Zbirka izraza

hr Prodavaonice   »   sl Opravki

53 [pedeset i tri]

Prodavaonice

Prodavaonice

53 [triinpetdeset]

Opravki

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Tražimo trgovinu sportske opreme. I-čemo-(--čev-) t--ovi-- - -po--n--i p-t---šč--ami. I----- (------- t------- s š-------- p------------- I-č-m- (-š-e-a- t-g-v-n- s š-o-t-i-i p-t-e-š-i-a-i- --------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami. 0
Tražimo mesnicu. Išč-m- (i--eva--mes-rij-. I----- (------- m-------- I-č-m- (-š-e-a- m-s-r-j-. ------------------------- Iščemo (iščeva) mesarijo. 0
Tražimo ljekarnu. I--em- (-ščev-)-l--ar-o. I----- (------- l------- I-č-m- (-š-e-a- l-k-r-o- ------------------------ Iščemo (iščeva) lekarno. 0
Naime, želimo kupiti nogometnu loptu. Radi--i--a-reč------i (R-d- -i-k--------a-e-bi k--il-) nogo-e-n--žo--. R--- b- n----- k----- (---- b- k------ R--- b- k------ n-------- ž---- R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) n-g-m-t-o ž-g-. ---------------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) nogometno žogo. 0
Naime, želimo kupiti salamu. R-di -i---m-e- -u--------da--i-kupil-,--ad--b--k--il--------o. R--- b- n----- k----- (---- b- k------ R--- b- k------ s------ R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) s-l-m-. -------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) salamo. 0
Naime, želimo kupiti lijekove. Radi--i -a-r----u--li (R--a-bi -upi--- -ad---- ku-il-- z-rav-l-. R--- b- n----- k----- (---- b- k------ R--- b- k------ z-------- R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) z-r-v-l-. ---------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) zdravila. 0
Tražimo trgovinu sportske opreme da bismo kupili nogometnu loptu. I-če----i--e--) -rgo-ino-- špo--ni-i--ot-e-š-i--mi--d- bi k-pi-- -kup-l-, ku--le--n-go-e--- žogo. I----- (------- t------- s š-------- p------------- d- b- k----- (------- k------ n-------- ž---- I-č-m- (-š-e-a- t-g-v-n- s š-o-t-i-i p-t-e-š-i-a-i- d- b- k-p-l- (-u-i-i- k-p-l-) n-g-m-t-o ž-g-. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami, da bi kupili (kupili, kupile) nogometno žogo. 0
Tražimo mesnicu da bismo kupili salame. I--e-- -i--eva---esa-ij-- -a--i ku--li (kupil---s--a--. I----- (------- m-------- d- b- k----- (------- s------ I-č-m- (-š-e-a- m-s-r-j-, d- b- k-p-l- (-u-i-e- s-l-m-. ------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) mesarijo, da bi kupili (kupile) salamo. 0
Tražimo ljekarnu da bismo kupili lijekove. Iš---o (i-če--- le-a-no- -a bi-ku---i ----i--)-zdr-vi--. I----- (------- l------- d- b- k----- (------- z-------- I-č-m- (-š-e-a- l-k-r-o- d- b- k-p-l- (-u-i-e- z-r-v-l-. -------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) lekarno, da bi kupili (kupile) zdravila. 0
Tražim zlatara. Iš-e- --at-rj-. I---- z-------- I-č-m z-a-a-j-. --------------- Iščem zlatarja. 0
Tražim fotografsku radnju. I-čem----o-in--s f-to----------. I---- t------- s f-------------- I-č-m t-g-v-n- s f-t-m-t-r-a-o-. -------------------------------- Iščem trgovino s fotomaterialom. 0
Tražim slastičarnu. Iš--m-s---čičarno. I---- s----------- I-č-m s-a-č-č-r-o- ------------------ Iščem slaščičarno. 0
Namjeravam, naime, kupiti prsten. Ho-em-na---č k-p----p---a-. H---- n----- k----- p------ H-č-m n-m-e- k-p-t- p-s-a-. --------------------------- Hočem namreč kupiti prstan. 0
Namjeravam, naime, kupiti film. Ho-----am-eč -upi-i f---. H---- n----- k----- f---- H-č-m n-m-e- k-p-t- f-l-. ------------------------- Hočem namreč kupiti film. 0
Namjeravam, naime, kupiti tortu. Hoč-m n---eč-ku-i-i torto. H---- n----- k----- t----- H-č-m n-m-e- k-p-t- t-r-o- -------------------------- Hočem namreč kupiti torto. 0
Tražim zlatara da kupim prsten. Iš-em--l---rj---k-- -- rad kup-l-p--tan. I---- z-------- k-- b- r-- k---- p------ I-č-m z-a-a-j-, k-r b- r-d k-p-l p-s-a-. ---------------------------------------- Iščem zlatarja, ker bi rad kupil prstan. 0
Tražim fotografsku radnju da kupim film. Išč-m--r-ovin- --f----a-er-al-m- --r bi---- k--il f-l-. I---- t------- s f-------------- k-- b- r-- k---- f---- I-č-m t-g-v-n- s f-t-m-t-r-a-o-, k-r b- r-d k-p-l f-l-. ------------------------------------------------------- Iščem trgovino s fotomaterialom, ker bi rad kupil film. 0
Tražim slastičarnu da kupim tortu. I---- ---šči-a--o--k-- -- -ad ku-i- --rto. I---- s----------- k-- b- r-- k---- t----- I-č-m s-a-č-č-r-o- k-r b- r-d k-p-l t-r-o- ------------------------------------------ Iščem slaščičarno, ker bi rad kupil torto. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Promjena jezika = promjena osobnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše osobnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša osobnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki znanstvenici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španjolski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Usprkos tomu, njihovo ponašanje je ovisilo o jeziku. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španjolskom. Također su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španjolskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Dali si znao?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko osam milijuna ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih jezika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Tko voli ovu porodicu jezika, treba obvezno dati priliku bjeloruskom!