Zbirka izraza

hr Čavrljanje 1   »   hy փոքրիկ խոսակցություն 1

20 [dvadeset]

Čavrljanje 1

Čavrljanje 1

20 [քսան]

20 [k’san]

փոքրիկ խոսակցություն 1

[p’vok’rik khosakts’ut’yun 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Raskomotite se! Զգ-ց-ք-Ձե----ր--ր: Զ_____ Ձ__ հ______ Զ-ա-ե- Ձ-զ հ-ր-ա-: ------------------ Զգացեք Ձեզ հարմար: 0
Z---s’y-k--Dze- har--r Z_________ D___ h_____ Z-a-s-y-k- D-e- h-r-a- ---------------------- Zgats’yek’ Dzez harmar
Osjećajte se kao kod kuće! Զգ--ե- -ե- -նչ-ե- --ր տ-նը: Զ_____ Ձ__ ի_____ ձ__ տ____ Զ-ա-ե- Ձ-զ ի-չ-ե- ձ-ր տ-ն-: --------------------------- Զգացեք Ձեզ ինչպես ձեր տանը: 0
Zgats--e----zez -n---pes -ze- --ny Z_________ D___ i_______ d___ t___ Z-a-s-y-k- D-e- i-c-’-e- d-e- t-n- ---------------------------------- Zgats’yek’ Dzez inch’pes dzer tany
Što želite popiti? Ի՞նչ եք------- խմ-լ: Ի___ ե_ ո_____ խ____ Ի-ն- ե- ո-զ-ւ- խ-ե-: -------------------- Ի՞նչ եք ուզում խմել: 0
I՞-c-- -ek’ u-um-khm-l I_____ y___ u___ k____ I-n-h- y-k- u-u- k-m-l ---------------------- I՞nch’ yek’ uzum khmel
Volite li glazbu? Եր-ժշ-ո----ւն-սիրո--- -ք: Ե____________ ս______ ե__ Ե-ա-շ-ո-թ-ո-ն ս-ր-ւ-մ ե-: ------------------------- Երաժշտություն սիրու՞մ եք: 0
Y--a-h-ht-t’----sir-՞- -e-’ Y______________ s_____ y___ Y-r-z-s-t-t-y-n s-r-՞- y-k- --------------------------- Yerazhshtut’yun siru՞m yek’
Volim klasičnu glazbu. Ե- --ր-----մ դ-ս-կա-------տ-ւթյ-ւն: Ե_ ս_____ ե_ դ______ ե_____________ Ե- ս-ր-ւ- ե- դ-ս-կ-ն ե-ա-շ-ո-թ-ո-ն- ----------------------------------- Ես սիրում եմ դասական երաժշտություն: 0
Ye- s-rum--em----a--n -e--z-----t’-un Y__ s____ y__ d______ y______________ Y-s s-r-m y-m d-s-k-n y-r-z-s-t-t-y-n ------------------------------------- Yes sirum yem dasakan yerazhshtut’yun
Ovdje su moji CD-i. Այս-եղ իմ -D-ն--ն-են: Ա_____ ի_ C______ ե__ Ա-ս-ե- ի- C---ե-ն ե-: --------------------- Այստեղ իմ CD-ներն են: 0
Ay-teg--im CD--er---en A______ i_ C______ y__ A-s-e-h i- C---e-n y-n ---------------------- Aystegh im CD-nern yen
Svirate li neki instrument? Ե-աժ-տա--- գո--ի- ն-ագ-ւ-- --: Ե_________ գ_____ ն_______ ե__ Ե-ա-շ-ա-ա- գ-ր-ի- ն-ա-ո-՞- ե-: ------------------------------ Երաժշտական գործիք նվագու՞մ եք: 0
Yer-zh--t---n--o-tsik- ---g--- y-k’ Y____________ g_______ n______ y___ Y-r-z-s-t-k-n g-r-s-k- n-a-u-m y-k- ----------------------------------- Yerazhshtakan gortsik’ nvagu՞m yek’
Ovdje je moja gitara. Սա ի- կի-առն-է: Ս_ ի_ կ_____ է_ Ս- ի- կ-թ-ռ- է- --------------- Սա իմ կիթառն է: 0
S---- --t--rr--e S_ i_ k_______ e S- i- k-t-a-r- e ---------------- Sa im kit’arrn e
Pjevate li rado? Հ--ո-յ---վ----ե--ո--: Հ_________ ե_ ե______ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- ե-գ-ւ-: --------------------- Հաճույքո՞վ եք երգում: 0
Hachu-----՞v ---- yer--m H___________ y___ y_____ H-c-u-k-v-՞- y-k- y-r-u- ------------------------ Hachuyk’vo՞v yek’ yergum
Imate li djece? Եր-խ---ր--ւ--՞ք: Ե_______ ո______ Ե-ե-ա-ե- ո-ն-՞-: ---------------- Երեխաներ ունե՞ք: 0
Y--ek----- un-՞k’ Y_________ u_____ Y-r-k-a-e- u-e-k- ----------------- Yerekhaner une՞k’
Imate li psa? Շո---ունե՞-: Շ___ ո______ Շ-ւ- ո-ն-՞-: ------------ Շուն ունե՞ք: 0
S------e՞k’ S___ u_____ S-u- u-e-k- ----------- Shun une՞k’
Imate li mačku? Կ----------ք: Կ____ ո______ Կ-տ-ւ ո-ն-՞-: ------------- Կատու ունե՞ք: 0
K-tu-un---’ K___ u_____ K-t- u-e-k- ----------- Katu une՞k’
Ovdje su moje knjige. Ա----ղ ---գրքերն -ն: Ա_____ ի_ գ_____ ե__ Ա-ս-ե- ի- գ-ք-ր- ե-: -------------------- Այստեղ իմ գրքերն են: 0
Ay-t----i---rk’--rn-y-n A______ i_ g_______ y__ A-s-e-h i- g-k-y-r- y-n ----------------------- Aystegh im grk’yern yen
Upravo čitam ovu knjigu. Ա-- պահին---- ---ք---- կա---ւ-: Ա__ պ____ ա__ գ____ ե_ կ_______ Ա-ս պ-հ-ն ա-ս գ-ր-ն ե- կ-ր-ո-մ- ------------------------------- Այս պահին այս գիրքն եմ կարդում: 0
A-s p-h-n ay- g--k’----m kard-m A__ p____ a__ g_____ y__ k_____ A-s p-h-n a-s g-r-’- y-m k-r-u- ------------------------------- Ays pahin ays girk’n yem kardum
Što rado čitate? Ի-նչ գիրք -ք հաճո-յքով կ-րդ---: Ի___ գ___ ե_ հ________ կ_______ Ի-ն- գ-ր- ե- հ-ճ-ւ-ք-վ կ-ր-ո-մ- ------------------------------- Ի՞նչ գիրք եք հաճույքով կարդում: 0
I-n--’-girk- -e-- h-c---k-o- ---dum I_____ g____ y___ h_________ k_____ I-n-h- g-r-’ y-k- h-c-u-k-o- k-r-u- ----------------------------------- I՞nch’ girk’ yek’ hachuyk’ov kardum
Idete li rado na koncert? Հ-ճ-ւ---՞- եք-----ր--հ--ա-ո--: Հ_________ ե_ հ_____ հ________ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- հ-մ-ր- հ-ճ-խ-ւ-: ------------------------------ Հաճույքո՞վ եք համերգ հաճախում: 0
Ha---y--vo՞---ek’----e---h-c--khum H___________ y___ h_____ h________ H-c-u-k-v-՞- y-k- h-m-r- h-c-a-h-m ---------------------------------- Hachuyk’vo՞v yek’ hamerg hachakhum
Idete li rado u kazalište? Հ---ւ-քո-- -- թատր-ն-հ---խու-: Հ_________ ե_ թ_____ հ________ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- թ-տ-ո- հ-ճ-խ-ւ-: ------------------------------ Հաճույքո՞վ եք թատրոն հաճախում: 0
Ha-huyk’v------k’--’at--n ha-ha--um H___________ y___ t______ h________ H-c-u-k-v-՞- y-k- t-a-r-n h-c-a-h-m ----------------------------------- Hachuyk’vo՞v yek’ t’atron hachakhum
Idete li rado u operu? Հա--ւյ-ո՞վ-եք օ-եր---ա--խո--: Հ_________ ե_ օ____ հ________ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- օ-ե-ա հ-ճ-խ-ւ-: ----------------------------- Հաճույքո՞վ եք օպերա հաճախում: 0
Ha-h-yk--o-v -e----p--- --c--k-um H___________ y___ o____ h________ H-c-u-k-v-՞- y-k- o-e-a h-c-a-h-m --------------------------------- Hachuyk’vo՞v yek’ opera hachakhum

Materinji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam materinjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tomu su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono usporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-kromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je također jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju tatu nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se materinji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Dali si znao?
Talijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Talijanski je materisnki jezik za oko 70 milijuna ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali talijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije talijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore talijanski. Tamo se često talijanski pomiješao sa španjolskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost talijanskog je puno različitih narječja. Neki znanstvenici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis talijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je talijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik glazbe, dizajna i kulinarstva?