Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   sl potrebovati – hoteti

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [devetinšestdeset]

potrebovati – hoteti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Trebam krevet. P-tre-uje- p-s-----. P--------- p-------- P-t-e-u-e- p-s-e-j-. -------------------- Potrebujem posteljo. 0
Hoću spavati. H-če- ---t-. H---- s----- H-č-m s-a-i- ------------ Hočem spati. 0
Ima li ovdje krevet? Je ---a- -----a--os--l-a? J- t---- k----- p-------- J- t-k-j k-k-n- p-s-e-j-? ------------------------- Je tukaj kakšna postelja? 0
Trebam lampu. P---eb-je--s-e-----. P--------- s-------- P-t-e-u-e- s-e-i-k-. -------------------- Potrebujem svetilko. 0
Hoću čitati. H-če--b-ati. H---- b----- H-č-m b-a-i- ------------ Hočem brati. 0
Ima li ovdje lampa? J---ukaj k---n--s-et-l--? J- t---- k----- s-------- J- t-k-j k-k-n- s-e-i-k-? ------------------------- Je tukaj kakšna svetilka? 0
Trebam telefon. P-----uj-m-tel-fon. P--------- t------- P-t-e-u-e- t-l-f-n- ------------------- Potrebujem telefon. 0
Želim telefonirati. H-čem-t-l-----rati. H---- t------------ H-č-m t-l-f-n-r-t-. ------------------- Hočem telefonirati. 0
Ima li ovdje telefon? J- -uk-j ---š----e-efo-? J- t---- k----- t------- J- t-k-j k-k-e- t-l-f-n- ------------------------ Je tukaj kakšen telefon? 0
Trebam jednu kameru. Po--e--je- -a----. P--------- k------ P-t-e-u-e- k-m-r-. ------------------ Potrebujem kamero. 0
Hoću fotografirati. H-č-- f----ra---ati. H---- f------------- H-č-m f-t-g-a-i-a-i- -------------------- Hočem fotografirati. 0
Ima li ovdje fotoaparat? J- ---a- -ak--- k--era? J- t---- k----- k------ J- t-k-j k-k-n- k-m-r-? ----------------------- Je tukaj kakšna kamera? 0
Trebam računalo. Pot-e--jem -ač--aln--. P--------- r---------- P-t-e-u-e- r-č-n-l-i-. ---------------------- Potrebujem računalnik. 0
Hoću poslati e-mail. H-č-- --s-a-i e---il. H---- p------ e------ H-č-m p-s-a-i e-m-i-. --------------------- Hočem poslati e-mail. 0
Ima li ovdje računalo? J- tu-aj --k-----a-u-a-n--? J- t---- k----- r---------- J- t-k-j k-k-e- r-č-n-l-i-? --------------------------- Je tukaj kakšen računalnik? 0
Trebam kemijsku. P--r-buj-- k--i. P--------- k---- P-t-e-u-e- k-l-. ---------------- Potrebujem kuli. 0
Hoću nešto napisati. H-č-- n---j----i---i. H---- n---- n-------- H-č-m n-k-j n-p-s-t-. --------------------- Hočem nekaj napisati. 0
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? Al---- -- --kš-n-k-- ---i-j- i- --kš-n-k-l-? A-- j- t- k----- k-- p------ i- k----- k---- A-i j- t- k-k-e- k-s p-p-r-a i- k-k-e- k-l-? -------------------------------------------- Ali je tu kakšen kos papirja in kakšen kuli? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...