Zbirka izraza

hr U vlaku   »   hy On the train

34 [trideset i četiri]

U vlaku

U vlaku

34 [երեսունչորս]

34 [yeresunch’vors]

On the train

[gnats’k’um]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Da li je to vlak za Berlin? Սա-Բեռ-ի- մեկնո- -ն-՞--ն է: Ս- Բ----- մ----- գ------ է- Ս- Բ-ռ-ի- մ-կ-ո- գ-ա-ց-ն է- --------------------------- Սա Բեռլին մեկնող գնա՞ցքն է: 0
S--Ber-li- ---nogh -n--ts’k’- e S- B------ m------ g--------- e S- B-r-l-n m-k-o-h g-a-t-’-’- e ------------------------------- Sa Berrlin meknogh gna՞ts’k’n e
Kada kreće vlak? Ե՞---- մեկնում-այ- -ն-ցքը: Ե--- է մ------ ա-- գ------ Ե-ր- է մ-կ-ո-մ ա-ս գ-ա-ք-: -------------------------- Ե՞րբ է մեկնում այս գնացքը: 0
Ye--b-e m----- a-- --a--’--y Y---- e m----- a-- g-------- Y-՞-b e m-k-u- a-s g-a-s-k-y ---------------------------- Ye՞rb e meknum ays gnats’k’y
Kada stiže vlak u Berlin? Ե՞---- ժամա-ո-մ գնացքը-Բեռ---: Ե--- է ժ------- գ----- Բ------ Ե-ր- է ժ-մ-ն-ւ- գ-ա-ք- Բ-ռ-ի-: ------------------------------ Ե՞րբ է ժամանում գնացքը Բեռլին: 0
Y-՞-- e --a--nu- gn---’k’- B-rr--n Y---- e z------- g-------- B------ Y-՞-b e z-a-a-u- g-a-s-k-y B-r-l-n ---------------------------------- Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Berrlin
Oprostite, smijem li proći? Կնե--ք -ա---ի--է-ա--ն-լ: Կ----- կ------ է ա------ Կ-ե-ե- կ-ր-լ-՞ է ա-ց-ե-: ------------------------ Կներեք կարելի՞ է անցնել: 0
K-ere-’---r--i--e --ts’--l K------ k------ e a------- K-e-e-’ k-r-l-՞ e a-t-’-e- -------------------------- Knerek’ kareli՞ e ants’nel
Mislim da je to moje mjesto. Ես-կարծ--- ե-,--- -ա--մ ---ն -: Ե- կ------ ե-- ո- ս- ի- տ--- է- Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- ս- ի- տ-ղ- է- ------------------------------- Ես կարծում եմ, որ սա իմ տեղն է: 0
Y-s--ar---m-y-m, v-r s---- -e--n-e Y-- k------ y--- v-- s- i- t---- e Y-s k-r-s-m y-m- v-r s- i- t-g-n e ---------------------------------- Yes kartsum yem, vor sa im teghn e
Mislim da sjedite na mom mjestu. Ե--կ-ր--ւմ-եմ---ր--ու---մ------եք զ--------: Ե- կ------ ե-- ո- Դ--- ի- տ--- ե- զ--------- Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- Դ-ւ- ի- տ-ղ- ե- զ-ա-ե-ր-լ- -------------------------------------------- Ես կարծում եմ, որ Դուք իմ տեղն եք զբաղեցրել: 0
Y-s kar--um-y-m, --r Duk’-im----h-----’-zb-ghe---r-l Y-- k------ y--- v-- D--- i- t---- y--- z----------- Y-s k-r-s-m y-m- v-r D-k- i- t-g-n y-k- z-a-h-t-’-e- ---------------------------------------------------- Yes kartsum yem, vor Duk’ im teghn yek’ zbaghets’rel
Gdje su kola za spavanje? Ո-տ-- է---գոն--ն--ր-նը: Ո---- է վ-------------- Ո-տ-ղ է վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-: ----------------------- Որտեղ է վագոն-ննջարանը: 0
Vor-e-h --vagon--n-ar--y V------ e v------------- V-r-e-h e v-g-n-n-j-r-n- ------------------------ Vortegh e vagon-nnjarany
Kola za spavanje su na kraju vlaka. Վա-ոն-ն---րանվ-գ-նը --նվո-մ է -նա-ք- վերջո--: Վ------------------ գ------ է գ----- վ------- Վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-ա-ո-ը գ-ն-ո-մ է գ-ա-ք- վ-ր-ո-մ- --------------------------------------------- Վագոն-ննջարանվագոնը գտնվում է գնացքի վերջում: 0
V---n-nnj---nv-g--y-g--v-- e gn-ts’--- v-rj-m V------------------ g----- e g-------- v----- V-g-n-n-j-r-n-a-o-y g-n-u- e g-a-s-k-i v-r-u- --------------------------------------------- Vagon-nnjaranvagony gtnvum e gnats’k’i verjum
A gdje je restoran? – Na početku. Իս- որ-ե-ղ-- վագ-ն-ռես-ո-ան----Ա-ա---մ---ւ-: Ի-- ո----- է վ-------------- - Ա------------ Ի-կ ո-տ-՞- է վ-գ-ն-ռ-ս-ո-ա-ը - Ա-ա-ն-մ-ս-ւ-: -------------------------------------------- Իսկ որտե՞ղ է վագոն-ռեստորանը - Առաջնամասում: 0
Is- v-r-e՞g--e va-o---r---o--n- - ----j--mas-m I-- v------- e v--------------- - A----------- I-k v-r-e-g- e v-g-n-r-e-t-r-n- - A-r-j-a-a-u- ---------------------------------------------- Isk vorte՞gh e vagon-rrestorany - Arrajnamasum
Mogu li spavati dolje? Կ-ր-լ---է-ե----րք-ո-- քնեմ: Կ------ է ե- ն------- ք---- Կ-ր-լ-՞ է ե- ն-ր-և-ւ- ք-ե-: --------------------------- Կարելի՞ է ես ներքևում քնեմ: 0
Ka--l---e-ye--n---’ye--m --nem K------ e y-- n--------- k---- K-r-l-՞ e y-s n-r-’-e-u- k-n-m ------------------------------ Kareli՞ e yes nerk’yevum k’nem
Mogu li spavati u sredini? Կա-ելի՞-- -ս-մ-ջ---հա-կ-----նե-: Կ------ է ե- մ---- հ------ ք---- Կ-ր-լ-՞ է ե- մ-ջ-ն հ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------------- Կարելի՞ է ես միջին հարկում քնեմ: 0
Ka-eli՞ e yes m-ji- har-um k--em K------ e y-- m---- h----- k---- K-r-l-՞ e y-s m-j-n h-r-u- k-n-m -------------------------------- Kareli՞ e yes mijin harkum k’nem
Mogu li spavati gore? Կ--ելի- ---ս----և--մ քնեմ: Կ------ է ե- վ------ ք---- Կ-ր-լ-՞ է ե- վ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------- Կարելի՞ է ես վերևում քնեմ: 0
Ka-e-i- - -es--e--v-m k-n-m K------ e y-- v------ k---- K-r-l-՞ e y-s v-r-v-m k-n-m --------------------------- Kareli՞ e yes verevum k’nem
Kada smo na granici? Ե-րբ ենք----ն-ւ--ս-հմ-նի-: Ե--- ե-- հ------ ս-------- Ե-ր- ե-ք հ-ս-ո-մ ս-հ-ա-ի-: -------------------------- Ե՞րբ ենք հասնում սահմանին: 0
Y-՞-- -e-k’ -a------ah---in Y---- y---- h----- s------- Y-՞-b y-n-’ h-s-u- s-h-a-i- --------------------------- Ye՞rb yenk’ hasnum sahmanin
Koliko traje vožnja do Berlina? Որ---ն-- -և------ն--արհը --պ--Բ-ռլ-ն: Ո----- է տ---- ճ-------- դ--- Բ------ Ո-ք-՞- է տ-ո-մ ճ-ն-պ-ր-ը դ-պ- Բ-ռ-ի-: ------------------------------------- Որքա՞ն է տևում ճանապարհը դեպի Բեռլին: 0
V-rk-a-n-e-t--u--------a-hy--e-----r---n V------- e t---- c--------- d--- B------ V-r-’-՞- e t-v-m c-a-a-a-h- d-p- B-r-l-n ---------------------------------------- Vork’a՞n e tevum chanaparhy depi Berrlin
Da li vlak kasni? Գն-ց---ուշա---՞- է: Գ----- ո-------- է- Գ-ա-ք- ո-շ-ն-ւ-մ է- ------------------- Գնացքը ուշանու՞մ է: 0
Gnats’k---ush-n--m e G-------- u------- e G-a-s-k-y u-h-n-՞- e -------------------- Gnats’k’y ushanu՞m e
Imate li nešto za čitati? Կա-դ-լ-ւ-ի-չ--ր -ան ունե՞ք: Կ------- ի-- ո- բ-- ո------ Կ-ր-ա-ո- ի-չ ո- բ-ն ո-ն-՞-: --------------------------- Կարդալու ինչ որ բան ունե՞ք: 0
K--dal-----h- vor ban u-e՞k’ K------ i---- v-- b-- u----- K-r-a-u i-c-’ v-r b-n u-e-k- ---------------------------- Kardalu inch’ vor ban une՞k’
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? Կ-----՞-- -յ--ե- -նչ-որ---տ-լու---խմե--ւ-բան-ստան--: Կ------ է ա----- ի----- ո------ և խ----- բ-- ս------ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- ի-չ-ո- ո-տ-լ-ւ և խ-ե-ո- բ-ն ս-ա-ա-: ---------------------------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ ինչ-որ ուտելու և խմելու բան ստանալ: 0
K--e-i--------e-- -nch--vor-----u ye- k-me-- ba--s--nal K------ e a------ i-------- u---- y-- k----- b-- s----- K-r-l-՞ e a-s-e-h i-c-’-v-r u-e-u y-v k-m-l- b-n s-a-a- ------------------------------------------------------- Kareli՞ e aystegh inch’-vor utelu yev khmelu ban stanal
Da li biste me molim probudili u 7 sati? Կա-----եք-ին- ժամ--7--ն ար-նա----: Կ----- ե- ի-- ժ--- 7--- ա--------- Կ-ր-՞- ե- ի-ձ ժ-մ- 7-ի- ա-թ-ա-ն-լ- ---------------------------------- Կարո՞ղ եք ինձ ժամը 7-ին արթնացնել: 0
Ka---g---ek’ i-----h--y----n---t-n-t--n-l K------ y--- i--- z---- 7--- a----------- K-r-՞-h y-k- i-d- z-a-y 7-i- a-t-n-t-’-e- ----------------------------------------- Karo՞gh yek’ indz zhamy 7-in art’nats’nel

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobivaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobivaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti govoriti. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na materinjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pozornije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Dali si znao?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 45 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Europe. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 milijuna ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu s češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Europe!