Zbirka izraza

hr U restoranu 1   »   kk At the restaurant 1

29 [dvadeset i devet]

U restoranu 1

U restoranu 1

29 [жиырма тоғыз]

29 [jïırma toğız]

At the restaurant 1

[Meyramxanada 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Da li je stol slobodan? Мына------ --с па? М--- ү---- б-- п-- М-н- ү-т-л б-с п-? ------------------ Мына үстел бос па? 0
M----üs-el-b-----? M--- ü---- b-- p-- M-n- ü-t-l b-s p-? ------------------ Mına üstel bos pa?
Molim Vas, htio / htjela bih jelovnik. Ме- мә-ір-і ---сем-де- е-і-. М-- м------ к----- д-- е---- М-н м-з-р-і к-р-е- д-п е-і-. ---------------------------- Мен мәзірді көрсем деп едім. 0
Me--m-z-rd- -ör--- dep ed--. M-- m------ k----- d-- e---- M-n m-z-r-i k-r-e- d-p e-i-. ---------------------------- Men mäzirdi körsem dep edim.
Što možete preporučiti? С-з н- ---н-р-е--ңі-? С-- н- ұ----- е------ С-з н- ұ-ы-а- е-і-і-? --------------------- Сіз не ұсынар едіңіз? 0
S-- n- -sı--r--di---? S-- n- u----- e------ S-z n- u-ı-a- e-i-i-? --------------------- Siz ne usınar ediñiz?
Rado bih pivo. Мен-сы-------- -еп-е---. М-- с--- і---- д-- е---- М-н с-р- і-с-м д-п е-і-. ------------------------ Мен сыра ішсем деп едім. 0
M-n --ra -ş--m d-- e--m. M-- s--- i---- d-- e---- M-n s-r- i-s-m d-p e-i-. ------------------------ Men sıra işsem dep edim.
Rado bih mineralnu vodu. Мағ----и--ра--- --------. М---- м-------- с- б----- М-ғ-н м-н-р-л-ы с- б-л-а- ------------------------- Маған минералды су болса. 0
Ma-----ï-er-ldı--- b--sa. M---- m-------- s- b----- M-ğ-n m-n-r-l-ı s- b-l-a- ------------------------- Mağan mïneraldı sw bolsa.
Rado bih sok od naranče. М---н-а-ель--- ш--ыны--о---. М---- а------- ш----- б----- М-ғ-н а-е-ь-и- ш-р-н- б-л-а- ---------------------------- Маған апельсин шырыны болса. 0
M-ğ-n ap-lsï- ş-r-n- bol--. M---- a------ ş----- b----- M-ğ-n a-e-s-n ş-r-n- b-l-a- --------------------------- Mağan apelsïn şırını bolsa.
Rado bih kavu. Маға--кофе болс-. М---- к--- б----- М-ғ-н к-ф- б-л-а- ----------------- Маған кофе болса. 0
Mağan -ofe---ls-. M---- k--- b----- M-ğ-n k-f- b-l-a- ----------------- Mağan kofe bolsa.
Rado bih kavu s mlijekom. Мағ-н --- --сы--а-----е б-лс-. М---- с-- қ------- к--- б----- М-ғ-н с-т қ-с-л-а- к-ф- б-л-а- ------------------------------ Маған сүт қосылған кофе болса. 0
Ma--n-s---q--ılğan-k-fe--o-s-. M---- s-- q------- k--- b----- M-ğ-n s-t q-s-l-a- k-f- b-l-a- ------------------------------ Mağan süt qosılğan kofe bolsa.
Sa šećerom, molim. Қ--тпе-. Қ------- Қ-н-п-н- -------- Қантпен. 0
Qa----n. Q------- Q-n-p-n- -------- Qantpen.
Htio / htjela bih čaj. М-ғ-- -і----н--ш--. М---- б-- ш--- ш--- М-ғ-н б-р ш-н- ш-й- ------------------- Маған бір шыны шай. 0
Ma-an -----ı-ı ş-y. M---- b-- ş--- ş--- M-ğ-n b-r ş-n- ş-y- ------------------- Mağan bir şını şay.
Htio / htjela bih čaj sa limunom. Маған--і- шыны--ай,--и-он-е-. М---- б-- ш--- ш--- л-------- М-ғ-н б-р ш-н- ш-й- л-м-н-е-. ----------------------------- Маған бір шыны шай, лимонмен. 0
M---n b---şın- ş----l----me-. M---- b-- ş--- ş--- l-------- M-ğ-n b-r ş-n- ş-y- l-m-n-e-. ----------------------------- Mağan bir şını şay, lïmonmen.
Htio / htjela bih čaj sa mlijekom. М---бі- шыны -ай ---е-,-сүтп--. М-- б-- ш--- ш-- і----- с------ М-н б-р ш-н- ш-й і-с-м- с-т-е-. ------------------------------- Мен бір шыны шай ішсем, сүтпен. 0
M-n-b------ı--ay işsem, --tpen. M-- b-- ş--- ş-- i----- s------ M-n b-r ş-n- ş-y i-s-m- s-t-e-. ------------------------------- Men bir şını şay işsem, sütpen.
Imate li cigarete? Т----і --р м-? Т----- б-- м-- Т-м-к- б-р м-? -------------- Темекі бар ма? 0
Te--ki b-r-m-? T----- b-- m-- T-m-k- b-r m-? -------------- Temeki bar ma?
Imate li pepeljaru? К-лсал--ш-б----а? К-------- б-- м-- К-л-а-ғ-ш б-р м-? ----------------- Күлсалғыш бар ма? 0
Kü--al-ış--ar-ma? K-------- b-- m-- K-l-a-ğ-ş b-r m-? ----------------- Külsalğış bar ma?
Imate li vatre? Оттық-б-- --? О---- б-- м-- О-т-қ б-р м-? ------------- Оттық бар ма? 0
O-t---b-r --? O---- b-- m-- O-t-q b-r m-? ------------- Ottıq bar ma?
Nedostaje mi vilica. Менд- -а-ы--- ж--. М---- ш------ ж--- М-н-е ш-н-ш-ы ж-қ- ------------------ Менде шанышқы жоқ. 0
Men-e-ş-n-şqı----. M---- ş------ j--- M-n-e ş-n-ş-ı j-q- ------------------ Mende şanışqı joq.
Nedostaje mi nož. М-н----ы--- жоқ. М---- п---- ж--- М-н-е п-ш-қ ж-қ- ---------------- Менде пышақ жоқ. 0
M-n-e ---aq joq. M---- p---- j--- M-n-e p-ş-q j-q- ---------------- Mende pışaq joq.
Nedostaje mi žlica. Ме--е қ-с---ж--. М---- қ---- ж--- М-н-е қ-с-қ ж-қ- ---------------- Менде қасық жоқ. 0
Mende-q-sıq-j--. M---- q---- j--- M-n-e q-s-q j-q- ---------------- Mende qasıq joq.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Gramatika sprječava laži!

Svaki jezik ima posebna obilježja. Neki jezici posjeduju svojstva koja su jedinstvena u cijelom svijetu. U te jezike spada jezik trio. Trio je indijanski jezik u Južnoj Americi. Govori ga oko 2.000 ljudi u Brazilu i Surinamu. Posebnost jezika trio je gramatika. Budući da prisiljava govornika da uvijek govori istinu. Za to je zaslužan takozvani frustrativni nastavak. Taj nastavak se u jeziku trio dodaje glagolima. On ukazuje na stupanj istinitosti rečenice. Jednostavan primjer objašnjava kako to točno funkcionira. Uzmimo za primjer rečenicu Dijete je otišlo u školu. U triu govornik mora staviti određeni nastavak na glagol. Kroz nastavak može reći da li je vidio dijete. Također može kazati da li je isto saznao od drugih. Ili pak nastavkom može iskazati da zna da je to laž. Govornik se dakle mora obvezati na ono što kaže. Što znači da mora izraziti istinitost svoje izjave. Na taj način ne može ništa prešutjeti ili uljepšati. Ukoliko govornik ispusti nastavak, smatra ga se lašcem. Službeni jezik u Surinamu je nizozemski. Prijevodi s nizozemskog na trio su često problematični. Budući da je većina jezika puno manje precizna. Jezici govornicima omogućavaju dvosmislenost. Stoga tumači ne paze uvijek da se obvežu na ono što kažu. Komunikacija s govornicima tria je stoga teška. Možda bi frustrativ i u ostalim jezicima bio koristan!? Ne samo u političkom jeziku...
Dali si znao?
Makedonski je maternji jezik oko 2 milijuna ljudi. Spada u južnoslavenske jezike. Najviše je srodan s bugarskim. Govornici ova dva jezika mogu bez problema razgovarati jedni s drugima. U pisanom obliku ova dva jezika se više međusobno razlikuju. U Makedoniji je oduvijek živjelo puno različitih narodnosti. To se, naravno, odrazilo i na jezik zemlje. Na jezik je utjecalo puno drugih jezika. Susjedna Srbija je tijekom dugih godina ostavila posebno snažan pečat na makedonski jezik. Leksički fond sadrži puno pojmova iz ruskog, turskog i engleskog. Jedna tako velika jezička raznolikost ne postoji u puno zemalja. Zato je makedonskom trebalo dugo vremena da ga se prizna kao poseban jezik. I makedonska književnost je iz ovog razloga puno trpjela. U međuvremenu se makedonski etablirao kao standardni jezik. Pa je stoga važan dio makedonskog identiteta.