Zbirka izraza

hr U banci   »   kk Банкте

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [алпыс]

60 [alpıs]

Банкте

[Bankte]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Želim otvoriti račun. Ме- шот а----- -е------. М__ ш__ а_____ д__ е____ М-н ш-т а-а-ы- д-п е-і-. ------------------------ Мен шот ашайын деп едім. 0
Men--ot--ş-----d-p --im. M__ ş__ a_____ d__ e____ M-n ş-t a-a-ı- d-p e-i-. ------------------------ Men şot aşayın dep edim.
Tu je moja putovnica. М-н-у - т-л-ұ-а-ым. М____ - т__________ М-н-у - т-л-ұ-а-ы-. ------------------- Мынау - төлқұжатым. 0
M-naw-- --l-------. M____ - t__________ M-n-w - t-l-u-a-ı-. ------------------- Mınaw - tölqujatım.
A ovdje je moja adresa. Мы--- --м---нжай--. М____ - м__________ М-н-у - м-к-н-а-ы-. ------------------- Мынау - мекенжайым. 0
Mı--- - meke--ay-m. M____ - m__________ M-n-w - m-k-n-a-ı-. ------------------- Mınaw - mekenjayım.
Želim uplatiti novac na moj račun. Ш--ы----қш-------м де- ----. Ш_____ а___ с_____ д__ е____ Ш-т-м- а-ш- с-л-а- д-п е-і-. ---------------------------- Шотыма ақша салсам деп едім. 0
Şo--ma aq-a--a-s-m d-p--d--. Ş_____ a___ s_____ d__ e____ Ş-t-m- a-ş- s-l-a- d-p e-i-. ---------------------------- Şotıma aqşa salsam dep edim.
Želim podići novac sa svojeg računa. Ш---мн-н -қша-------д-- е-ім. Ш_______ а___ а____ д__ е____ Ш-т-м-а- а-ш- а-с-м д-п е-і-. ----------------------------- Шотымнан ақша алсам деп едім. 0
Şotım-an-a--a--l------p--d-m. Ş_______ a___ a____ d__ e____ Ş-t-m-a- a-ş- a-s-m d-p e-i-. ----------------------------- Şotımnan aqşa alsam dep edim.
Želim uzeti izvadak sa računa. Ш-----а----і-ді к-----е алс-- ----е-. Ш_______ ү_____ к______ а____ д__ е__ Ш-т-м-а- ү-і-д- к-ш-р-е а-с-м д-п е-. ------------------------------------- Шотымнан үзінді көшірме алсам деп ем. 0
Ş--ım-an üzi-di k-şirm---ls-- --p e-. Ş_______ ü_____ k______ a____ d__ e__ Ş-t-m-a- ü-i-d- k-ş-r-e a-s-m d-p e-. ------------------------------------- Şotımnan üzindi köşirme alsam dep em.
Želim unovčiti putnički ček. Ж-- чег- б--ын---ақ-а ал-ы- --л---. Ж__ ч___ б______ а___ а____ к______ Ж-л ч-г- б-й-н-а а-ш- а-ғ-м к-л-д-. ----------------------------------- Жол чегі бойынша ақша алғым келеді. 0
J-l-ç-g- bo-ınşa-aqş- -lğ-- -eledi. J__ ç___ b______ a___ a____ k______ J-l ç-g- b-y-n-a a-ş- a-ğ-m k-l-d-. ----------------------------------- Jol çegi boyınşa aqşa alğım keledi.
Kolike su pristojbe? Ко-и-с-- қа--а? К_______ қ_____ К-м-с-и- қ-н-а- --------------- Комиссия қанша? 0
K-m-ss-y--q-nş-? K________ q_____ K-m-s-ï-a q-n-a- ---------------- Komïssïya qanşa?
Gdje moram potpisati? Қа-----г- қ---қоя-ын? Қ__ ж____ қ__ қ______ Қ-й ж-р-е қ-л қ-я-ы-? --------------------- Қай жерге қол қояйын? 0
Q------g- -ol -o--yın? Q__ j____ q__ q_______ Q-y j-r-e q-l q-y-y-n- ---------------------- Qay jerge qol qoyayın?
Očekujem doznaku iz Njemačke. Ге-м-н----- -қ---аудар--ын кү--- ж-р е---. Г__________ а___ а________ к____ ж__ е____ Г-р-а-и-д-н а-ш- а-д-р-м-н к-т-п ж-р е-і-. ------------------------------------------ Германиядан ақша аударымын күтіп жүр едім. 0
G-rma--yadan--qşa-awd---m----ütip -ü- ed--. G___________ a___ a________ k____ j__ e____ G-r-a-ï-a-a- a-ş- a-d-r-m-n k-t-p j-r e-i-. ------------------------------------------- Germanïyadan aqşa awdarımın kütip jür edim.
Tu je moj broj računa. Мы-а- - --ты-ны- -өмір-. М____ - ш_______ н______ М-н-у - ш-т-м-ы- н-м-р-. ------------------------ Мынау - шотымның нөмірі. 0
Mınaw ---ot-m--ñ-nö-ir-. M____ - ş_______ n______ M-n-w - ş-t-m-ı- n-m-r-. ------------------------ Mınaw - şotımnıñ nömiri.
Je li novac stigao? Ақша-тү-т---е? А___ т____ м__ А-ш- т-с-і м-? -------------- Ақша түсті ме? 0
Aq-a--üsti --? A___ t____ m__ A-ş- t-s-i m-? -------------- Aqşa tüsti me?
Želim promijeniti ovaj novac. М-н--ақша-- а-ыс---айын ------ім. М___ а_____ а__________ д__ е____ М-н- а-ш-н- а-ы-т-р-й-н д-п е-і-. --------------------------------- Мына ақшаны ауыстырайын деп едім. 0
M----a--an- a--s----yın d-- --im. M___ a_____ a__________ d__ e____ M-n- a-ş-n- a-ı-t-r-y-n d-p e-i-. --------------------------------- Mına aqşanı awıstırayın dep edim.
Trebam američke dolare. М-ған-АҚШ -ол-ары к----. М____ А__ д______ к_____ М-ғ-н А-Ш д-л-а-ы к-р-к- ------------------------ Маған АҚШ доллары керек. 0
Ma-a--A-Ş-do--a-ı ---e-. M____ A__ d______ k_____ M-ğ-n A-Ş d-l-a-ı k-r-k- ------------------------ Mağan AQŞ dolları kerek.
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. Ұсақ б--к---та--ан -е-ің--ш-. Ұ___ б____________ б_________ Ұ-а- б-н-н-т-а-д-н б-р-ң-з-і- ----------------------------- Ұсақ банкноттардан беріңізші. 0
U--q -a--no-ta-dan b-r----şi. U___ b____________ b_________ U-a- b-n-n-t-a-d-n b-r-ñ-z-i- ----------------------------- Usaq banknottardan beriñizşi.
Postoji li ovdje bankomat? М--д- -а---м-т--а- --? М____ б_______ б__ м__ М-н-а б-н-о-а- б-р м-? ---------------------- Мұнда банкомат бар ма? 0
Mun-a-ba-k-ma- bar m-? M____ b_______ b__ m__ M-n-a b-n-o-a- b-r m-? ---------------------- Munda bankomat bar ma?
Koliko se novca može podići? Қа-ш- --ша -ешуге--ол-ды? Қ____ а___ ш_____ б______ Қ-н-а а-ш- ш-ш-г- б-л-д-? ------------------------- Қанша ақша шешуге болады? 0
Qa--a ---- --ş-ge-b-la-ı? Q____ a___ ş_____ b______ Q-n-a a-ş- ş-ş-g- b-l-d-? ------------------------- Qanşa aqşa şeşwge boladı?
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Қ----- нес-- к-р-ас-н----д---нс- -о---ы? Қ_____ н____ к_______ п_________ б______ Қ-н-а- н-с-е к-р-а-ы- п-й-а-а-с- б-л-д-? ---------------------------------------- Қандай несие картасын пайдаланса болады? 0
Q--day----ïe-ka-t-s-n pa----ans--bo--dı? Q_____ n____ k_______ p_________ b______ Q-n-a- n-s-e k-r-a-ı- p-y-a-a-s- b-l-d-? ---------------------------------------- Qanday nesïe kartasın paydalansa boladı?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kazaški (1-100) MP3 kazaški (1-100)
Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...