Zbirka izraza

hr Negacija 2   »   sl Negacija 2

65 [šezdeset i pet]

Negacija 2

Negacija 2

65 [petinšestdeset]

Negacija 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Je li prsten skup? Ali -e-t--pr--an-d-a-? A-- j- t- p----- d---- A-i j- t- p-s-a- d-a-? ---------------------- Ali je ta prstan drag? 0
Ne, košta samo stotinu eura. N-- sta----- st- -vr-v. N-- s---- l- s-- e----- N-, s-a-e l- s-o e-r-v- ----------------------- Ne, stane le sto evrov. 0
Ali ja imam samo pedeset. Am--k --z -ih i--- sa----e-d----. A---- j-- j-- i--- s--- p-------- A-p-k j-z j-h i-a- s-m- p-t-e-e-. --------------------------------- Ampak jaz jih imam samo petdeset. 0
Jesi li već gotov / gotova? S--ž- g-tov(-) (---p-av-j--(a)-? S- ž- g------- (---------------- S- ž- g-t-v-a- (-r-p-a-l-e-(-)-? -------------------------------- Si že gotov(a) (pripravljen(a))? 0
Ne, još ne. Ne- -e-še. N-- n- š-- N-, n- š-. ---------- Ne, ne še. 0
Ali sam uskoro gotov / gotova. Am--- bo---akoj-g-tov(-). A---- b-- t---- g-------- A-p-k b-m t-k-j g-t-v-a-. ------------------------- Ampak bom takoj gotov(a). 0
Želiš li još juhe? Bi --d(a) še-ve- -uh-? B- r----- š- v-- j---- B- r-d-a- š- v-č j-h-? ---------------------- Bi rad(a) še več juhe? 0
Ne, ne želim više. Ne, n---m -e-več. N-- n---- j- v--- N-, n-č-m j- v-č- ----------------- Ne, nočem je več. 0
Ali još jedan sladoled. A-pak-b- ---en-s------d. A---- b- š- e- s-------- A-p-k b- š- e- s-a-o-e-. ------------------------ Ampak bi še en sladoled. 0
Stanuješ li već dugo ovdje? Ž-----go --an---- ---aj? Ž- d---- s------- t----- Ž- d-l-o s-a-u-e- t-k-j- ------------------------ Že dolgo stanuješ tukaj? 0
Ne, tek mjesec dana. Ne- ---- e- --s--. N-- š--- e- m----- N-, š-l- e- m-s-c- ------------------ Ne, šele en mesec. 0
Ali već poznajem puno ljudi. V-n--r-po-n-- ž- ve---o-lj-d-. V----- p----- ž- v----- l----- V-n-a- p-z-a- ž- v-l-k- l-u-i- ------------------------------ Vendar poznam že veliko ljudi. 0
Putuješ li sutra kući? Al- s---u-ri -e---- d----? A-- s- j---- p----- d----- A-i s- j-t-i p-l-e- d-m-v- -------------------------- Ali se jutri pelješ domov? 0
Ne, tek za vikend. N-, še-- -o-ec tedn-. N-- š--- k---- t----- N-, š-l- k-n-c t-d-a- --------------------- Ne, šele konec tedna. 0
Ali se vraćam već u nedjelju. V---ar ---de--že-v ----ljo -azaj. V----- p----- ž- v n------ n----- V-n-a- p-i-e- ž- v n-d-l-o n-z-j- --------------------------------- Vendar pridem že v nedeljo nazaj. 0
Je li tvoja kćerka već odrasla? J---vo-a h-i--- od-asl-? J- t---- h-- ž- o------- J- t-o-a h-i ž- o-r-s-a- ------------------------ Je tvoja hči že odrasla? 0
Ne, ona ima tek sedamnaest godina. N-, -m- šel- ---e---j-t ---. N-- i-- š--- s--------- l--- N-, i-a š-l- s-d-m-a-s- l-t- ---------------------------- Ne, ima šele sedemnajst let. 0
Ali ona već ima dečka. Ve--ar-že-ima fa-t-. V----- ž- i-- f----- V-n-a- ž- i-a f-n-a- -------------------- Vendar že ima fanta. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Što nam riječi govore

U svijetu postoje milijuni knjiga. Ne zna se koliko ih je do danas napisano. U tim knjigama je pohranjeno jako puno znanja. Kad bismo mogli sve pročitati, znali bismo mnogo o životu. Budući da nam knjige pokazuju kako se mijenja naš svijet. Svako doba ima svoje knjige. Iz njih se može saznati što je ljudima važno. Nitko, nažalost, ne može pročitati sve knjige. Međutim, moderna tehnologija nam može pomoći analizirati knjige. Knjige se pomoću digitalizacije mogu pohraniti kao i podaci. Nakon toga sadržaj se može analizirati. Na taj način lingvisti vide kako se naš jezik mijenjao. Međutim, još je zanimljivije brojati učestalost riječi. Tako se može identificirati značenje određenih stvari. Znanstvenici su istražili preko 5 milijuna knjiga. To su knjige napisane u posljednjih pet stoljeća. Ukupno je analizirano oko 500 milijarda riječi. Učestalost riječi pokazuje kako su ljudi živjeli prije i danas. Jezik reflektira ideje i trendove. Riječ muškarci je, na primjer, izgubila na značenju. Danas se koristi rjeđe nego prije. S druge strane, učestalost riječi žene se znatno povećala. Po riječima također možemo vidjeti što rado jedemo. Riječ sladoled je u 50-ima bila jako važna. Nakon toga su postale popularne riječi pizza i pasta . U zadnjih nekoliko godina prevladava riječ sushi . Postoji dobra vijest za sve prijatelje jezika... Naš jezik je svake godine bogatiji za sve više riječi!