Knjiga fraza

bs nešto morati   »   hy to have to do something / must

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [յոթանասուներկու]

72 [yot’anasunerku]

to have to do something / must

[petk’ e]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
morati պ-տք-է պ--- է պ-տ- է ------ պետք է 0
pet-- e p---- e p-t-’ e ------- petk’ e
Ja moram poslati pismo. Ես--իտ--նա-ակ ուղա----: Ե- պ--- ն---- ո-------- Ե- պ-տ- ն-մ-կ ո-ղ-ր-ե-: ----------------------- Ես պիտի նամակ ուղարկեմ: 0
Y-s-p--i--a--- -ghar-em Y-- p--- n---- u------- Y-s p-t- n-m-k u-h-r-e- ----------------------- Yes piti namak ugharkem
Ja moram platiti hotel. Ե- պիտի--յուրա---- վ-ա---: Ե- պ--- հ--------- վ------ Ե- պ-տ- հ-ո-ր-ն-ց- վ-ա-ե-: -------------------------- Ես պիտի հյուրանոցը վճարեմ: 0
Y-s-p-t----uran---’y v---rem Y-- p--- h---------- v------ Y-s p-t- h-u-a-o-s-y v-h-r-m ---------------------------- Yes piti hyuranots’y vcharem
Ti moraš rano ustati. Դու-պ-տք-է-ա-ա--տը-շ-ւ- արթ-ա-աս: Դ-- պ--- է ա------ շ--- ա-------- Դ-ւ պ-տ- է ա-ա-ո-ը շ-ւ- ա-թ-ա-ա-: --------------------------------- Դու պետք է առավոտը շուտ արթնանաս: 0
Du petk- - a-ra--ty-------rt----as D- p---- e a------- s--- a-------- D- p-t-’ e a-r-v-t- s-u- a-t-n-n-s ---------------------------------- Du petk’ e arravoty shut art’nanas
Ti moraš puno raditi. Դո----տ--է---------տ-ս: Դ-- պ--- է շ-- ա------- Դ-ւ պ-տ- է շ-տ ա-խ-տ-ս- ----------------------- Դու պետք է շատ աշխատես: 0
D---e--’ e-shat -shkh---s D- p---- e s--- a-------- D- p-t-’ e s-a- a-h-h-t-s ------------------------- Du petk’ e shat ashkhates
Ti moraš biti tačan / tačna. Դու--ե-- - ճշ-ա-ահ -ի---: Դ-- պ--- է ճ------ լ----- Դ-ւ պ-տ- է ճ-տ-պ-հ լ-ն-ս- ------------------------- Դու պետք է ճշտապահ լինես: 0
D---et-’ e-ch-hta-a---i--s D- p---- e c-------- l---- D- p-t-’ e c-s-t-p-h l-n-s -------------------------- Du petk’ e chshtapah lines
On mora napuniti rezervoar. Ն- պ-տ- մեք--------ք--ո-ի: Ն- պ--- մ------ լ--------- Ն- պ-տ- մ-ք-ն-ն լ-ց-ա-ո-ի- -------------------------- Նա պիտի մեքենան լիցքավորի: 0
Na pi-i-me-’y-n-n--i--’-’-v-ri N- p--- m-------- l----------- N- p-t- m-k-y-n-n l-t-’-’-v-r- ------------------------------ Na piti mek’yenan lits’k’avori
On mora popraviti auto. Նա-պետ- - մեքե-ա- ն-ր---: Ն- պ--- է մ------ ն------ Ն- պ-տ- է մ-ք-ն-ն ն-ր-գ-: ------------------------- Նա պետք է մեքենան նորոգի: 0
Na-p---’-e-m-k’yena- -o--gi N- p---- e m-------- n----- N- p-t-’ e m-k-y-n-n n-r-g- --------------------------- Na petk’ e mek’yenan norogi
On mora oprati auto. Ն- -------մ-ք-ն-- --ա-ա: Ն- պ--- է մ------ լ----- Ն- պ-տ- է մ-ք-ն-ն լ-ա-ա- ------------------------ Նա պետք է մեքենան լվանա: 0
N- p--k’-e ---’--na- l---a N- p---- e m-------- l---- N- p-t-’ e m-k-y-n-n l-a-a -------------------------- Na petk’ e mek’yenan lvana
Ona mora kupovati. Ն---ե-ք-----ո-մներ կ-տա-ի: Ն- պ--- է գ------- կ------ Ն- պ-տ- է գ-ո-մ-ե- կ-տ-ր-: -------------------------- Նա պետք է գնումներ կատարի: 0
Na --tk- e-gnu-n-----t--i N- p---- e g------ k----- N- p-t-’ e g-u-n-r k-t-r- ------------------------- Na petk’ e gnumner katari
Ona mora čistiti stan. Ն----տ--է բ-ա-արանը----ա-ի: Ն- պ--- է բ-------- հ------ Ն- պ-տ- է բ-ա-ա-ա-ը հ-վ-ք-: --------------------------- Նա պետք է բնակարանը հավաքի: 0
Na--e-k’ e--nak--any ha-ak’i N- p---- e b-------- h------ N- p-t-’ e b-a-a-a-y h-v-k-i ---------------------------- Na petk’ e bnakarany havak’i
Ona mora prati veš. Ն-------- լ-ա--ը--վ---: Ն- պ--- է լ----- լ----- Ն- պ-տ- է լ-ա-ք- լ-ա-ա- ----------------------- Նա պետք է լվացքը լվանա: 0
N- --tk- - -v-ts---- lva-a N- p---- e l-------- l---- N- p-t-’ e l-a-s-k-y l-a-a -------------------------- Na petk’ e lvats’k’y lvana
Mi moramo odmah ići u školu. Մ-նք պ-տ- --շո-տ-վ -պրոց-գ-ա-ք: Մ--- պ--- է շ----- դ---- գ----- Մ-ն- պ-տ- է շ-ւ-ո- դ-ր-ց գ-ա-ք- ------------------------------- Մենք պետք է շուտով դպրոց գնանք: 0
Men-’ p--k- e s-u--- dprots’ -n--k’ M---- p---- e s----- d------ g----- M-n-’ p-t-’ e s-u-o- d-r-t-’ g-a-k- ----------------------------------- Menk’ petk’ e shutov dprots’ gnank’
Mi moramo odmah ići na posao. Մեն- -ե--------տո- աշ--տ-նք---նանք: Մ--- պ--- է շ----- ա-------- գ----- Մ-ն- պ-տ- է շ-ւ-ո- ա-խ-տ-ն-ի գ-ա-ք- ----------------------------------- Մենք պետք է շուտով աշխատանքի գնանք: 0
Menk- -et-- -----t----s-kh--ank’- gn--k’ M---- p---- e s----- a----------- g----- M-n-’ p-t-’ e s-u-o- a-h-h-t-n-’- g-a-k- ---------------------------------------- Menk’ petk’ e shutov ashkhatank’i gnank’
Mi moramo odmah ići doktoru. Մենք -ետ- է-շո-տ-վ բժ------ա--: Մ--- պ--- է շ----- բ---- գ----- Մ-ն- պ-տ- է շ-ւ-ո- բ-շ-ի գ-ա-ք- ------------------------------- Մենք պետք է շուտով բժշկի գնանք: 0
M-n-’--e--’-e-sh---v-b-h-----g-ank’ M---- p---- e s----- b------ g----- M-n-’ p-t-’ e s-u-o- b-h-h-i g-a-k- ----------------------------------- Menk’ petk’ e shutov bzhshki gnank’
Vi morate čekati autobus. Դ-ւ--պետ--է----------ն----սեք: Դ--- պ--- է ա--------- ս------ Դ-ւ- պ-տ- է ա-տ-բ-ւ-ի- ս-ա-ե-: ------------------------------ Դուք պետք է ավտոբուսին սպասեք: 0
D--- pe-k- e--v-o-u-in--p-sek’ D--- p---- e a-------- s------ D-k- p-t-’ e a-t-b-s-n s-a-e-’ ------------------------------ Duk’ petk’ e avtobusin spasek’
Vi morate čekati voz. Դ-ւք-պ-տք - գ---ք-ն ---սե-: Դ--- պ--- է գ------ ս------ Դ-ւ- պ-տ- է գ-ա-ք-ն ս-ա-ե-: --------------------------- Դուք պետք է գնացքին սպասեք: 0
Duk--pet-- e ---ts-k’-- s--sek’ D--- p---- e g--------- s------ D-k- p-t-’ e g-a-s-k-i- s-a-e-’ ------------------------------- Duk’ petk’ e gnats’k’in spasek’
Vi morate čekati taksi. Դո-- պե-ք-է--աք-իի--ս-----: Դ--- պ--- է տ------ ս------ Դ-ւ- պ-տ- է տ-ք-ի-ն ս-ա-ե-: --------------------------- Դուք պետք է տաքսիին սպասեք: 0
Duk------- e----’---n--p--ek’ D--- p---- e t------- s------ D-k- p-t-’ e t-k-s-i- s-a-e-’ ----------------------------- Duk’ petk’ e tak’siin spasek’

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas širom svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevodioci i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičkog razdvajanja. Jer svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štaviše, nijedan narod nije živio izolirano hiljadama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Naučnicima su ti razlozi već duže vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti istorija jezika. Na taj se način može prepoznati šta se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna šta utječe na razvoj jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je istorija naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...