Knjiga fraza

bs Raditi   »   el Εργασία

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [πενήντα πέντε]

55 [penḗnta pénte]

Εργασία

[Ergasía]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Šta ste po zanimanju? Τ- δ-υ-ειά -ά---ε; Τ- δ------ κ------ Τ- δ-υ-ε-ά κ-ν-τ-; ------------------ Τι δουλειά κάνετε; 0
T- -o-l--á---net-? T- d------ k------ T- d-u-e-á k-n-t-? ------------------ Ti douleiá kánete?
Moj muž je po zanimanju doktor. Ο-ά-τ-ας-μο- εί-α- -ιατρ-ς. Ο ά----- μ-- ε---- γ------- Ο ά-τ-α- μ-υ ε-ν-ι γ-α-ρ-ς- --------------------------- Ο άντρας μου είναι γιατρός. 0
O-á---a---o- -ín-- giatró-. O á----- m-- e---- g------- O á-t-a- m-u e-n-i g-a-r-s- --------------------------- O ántras mou eínai giatrós.
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Ε---δου-----λίγ---ώ--ς-τ-- -μ-ρ- ----ο--κ---. Ε-- δ------ λ---- ώ--- τ-- η---- ω- ν-------- Ε-ώ δ-υ-ε-ω λ-γ-ς ώ-ε- τ-ν η-έ-α ω- ν-σ-κ-μ-. --------------------------------------------- Εγώ δουλεύω λίγες ώρες την ημέρα ως νοσοκόμα. 0
Egṓ-d--leú--l--e- ṓ--- t-n---éra--s ---okóm-. E-- d------ l---- ṓ--- t-- ē---- ō- n-------- E-ṓ d-u-e-ō l-g-s ṓ-e- t-n ē-é-a ō- n-s-k-m-. --------------------------------------------- Egṓ douleúō líges ṓres tēn ēméra ōs nosokóma.
Uskoro ćemo dobiti penziju. Κ--τ--ο----να β----ε σε σ--τ-ξη. Κ--------- ν- β----- σ- σ------- Κ-ν-ε-ο-μ- ν- β-ο-μ- σ- σ-ν-α-η- -------------------------------- Κοντεύουμε να βγούμε σε σύνταξη. 0
K--teúo-me-n---goúm- s- ----axē. K--------- n- b----- s- s------- K-n-e-o-m- n- b-o-m- s- s-n-a-ē- -------------------------------- Konteúoume na bgoúme se sýntaxē.
Ali su porezi visoki. Α-λά-------οι-εί-αι--ψ-λ-ί. Α--- ο- φ---- ε---- υ------ Α-λ- ο- φ-ρ-ι ε-ν-ι υ-η-ο-. --------------------------- Αλλά οι φόροι είναι υψηλοί. 0
A--- o- --óro---í-----p-ē-o-. A--- o- p----- e---- y------- A-l- o- p-ó-o- e-n-i y-s-l-í- ----------------------------- Allá oi phóroi eínai ypsēloí.
I zdravstveno osiguranje je visoko. Και η--α-ρι----σφ-λεια-ε-----δ------ή. Κ-- η ι------ α------- ε---- δ-------- Κ-ι η ι-τ-ι-ή α-φ-λ-ι- ε-ν-ι δ-π-ν-ρ-. -------------------------------------- Και η ιατρική ασφάλεια είναι δαπανηρή. 0
K-------t-ik- ---hál-ia e-n-- d-pan--ḗ. K-- ē i------ a-------- e---- d-------- K-i ē i-t-i-ḗ a-p-á-e-a e-n-i d-p-n-r-. --------------------------------------- Kai ē iatrikḗ aspháleia eínai dapanērḗ.
Šta želiš jednom postati? Τ- θ-λε-- -α γίν-ι- -τ-ν μ-----σεις; Τ- θ----- ν- γ----- ό--- μ---------- Τ- θ-λ-ι- ν- γ-ν-ι- ό-α- μ-γ-λ-σ-ι-; ------------------------------------ Τι θέλεις να γίνεις όταν μεγαλώσεις; 0
Ti-th-le-s n- g---is ó--n-m-ga-ṓ----? T- t------ n- g----- ó--- m---------- T- t-é-e-s n- g-n-i- ó-a- m-g-l-s-i-? ------------------------------------- Ti théleis na gíneis ótan megalṓseis?
Ja želim postati inženjer. Θ- ήθ----να--ίν- μ---ν--ός. Θ- ή---- ν- γ--- μ--------- Θ- ή-ε-α ν- γ-ν- μ-χ-ν-κ-ς- --------------------------- Θα ήθελα να γίνω μηχανικός. 0
Th--ḗthela-n- gínō-m-cha--k-s. T-- ḗ----- n- g--- m---------- T-a ḗ-h-l- n- g-n- m-c-a-i-ó-. ------------------------------ Tha ḗthela na gínō mēchanikós.
Želim studirati na univerzitetu. Θ-λ---α--πο-δ--ω--τ---α---ιστ-μιο. Θ--- ν- σ------- σ-- π------------ Θ-λ- ν- σ-ο-δ-σ- σ-ο π-ν-π-σ-ή-ι-. ---------------------------------- Θέλω να σπουδάσω στο πανεπιστήμιο. 0
Th-----a-s--udá-ō --- p-nep---ḗ-i-. T---- n- s------- s-- p------------ T-é-ō n- s-o-d-s- s-o p-n-p-s-ḗ-i-. ----------------------------------- Thélō na spoudásō sto panepistḗmio.
Ja sam pripravnik. Κά-- τη--πρ---ι-ή -ου. Κ--- τ-- π------- μ--- Κ-ν- τ-ν π-α-τ-κ- μ-υ- ---------------------- Κάνω την πρακτική μου. 0
Kán----n p-akt----m--. K--- t-- p------- m--- K-n- t-n p-a-t-k- m-u- ---------------------- Kánō tēn praktikḗ mou.
Ja ne zarađujem mnogo. Δ---βγά-ω -ολλά. Δ-- β---- π----- Δ-ν β-ά-ω π-λ-ά- ---------------- Δεν βγάζω πολλά. 0
D-n----zō-pol-á. D-- b---- p----- D-n b-á-ō p-l-á- ---------------- Den bgázō pollá.
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. Κ-νω-μ---πρα-τ-----τ-----τ---κό. Κ--- μ-- π------- σ-- ε--------- Κ-ν- μ-α π-α-τ-κ- σ-ο ε-ω-ε-ι-ό- -------------------------------- Κάνω μία πρακτική στο εξωτερικό. 0
Ká-- --- --akt--ḗ-s-o -xōt-ri--. K--- m-- p------- s-- e--------- K-n- m-a p-a-t-k- s-o e-ō-e-i-ó- -------------------------------- Kánō mía praktikḗ sto exōterikó.
Ovo je moj šef. Αυτ---ε--α- -ο α-ε-τικό μ--. Α---- ε---- τ- α------- μ--- Α-τ-ς ε-ν-ι τ- α-ε-τ-κ- μ-υ- ---------------------------- Αυτός είναι το αφεντικό μου. 0
A-t-- eín-i -o-ap-e-tik--m-u. A---- e---- t- a-------- m--- A-t-s e-n-i t- a-h-n-i-ó m-u- ----------------------------- Autós eínai to aphentikó mou.
Imam drage kolege. Έχω κ-λο-ς------έλ--υ-. Έ-- κ----- σ----------- Έ-ω κ-λ-ύ- σ-ν-δ-λ-ο-ς- ----------------------- Έχω καλούς συναδέλφους. 0
Éc---k-------y--dél-ho--. É--- k----- s------------ É-h- k-l-ú- s-n-d-l-h-u-. ------------------------- Échō kaloús synadélphous.
U podne idemo uvijek u kantinu. Το-μ--η--------α-ν-υ------τ- σ--ν -αν--ν-. Τ- μ------- π--------- π---- σ--- κ------- Τ- μ-σ-μ-ρ- π-γ-ί-ο-μ- π-ν-α σ-η- κ-ν-ί-α- ------------------------------------------ Το μεσημέρι πηγαίνουμε πάντα στην καντίνα. 0
To me--m-ri-pēg--nou-e-p--t------ k--tín-. T- m------- p--------- p---- s--- k------- T- m-s-m-r- p-g-í-o-m- p-n-a s-ē- k-n-í-a- ------------------------------------------ To mesēméri pēgaínoume pánta stēn kantína.
Ja tražim radno mjesto. Ψάχ------ -ο-λ--ά. Ψ---- γ-- δ------- Ψ-χ-ω γ-α δ-υ-ε-ά- ------------------ Ψάχνω για δουλειά. 0
Psá--n---i- -oul-iá. P------ g-- d------- P-á-h-ō g-a d-u-e-á- -------------------- Psáchnō gia douleiá.
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Ε-μα----- έ-- χρό-------γος. Ε---- ή-- έ-- χ---- ά------- Ε-μ-ι ή-η έ-α χ-ό-ο ά-ε-γ-ς- ---------------------------- Είμαι ήδη ένα χρόνο άνεργος. 0
Eímai-ḗdē éna -h---- á--r---. E---- ḗ-- é-- c----- á------- E-m-i ḗ-ē é-a c-r-n- á-e-g-s- ----------------------------- Eímai ḗdē éna chróno ánergos.
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. Σε ---ή τη -ώ-α-υ-άρ--υν--περβολικά -ολ--- άνε-γοι. Σ- α--- τ- χ--- υ------- υ--------- π----- ά------- Σ- α-τ- τ- χ-ρ- υ-ά-χ-υ- υ-ε-β-λ-κ- π-λ-ο- ά-ε-γ-ι- --------------------------------------------------- Σε αυτή τη χώρα υπάρχουν υπερβολικά πολλοί άνεργοι. 0
S--aut- tē-c-------á------ yp-r-olik---o-l---án-rgo-. S- a--- t- c---- y-------- y--------- p----- á------- S- a-t- t- c-ṓ-a y-á-c-o-n y-e-b-l-k- p-l-o- á-e-g-i- ----------------------------------------------------- Se autḗ tē chṓra ypárchoun yperboliká polloí ánergoi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?