Knjiga fraza

bs nešto morati   »   ca haver de fer alguna cosa

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [setanta-dos]

haver de fer alguna cosa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
morati hav-r-de h---- d- h-v-r d- -------- haver de 0
Ja moram poslati pismo. H-ig -’-n---- una-c-r-a. H--- d------- u-- c----- H-i- d-e-v-a- u-a c-r-a- ------------------------ Haig d’enviar una carta. 0
Ja moram platiti hotel. H--g -e---g----’ho-el. H--- d- p---- l------- H-i- d- p-g-r l-h-t-l- ---------------------- Haig de pagar l’hotel. 0
Ti moraš rano ustati. T’-as ---l--v-r----o-a. T---- d- l----- d------ T-h-s d- l-e-a- d-h-r-. ----------------------- T’has de llevar d’hora. 0
Ti moraš puno raditi. H-s d- tr-b-l-ar--ol-. H-- d- t-------- m---- H-s d- t-e-a-l-r m-l-. ---------------------- Has de treballar molt. 0
Ti moraš biti tačan / tačna. H---d’-r---a- - -e--s. H-- d-------- a t----- H-s d-a-r-b-r a t-m-s- ---------------------- Has d’arribar a temps. 0
On mora napuniti rezervoar. (E-----a--e -osa- ---z-na. (---- h- d- p---- b------- (-l-) h- d- p-s-r b-n-i-a- -------------------------- (Ell) ha de posar benzina. 0
On mora popraviti auto. (E----h- -- ---a-a---l cotxe. (---- h- d- r------ e- c----- (-l-) h- d- r-p-r-r e- c-t-e- ----------------------------- (Ell) ha de reparar el cotxe. 0
On mora oprati auto. (-ll- ha -- rent-r el-co--e. (---- h- d- r----- e- c----- (-l-) h- d- r-n-a- e- c-t-e- ---------------------------- (Ell) ha de rentar el cotxe. 0
Ona mora kupovati. (-lla)-h- d--f-r-c--pres. (----- h- d- f-- c------- (-l-a- h- d- f-r c-m-r-s- ------------------------- (Ella) ha de fer compres. 0
Ona mora čistiti stan. (-l-a)-h--d- n--e--- l’----ta-e-t. (----- h- d- n------ l------------ (-l-a- h- d- n-t-j-r l-a-a-t-m-n-. ---------------------------------- (Ella) ha de netejar l’apartament. 0
Ona mora prati veš. (E--a- ha--- r-n-ar--a-roba. (----- h- d- r----- l- r---- (-l-a- h- d- r-n-a- l- r-b-. ---------------------------- (Ella) ha de rentar la roba. 0
Mi moramo odmah ići u školu. H-- -’ana---- -e-ui---a----s-ol-. H-- d----- d- s------ a l-------- H-m d-a-a- d- s-g-i-a a l-e-c-l-. --------------------------------- Hem d’anar de seguida a l’escola. 0
Mi moramo odmah ići na posao. Hem-----ar----se---d--a -r--a-la-. H-- d----- d- s------ a t--------- H-m d-a-a- d- s-g-i-a a t-e-a-l-r- ---------------------------------- Hem d’anar de seguida a treballar. 0
Mi moramo odmah ići doktoru. H-m-d’-n-- d- se--i---al --t-e. H-- d----- d- s------ a- m----- H-m d-a-a- d- s-g-i-a a- m-t-e- ------------------------------- Hem d’anar de seguida al metge. 0
Vi morate čekati autobus. H-- d’esper-r-l’au-o-ú-. H-- d-------- l--------- H-u d-e-p-r-r l-a-t-b-s- ------------------------ Heu d’esperar l’autobús. 0
Vi morate čekati voz. H-- -’es-er-r-el-----. H-- d-------- e- t---- H-u d-e-p-r-r e- t-e-. ---------------------- Heu d’esperar el tren. 0
Vi morate čekati taksi. He----e-----r -l-t-x-. H-- d-------- e- t---- H-u d-e-p-r-r e- t-x-. ---------------------- Heu d’esperar el taxi. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas širom svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevodioci i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičkog razdvajanja. Jer svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štaviše, nijedan narod nije živio izolirano hiljadama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Naučnicima su ti razlozi već duže vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti istorija jezika. Na taj se način može prepoznati šta se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna šta utječe na razvoj jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je istorija naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...