Zbirka izraza

hr Veznici 3   »   sl Vezniki 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Veznici 3

96 [šestindevetdeset]

Vezniki 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Ja ustajem čim budilica zazvoni. V--a--m, -r- ko--az-on- bud-lk-. V------- b-- k- z------ b------- V-t-n-m- b-ž k- z-z-o-i b-d-l-a- -------------------------------- Vstanem, brž ko zazvoni budilka. 0
Postanem umoran čim moram učiti. P----n-m ut--jen---r----------r-- --č-t- u---i. P------- u------- b-- k- s- m---- z----- u----- P-s-a-e- u-r-j-n- b-ž k- s- m-r-m z-č-t- u-i-i- ----------------------------------------------- Postanem utrujen, brž ko se moram začeti učiti. 0
Prestajem raditi čim napunim 60. P--n-h-- bo- d----i- -r- -- -o--l-i--60 let. P------- b-- d------ b-- k- d------- 6- l--- P-e-e-a- b-m d-l-t-, b-ž k- d-p-l-i- 6- l-t- -------------------------------------------- Prenehal bom delati, brž ko dopolnim 60 let. 0
Kada ćete nazvati? K--- ----i-e--? K--- p--------- K-a- p-k-i-e-e- --------------- Kdaj pokličete? 0
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. T---j ko --m--mel --e----- p-ost--a--as-. T---- k- b-- i--- t------- p------- č---- T-k-j k- b-m i-e- t-e-u-e- p-o-t-g- č-s-. ----------------------------------------- Takoj ko bom imel trenutek prostega časa. 0
Nazvat će čim bude imao nešto vremena. P-k-------ak-j -- -o --el -e----pros-e-- č---. P------- t---- k- b- i--- n---- p------- č---- P-k-i-e- t-k-j k- b- i-e- n-k-j p-o-t-g- č-s-. ---------------------------------------------- Pokliče, takoj ko bo imel nekaj prostega časa. 0
Koliko dugo ćete raditi? Kako d-l-o bost--d-l--i? K--- d---- b---- d------ K-k- d-l-o b-s-e d-l-l-? ------------------------ Kako dolgo boste delali? 0
Radit ću dok budem mogao / mogla. D--al-a) b--, -ok-er -om -o--- (mogla). D------- b--- d----- b-- m---- (------- D-l-l-a- b-m- d-k-e- b-m m-g-l (-o-l-)- --------------------------------------- Delal(a) bom, dokler bom mogel (mogla). 0
Radit ću dok budem zdrav / zdrava. Dela-(-) ---- ----er b-m--d------. D------- b--- d----- b-- z-------- D-l-l-a- b-m- d-k-e- b-m z-r-v-a-. ---------------------------------- Delal(a) bom, dokler bom zdrav(a). 0
On leži u krevetu umjesto da radi. On l--i-v--oste---- na--sto da-----e---. O- l--- v p-------- n------ d- b- d----- O- l-ž- v p-s-e-j-, n-m-s-o d- b- d-l-l- ---------------------------------------- On leži v postelji, namesto da bi delal. 0
Ona čita novine umjesto da kuha. O---e-e-časop--- ----s-o----bi--u-a-. O- b--- č------- n------ d- b- k----- O- b-r- č-s-p-s- n-m-s-o d- b- k-h-l- ------------------------------------- On bere časopis, namesto da bi kuhal. 0
On sjedi u krčmi umjesto da ide kući. On-sedi v-----il-i--n--es---d--b- --- -omov. O- s--- v g-------- n------ d- b- š-- d----- O- s-d- v g-s-i-n-, n-m-s-o d- b- š-l d-m-v- -------------------------------------------- On sedi v gostilni, namesto da bi šel domov. 0
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. Kolikor ve-, stanuje --. K------ v--- s------ t-- K-l-k-r v-m- s-a-u-e t-. ------------------------ Kolikor vem, stanuje tu. 0
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. K---k-----m, je --eg----že-- ---na. K------ v--- j- n------ ž--- b----- K-l-k-r v-m- j- n-e-o-a ž-n- b-l-a- ----------------------------------- Kolikor vem, je njegova žena bolna. 0
Koliko ja znam, on je nezaposlen. K-l---r-v--,-j- o- -r--p--eln. K------ v--- j- o- b---------- K-l-k-r v-m- j- o- b-e-p-s-l-. ------------------------------ Kolikor vem, je on brezposeln. 0
Prespavao sam, inače bih bio točan. Z-----(-) sem, dr-gače--- -i- ----- (-ila --č---. Z-------- s--- d------ b- b-- t---- (---- t------ Z-s-a-(-) s-m- d-u-a-e b- b-l t-č-n (-i-a t-č-a-. ------------------------------------------------- Zaspal(a) sem, drugače bi bil točen (bila točna). 0
Propustio sam autobus, inače bih bio točan. Zamu------ -em -vt---s- --uga--------- to------il---o---). Z--------- s-- a------- d------ b- b-- t---- (---- t------ Z-m-d-l-a- s-m a-t-b-s- d-u-a-e b- b-l t-č-n (-i-a t-č-a-. ---------------------------------------------------------- Zamudil(a) sem avtobus, drugače bi bil točen (bila točna). 0
Nisam našao put, inače bih bio točan. N-s-- --šel -našl-- pot-,-dr-g--- b--bil t-če----i-- toč-a). N---- n---- (------ p---- d------ b- b-- t---- (---- t------ N-s-m n-š-l (-a-l-) p-t-, d-u-a-e b- b-l t-č-n (-i-a t-č-a-. ------------------------------------------------------------ Nisem našel (našla) poti, drugače bi bil točen (bila točna). 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezične strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici također nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu računati. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka. Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi također nisu razumjeli. Nakon jezičnog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Unatoč tomu, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju isti temelj. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!