- y-t-d-r-g-/ y-t-k-n-w-n- – y-l-t-k-n-w-n- (-e-a y-l-l-k-e- ---------------------------------------------------------- yetederege/ yetekenawene – yalitekenawene (gena yalalek’e)
Jeste li već jednom bili u Berlinu? ከ-ህ በፊ- በር-ን--በ-? ከ-- በ-- በ--- ነ--- ከ-ህ በ-ት በ-ሊ- ነ-ሩ- ----------------- ከዚህ በፊት በርሊን ነበሩ? 0
k-z--- ------ b--il-ni-n--er-? k----- b----- b------- n------ k-z-h- b-f-t- b-r-l-n- n-b-r-? ------------------------------ kezīhi befīti berilīni neberu?
Ne, još nikada. አያ- - ገ---ልሄ--ም አ-- ፤ ገ- አ----- አ-ይ ፤ ገ- አ-ሄ-ኩ- --------------- አያይ ፤ ገና አልሄድኩም 0
ā--yi ;-g-n---lihē-----i ā---- ; g--- ā---------- ā-a-i ; g-n- ā-i-ē-i-u-i ------------------------ āyayi ; gena ālihēdikumi
neko – niko አ-- ---- ማ-ም አ-- ሰ- – ማ-- አ-ድ ሰ- – ማ-ም ------------ አንድ ሰው – ማንም 0
ānidi -ewi --mani-i ā---- s--- – m----- ā-i-i s-w- – m-n-m- ------------------- ānidi sewi – manimi
Poznajete li ovdje nekoga? እሚ--ቀው-ሰው--ለ--ዚህ? እ----- ሰ- አ- እ--- እ-ያ-ቀ- ሰ- አ- እ-ህ- ----------------- እሚያውቀው ሰው አለ እዚህ? 0
i-ī-aw-k-ew- --w- -l- -z---? i----------- s--- ā-- i----- i-ī-a-i-’-w- s-w- ā-e i-ī-i- ---------------------------- imīyawik’ewi sewi āle izīhi?
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. አ---- ማ--ም አ--ቅም አ-- ፤ ማ--- አ---- አ-ይ ፤ ማ-ን- አ-ው-ም ---------------- አያይ ፤ ማንንም አላውቅም 0
āy----- --n--im--āl----’i-i ā---- ; m------- ā--------- ā-a-i ; m-n-n-m- ā-a-i-’-m- --------------------------- āyayi ; maninimi ālawik’imi
još – ne više ተ--ሪ-–----ተ-ማ- --ስፈ-ግም ተ--- – በ------ አ------ ተ-ማ- – በ-/-ጨ-ሪ አ-ስ-ል-ም ---------------------- ተጨማሪ – በቃ/ተጨማሪ አያስፈልግም 0
tech-em-rī ---e-’---e--’ema-- āya-i---i-i-i t--------- – b--------------- ā------------ t-c-’-m-r- – b-k-a-t-c-’-m-r- ā-a-i-e-i-i-i ------------------------------------------- tech’emarī – bek’a/tech’emarī āyasifeligimi
Ostajete li još dugo ovdje? ተጨማ-------- ----ሉ? ተ--- ረ-- ጊ- ይ----- ተ-ማ- ረ-ም ጊ- ይ-መ-ሉ- ------------------ ተጨማሪ ረጅም ጊዜ ይቀመጣሉ? 0
te--’-m-rī-rej-mi -ī-ē y-k--me--al-? t--------- r----- g--- y------------ t-c-’-m-r- r-j-m- g-z- y-k-e-e-’-l-? ------------------------------------ tech’emarī rejimi gīzē yik’emet’alu?
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. ኣይ ፤-ተ------ቀመ-ም። ኣ- ፤ ተ--- አ------ ኣ- ፤ ተ-ማ- አ-ቀ-ጥ-። ----------------- ኣይ ፤ ተጨማሪ አልቀመጥም። 0
ay- - -ec-’ema-ī ā-ik----t’i-i. a-- ; t--------- ā------------- a-i ; t-c-’-m-r- ā-i-’-m-t-i-i- ------------------------------- ayi ; tech’emarī ālik’emet’imi.
još nešto – ništa više ሌላ--ገ- - ም-ም ነ-ር ሌ- ነ-- – ም-- ነ-- ሌ- ነ-ር – ም-ም ነ-ር ---------------- ሌላ ነገር – ምንም ነገር 0
l--- n--eri ---i-imi -egeri l--- n----- – m----- n----- l-l- n-g-r- – m-n-m- n-g-r- --------------------------- lēla negeri – minimi negeri
Želite li još nešto popiti? ሌላ -ገር--ጠጣ---ፈልጋ-? ሌ- ነ-- መ--- ይ----- ሌ- ነ-ር መ-ጣ- ይ-ል-ሉ- ------------------ ሌላ ነገር መጠጣት ይፈልጋሉ? 0
l--a---g-ri -et-e---t- -------al-? l--- n----- m--------- y---------- l-l- n-g-r- m-t-e-’-t- y-f-l-g-l-? ---------------------------------- lēla negeri met’et’ati yifeligalu?
Ne, ja ne želim ništa više. አ---፤ --- --- አ-ፈል-ም አ-- ፤ ም-- ነ-- አ----- አ-ይ ፤ ም-ም ነ-ር አ-ፈ-ግ- -------------------- አያይ ፤ ምንም ነገር አልፈልግም 0
ā-a-----mi-imi -e-e-i --i-e-igimi ā---- ; m----- n----- ā---------- ā-a-i ; m-n-m- n-g-r- ā-i-e-i-i-i --------------------------------- āyayi ; minimi negeri ālifeligimi
već nešto – još ništa የ-ከናወ- ነገ-----ን--ያልተ--ወነ የ----- ነ-- – ም-- ያ------ የ-ከ-ወ- ነ-ር – ም-ም ያ-ተ-ና-ነ ------------------------ የተከናወነ ነገር – ምንም ያልተከናወነ 0
yet-k-na---e-neg--- -------i-yal---k--aw-ne y----------- n----- – m----- y------------- y-t-k-n-w-n- n-g-r- – m-n-m- y-l-t-k-n-w-n- ------------------------------------------- yetekenawene negeri – minimi yalitekenawene
Jeste li već nešto jeli? የሆ-------መግ--ል? የ-- ነ-- ተ------ የ-ነ ነ-ር ተ-ግ-ዋ-? --------------- የሆነ ነገር ተመግበዋል? 0
y----e -e-e-- --meg-b-wali? y----- n----- t------------ y-h-n- n-g-r- t-m-g-b-w-l-? --------------------------- yehone negeri temegibewali?
Ne, ja još nisam ništa jeo. አ-ይ-- -- አ-በ--ም። አ-- ፤ ገ- አ------ አ-ይ ፤ ገ- አ-በ-ሁ-። ---------------- አያይ ፤ ገና አልበላሁም። 0
ā-a---;-gena---i-ela-u-i. ā---- ; g--- ā----------- ā-a-i ; g-n- ā-i-e-a-u-i- ------------------------- āyayi ; gena ālibelahumi.
još neko – niko više ሌ- ሰ--- -ን- -ው ሌ- ሰ- – ማ-- ሰ- ሌ- ሰ- – ማ-ም ሰ- -------------- ሌላ ሰው – ማንም ሰው 0
l--- s----–----i-- s--i l--- s--- – m----- s--- l-l- s-w- – m-n-m- s-w- ----------------------- lēla sewi – manimi sewi
Želi li još neko kafu? ተጨ---ሌ--ቡና መ-ጣ----ፈ--？ ተ--- ሌ- ቡ- መ--- የ----- ተ-ማ- ሌ- ቡ- መ-ጣ- የ-ፈ-ግ- ---------------------- ተጨማሪ ሌላ ቡና መጠጣት የሚፈልግ？ 0
t--h--m-r- -ēl- b--- met’e---t--yemīf-l--i？ t--------- l--- b--- m--------- y---------- t-c-’-m-r- l-l- b-n- m-t-e-’-t- y-m-f-l-g-？ ------------------------------------------- tech’emarī lēla buna met’et’ati yemīfeligi？
Ne, niko više. አያ--፤ ማንም የ-ም አ-- ፤ ማ-- የ-- አ-ይ ፤ ማ-ም የ-ም ------------- አያይ ፤ ማንም የለም 0
āy-yi - -ani-i y-l--i-| ā---- ; m----- y----- | ā-a-i ; m-n-m- y-l-m- | ----------------------- āyayi ; manimi yelemi |

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...