Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   sl Preteklost 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [dvainosemdeset]

Preteklost 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? A-- s- ---al-a) p---ic-t- ----l--? A-- s- m------- p-------- r------- A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i r-š-l-a- ---------------------------------- Ali si moral(a) poklicati rešilca? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? Ali s- -oral(-)-p-kli-a-- z-r-vnika? A-- s- m------- p-------- z--------- A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i z-r-v-i-a- ------------------------------------ Ali si moral(a) poklicati zdravnika? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Al- -- -ora--a- -ok---at--p--i-i-o? A-- s- m------- p-------- p-------- A-i s- m-r-l-a- p-k-i-a-i p-l-c-j-? ----------------------------------- Ali si moral(a) poklicati policijo? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ali -mate t--efonsko------lko- -ravk-- --m -o----i---(a). A-- i---- t--------- š-------- P------ s-- j- š- i------- A-i i-a-e t-l-f-n-k- š-e-i-k-? P-a-k-r s-m j- š- i-e-(-)- --------------------------------------------------------- Ali imate telefonsko številko? Pravkar sem jo še imel(a). 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ali --ate-nasl--- P------ --- -- -e imel--). A-- i---- n------ P------ s-- g- š- i------- A-i i-a-e n-s-o-? P-a-k-r s-m g- š- i-e-(-)- -------------------------------------------- Ali imate naslov? Pravkar sem ga še imel(a). 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ali-ima-e n---t -e-ta? --a--ar---m -a-š- im---a). A-- i---- n---- m----- P------ s-- g- š- i------- A-i i-a-e n-č-t m-s-a- P-a-k-r s-m g- š- i-e-(-)- ------------------------------------------------- Ali imate načrt mesta? Pravkar sem ga še imel(a). 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. J--p-iš-l to-no? -- ni--ogel--r--i pra-----no. J- p----- t----- O- n- m---- p---- p---------- J- p-i-e- t-č-o- O- n- m-g-l p-i-i p-a-o-a-n-. ---------------------------------------------- Je prišel točno? On ni mogel priti pravočasno. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. J- n-š---p--? Ni -o-e----j-i -o--. J- n---- p--- N- m---- n---- p---- J- n-š-l p-t- N- m-g-l n-j-i p-t-. ---------------------------------- Je našel pot? Ni mogel najti poti. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Te j--r-z-me-- ----- -o-el--az-meti. T- j- r------- N- m- m---- r-------- T- j- r-z-m-l- N- m- m-g-l r-z-m-t-. ------------------------------------ Te je razumel? Ni me mogel razumeti. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Zaka--n--i mo-e- (m--la---ri---to--o? Z---- n--- m---- (------ p---- t----- Z-k-j n-s- m-g-l (-o-l-) p-i-i t-č-o- ------------------------------------- Zakaj nisi mogel (mogla) priti točno? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Z--a- n--- -ogel -m--l----ajt--pot-? Z---- n--- m---- (------ n---- p---- Z-k-j n-s- m-g-l (-o-l-) n-j-i p-t-? ------------------------------------ Zakaj nisi mogel (mogla) najti poti? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Zaka--ga -i-i-m-gel (-----)-r-z-met-? Z---- g- n--- m---- (------ r-------- Z-k-j g- n-s- m-g-l (-o-l-) r-z-m-t-? ------------------------------------- Zakaj ga nisi mogel (mogla) razumeti? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. N-s-----ge- --ogla)-pr-------no, ke- -i v-z-l n-b-n-avt--u-. N---- m---- (------ p---- t----- k-- n- v---- n---- a------- N-s-m m-g-l (-o-l-) p-i-i t-č-o- k-r n- v-z-l n-b-n a-t-b-s- ------------------------------------------------------------ Nisem mogel (mogla) priti točno, ker ni vozil noben avtobus. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. N-se--m---l (--gla- --j-- -oti,---r-ni-e--imel-a)--a-rta------. N---- m---- (------ n---- p---- k-- n---- i------ n----- m----- N-s-m m-g-l (-o-l-) n-j-i p-t-, k-r n-s-m i-e-(-) n-č-t- m-s-a- --------------------------------------------------------------- Nisem mogel (mogla) najti poti, ker nisem imel(a) načrta mesta. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Nis-- g- --g-l-(-o-l-- r-----t-,-ke--je -i---g---b-----o-g-asna. N---- g- m---- (------ r-------- k-- j- b--- g----- t--- g------ N-s-m g- m-g-l (-o-l-) r-z-m-t-, k-r j- b-l- g-a-b- t-k- g-a-n-. ---------------------------------------------------------------- Nisem ga mogel (mogla) razumeti, ker je bila glasba tako glasna. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. M-r-l(a) -e- v---- ----i. M------- s-- v---- t----- M-r-l-a- s-m v-e-i t-k-i- ------------------------- Moral(a) sem vzeti taksi. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. M-r--(a- --m-k-p--i ---r--mes-a. M------- s-- k----- n---- m----- M-r-l-a- s-m k-p-t- n-č-t m-s-a- -------------------------------- Moral(a) sem kupiti načrt mesta. 0
Morao / morala sam isključiti radio. M-r-l(------ iz---p-ti ra-i-. M------- s-- i-------- r----- M-r-l-a- s-m i-k-o-i-i r-d-o- ----------------------------- Moral(a) sem izklopiti radio. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!