Zbirka izraza

hr U prirodi   »   sl V naravi

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [šestindvajset]

V naravi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Vidiš li tamo toranj? V-diš--am --ol-? Vidiš tam stolp? V-d-š t-m s-o-p- ---------------- Vidiš tam stolp? 0
Vidiš li tamo brijeg? V-di- t---g-ro? Vidiš tam goro? V-d-š t-m g-r-? --------------- Vidiš tam goro? 0
Vidiš li tamo selo? Vi--š --- -as? Vidiš tam vas? V-d-š t-m v-s- -------------- Vidiš tam vas? 0
Vidiš li tamo rijeku? Vidiš ta--r---? Vidiš tam reko? V-d-š t-m r-k-? --------------- Vidiš tam reko? 0
Vidiš li tamo most? V-d-š-------s-? Vidiš tam most? V-d-š t-m m-s-? --------------- Vidiš tam most? 0
Vidiš li tamo jezero? Vidiš t-m --z--o? Vidiš tam jezero? V-d-š t-m j-z-r-? ----------------- Vidiš tam jezero? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. Ti--i-p-ič -am -i-j--v-e-. Tisti ptič tam mi je všeč. T-s-i p-i- t-m m- j- v-e-. -------------------------- Tisti ptič tam mi je všeč. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. Drev- tam--- ---v---. Drevo tam mi je všeč. D-e-o t-m m- j- v-e-. --------------------- Drevo tam mi je všeč. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Ta --men-tuk-- m--------č. Ta kamen tukaj mi je všeč. T- k-m-n t-k-j m- j- v-e-. -------------------------- Ta kamen tukaj mi je všeč. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. Ta p-r- m- j- v--č. Ta park mi je všeč. T- p-r- m- j- v-e-. ------------------- Ta park mi je všeč. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. T- --t-m--je ---č. Ta vrt mi je všeč. T- v-t m- j- v-e-. ------------------ Ta vrt mi je všeč. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Te ro-- tuk-j--o m--všeč. Te rože tukaj so mi všeč. T- r-ž- t-k-j s- m- v-e-. ------------------------- Te rože tukaj so mi všeč. 0
Mislim da je lijepo. T--s- m----i-l-u-k-. To se mi zdi ljubko. T- s- m- z-i l-u-k-. -------------------- To se mi zdi ljubko. 0
Mislim da je interesantno. T- ---mi--di--an-m---. To se mi zdi zanimivo. T- s- m- z-i z-n-m-v-. ---------------------- To se mi zdi zanimivo. 0
Mislim da je prekrasno. T- se mi-zdi-č----i--. To se mi zdi čudovito. T- s- m- z-i č-d-v-t-. ---------------------- To se mi zdi čudovito. 0
Mislim da je ružno. T---- -- --------. To se mi zdi grdo. T- s- m- z-i g-d-. ------------------ To se mi zdi grdo. 0
Mislim da je dosadno. T- s- mi z-i dol---a--o. To se mi zdi dolgočasno. T- s- m- z-i d-l-o-a-n-. ------------------------ To se mi zdi dolgočasno. 0
Mislim da je to strašno. To -e-m- zdi -tr-šno. To se mi zdi strašno. T- s- m- z-i s-r-š-o- --------------------- To se mi zdi strašno. 0

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.