Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   kk Public transportation

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [отыз алты]

36 [otız altı]

Public transportation

[Jergilikti qoğamdıq kölik]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? А---бу--аял-амас- қ-й--? А------ а-------- қ----- А-т-б-с а-л-а-а-ы қ-й-а- ------------------------ Автобус аялдамасы қайда? 0
Avt-bw- ay-l-amas- ----a? A------ a--------- q----- A-t-b-s a-a-d-m-s- q-y-a- ------------------------- Avtobws ayaldaması qayda?
Koji autobus vozi u centar? Орталыққ--қ-й -в-об-- -ара-ы? О-------- қ-- а------ б------ О-т-л-қ-а қ-й а-т-б-с б-р-д-? ----------------------------- Орталыққа қай автобус барады? 0
O-tal-q-a---y --to-ws b-r---? O-------- q-- a------ b------ O-t-l-q-a q-y a-t-b-s b-r-d-? ----------------------------- Ortalıqqa qay avtobws baradı?
Koju liniju moram uzeti? Қа--ав-о------о-ыр--м кер-к? Қ-- а-------- о------ к----- Қ-й а-т-б-с-а о-ы-у-м к-р-к- ---------------------------- Қай автобусқа отыруым керек? 0
Q-- avt-bw-------rw-- ke--k? Q-- a-------- o------ k----- Q-y a-t-b-s-a o-ı-w-m k-r-k- ---------------------------- Qay avtobwsqa otırwım kerek?
Moram li presjedati? Бас---к-л-кк- ау-с-ы- к-р-к п-? Б---- к------ а------ к---- п-- Б-с-а к-л-к-е а-ы-у-м к-р-к п-? ------------------------------- Басқа көлікке ауысуым керек пе? 0
Ba-q- k-l--k---wı---- -e-e- p-? B---- k------ a------ k---- p-- B-s-a k-l-k-e a-ı-w-m k-r-k p-? ------------------------------- Basqa kölikke awıswım kerek pe?
Gdje moram presjesti? Б-с-- ---ік-е--------д---уыс-ым к-рек? Б---- к------ қ-- ж---- а------ к----- Б-с-а к-л-к-е қ-й ж-р-е а-ы-у-м к-р-к- -------------------------------------- Басқа көлікке қай жерде ауысуым керек? 0
Basq- --l---e q-y -erd- awıswım ker--? B---- k------ q-- j---- a------ k----- B-s-a k-l-k-e q-y j-r-e a-ı-w-m k-r-k- -------------------------------------- Basqa kölikke qay jerde awıswım kerek?
Koliko košta karta? Б-р-би--- қ-нш---ұ---ы? Б-- б---- қ---- т------ Б-р б-л-т қ-н-а т-р-д-? ----------------------- Бір билет қанша тұрады? 0
B-- b-let -a-şa t-----? B-- b---- q---- t------ B-r b-l-t q-n-a t-r-d-? ----------------------- Bir bïlet qanşa turadı?
Koliko stanica ima do centra? О-т-л-ққ- ---і----ш--аялда---б--? О-------- д---- н--- а------ б--- О-т-л-қ-а д-й-н н-ш- а-л-а-а б-р- --------------------------------- Орталыққа дейін неше аялдама бар? 0
Ortal---- -e-----e-- ----d--- ---? O-------- d---- n--- a------- b--- O-t-l-q-a d-y-n n-ş- a-a-d-m- b-r- ---------------------------------- Ortalıqqa deyin neşe ayaldama bar?
Morate ovdje izaći. С-зг---с- --рд-н -ы---кер-к. С---- о-- ж----- ш--- к----- С-з-е о-ы ж-р-е- ш-ғ- к-р-к- ---------------------------- Сізге осы жерден шығу керек. 0
S-------ı -erd-----ğ---er-k. S---- o-- j----- ş--- k----- S-z-e o-ı j-r-e- ş-ğ- k-r-k- ---------------------------- Sizge osı jerden şığw kerek.
Morate izaći otraga. С--г- а-тқ--ж--т-н ---у к--ек. С---- а---- ж----- ш--- к----- С-з-е а-т-ы ж-қ-а- ш-ғ- к-р-к- ------------------------------ Сізге артқы жақтан шығу керек. 0
S-z-e---t-ı-jaqta---ı-w k-r-k. S---- a---- j----- ş--- k----- S-z-e a-t-ı j-q-a- ş-ğ- k-r-k- ------------------------------ Sizge artqı jaqtan şığw kerek.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Кел----метр--------н---а----ң ке---і. К----- м---- б-- м------- с-- к------ К-л-с- м-т-о б-с м-н-т-а- с-ң к-л-д-. ------------------------------------- Келесі метро бес минуттан соң келеді. 0
Ke--si -etr- bes -ïnw-t-n-so--ke--d-. K----- m---- b-- m------- s-- k------ K-l-s- m-t-o b-s m-n-t-a- s-ñ k-l-d-. ------------------------------------- Kelesi metro bes mïnwttan soñ keledi.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Келе-і --а-в-й 1- -инуттан соң----е--. К----- т------ 1- м------- с-- к------ К-л-с- т-а-в-й 1- м-н-т-а- с-ң к-л-д-. -------------------------------------- Келесі трамвай 10 минуттан соң келеді. 0
K-------r--v-y 1----n-ttan -o---e----. K----- t------ 1- m------- s-- k------ K-l-s- t-a-v-y 1- m-n-t-a- s-ñ k-l-d-. -------------------------------------- Kelesi tramvay 10 mïnwttan soñ keledi.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. К--есі --тоб-- 1--мин----н-со- к-----. К----- а------ 1- м------- с-- к------ К-л-с- а-т-б-с 1- м-н-т-а- с-ң к-л-д-. -------------------------------------- Келесі автобус 15 минуттан соң келеді. 0
Kele-- av-ob-s -5-m---t--n s-- k--e-i. K----- a------ 1- m------- s-- k------ K-l-s- a-t-b-s 1- m-n-t-a- s-ñ k-l-d-. -------------------------------------- Kelesi avtobws 15 mïnwttan soñ keledi.
Kada vozi zadnji metro? С---ы--е--- қ-ш-н кетеді? С---- м---- қ---- к------ С-ң-ы м-т-о қ-ш-н к-т-д-? ------------------------- Соңғы метро қашан кетеді? 0
Soñğ--met----a----ke--di? S---- m---- q---- k------ S-ñ-ı m-t-o q-ş-n k-t-d-? ------------------------- Soñğı metro qaşan ketedi?
Kada vozi zadnji tramvaj? Со-----р----й---шан---т-д-? С---- т------ қ---- к------ С-ң-ы т-а-в-й қ-ш-н к-т-д-? --------------------------- Соңғы трамвай қашан кетеді? 0
S--ğı ---m-a---a-a----tedi? S---- t------ q---- k------ S-ñ-ı t-a-v-y q-ş-n k-t-d-? --------------------------- Soñğı tramvay qaşan ketedi?
Kada vozi zadnji autobus? Соңғы-ав--б---қаша--ке---і? С---- а------ қ---- к------ С-ң-ы а-т-б-с қ-ш-н к-т-д-? --------------------------- Соңғы автобус қашан кетеді? 0
S-------tob-s-----n --ted-? S---- a------ q---- k------ S-ñ-ı a-t-b-s q-ş-n k-t-d-? --------------------------- Soñğı avtobws qaşan ketedi?
Imate li putnu kartu? С--д- -и-е- б-- --? С---- б---- б-- м-- С-з-е б-л-т б-р м-? ------------------- Сізде билет бар ма? 0
Siz-- b-l-----r---? S---- b---- b-- m-- S-z-e b-l-t b-r m-? ------------------- Sizde bïlet bar ma?
Putnu kartu? – Ne, nemam. Би--- п-- – Жоқ- ----- ж-қ. Б---- п-- – Ж--- м---- ж--- Б-л-т п-? – Ж-қ- м-н-е ж-қ- --------------------------- Билет пе? – Жоқ, менде жоқ. 0
B---t -e--- --q- mende-j--. B---- p-- – J--- m---- j--- B-l-t p-? – J-q- m-n-e j-q- --------------------------- Bïlet pe? – Joq, mende joq.
Onda morate platiti kaznu. О-да -і-г--------л ----у--е-ек. О--- с---- а------ т---- к----- О-д- с-з-е а-ы-п-л т-л-у к-р-к- ------------------------------- Онда сізге айыппұл төлеу керек. 0
Ond--s-zge-ayıp-ul -ölew-----k. O--- s---- a------ t---- k----- O-d- s-z-e a-ı-p-l t-l-w k-r-k- ------------------------------- Onda sizge ayıppul tölew kerek.

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!