Zbirka izraza

hr U vlaku   »   hy գնացքում

34 [trideset i četiri]

U vlaku

U vlaku

34 [երեսունչորս]

34 [yeresunch’vors]

գնացքում

[gnats’k’um]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Da li je to vlak za Berlin? Ս---եռ-----եկ-ող գ-ա-ցք---: Ս_ Բ_____ մ_____ գ______ է_ Ս- Բ-ռ-ի- մ-կ-ո- գ-ա-ց-ն է- --------------------------- Սա Բեռլին մեկնող գնա՞ցքն է: 0
S- -e---------no-- -n-՞-s-k’n e S_ B______ m______ g_________ e S- B-r-l-n m-k-o-h g-a-t-’-’- e ------------------------------- Sa Berrlin meknogh gna՞ts’k’n e
Kada kreće vlak? Ե-ր--է --կ-ո-- այ- -ն----: Ե___ է մ______ ա__ գ______ Ե-ր- է մ-կ-ո-մ ա-ս գ-ա-ք-: -------------------------- Ե՞րբ է մեկնում այս գնացքը: 0
Ye՞-b-- me-n-m--ys gn-t--k’y Y____ e m_____ a__ g________ Y-՞-b e m-k-u- a-s g-a-s-k-y ---------------------------- Ye՞rb e meknum ays gnats’k’y
Kada stiže vlak u Berlin? Ե՞-- է--ա--ն------աց-ը Բեռլի-: Ե___ է ժ_______ գ_____ Բ______ Ե-ր- է ժ-մ-ն-ւ- գ-ա-ք- Բ-ռ-ի-: ------------------------------ Ե՞րբ է ժամանում գնացքը Բեռլին: 0
Y--r--e -----num g----’k-----r--in Y____ e z_______ g________ B______ Y-՞-b e z-a-a-u- g-a-s-k-y B-r-l-n ---------------------------------- Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Berrlin
Oprostite, smijem li proći? Կ-եր-- ---ել-- - ---նե-: Կ_____ կ______ է ա______ Կ-ե-ե- կ-ր-լ-՞ է ա-ց-ե-: ------------------------ Կներեք կարելի՞ է անցնել: 0
Kn-re-- k-r-l---- a-t--nel K______ k______ e a_______ K-e-e-’ k-r-l-՞ e a-t-’-e- -------------------------- Knerek’ kareli՞ e ants’nel
Mislim da je to moje mjesto. Ե--կ-ր-ո-- -մ- ո---ա--մ --ղ- է: Ե_ կ______ ե__ ո_ ս_ ի_ տ___ է_ Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- ս- ի- տ-ղ- է- ------------------------------- Ես կարծում եմ, որ սա իմ տեղն է: 0
Y-s---r-sum -e----or-sa -- t-gh- e Y__ k______ y___ v__ s_ i_ t____ e Y-s k-r-s-m y-m- v-r s- i- t-g-n e ---------------------------------- Yes kartsum yem, vor sa im teghn e
Mislim da sjedite na mom mjestu. Ե--կ-----մ---,-որ Դուք ի----ղ- -- --աղեցր--: Ե_ կ______ ե__ ո_ Դ___ ի_ տ___ ե_ զ_________ Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- Դ-ւ- ի- տ-ղ- ե- զ-ա-ե-ր-լ- -------------------------------------------- Ես կարծում եմ, որ Դուք իմ տեղն եք զբաղեցրել: 0
Y-- ka-ts-m -em,-v-r -uk---m t-g-n -e-- zbag--ts’r-l Y__ k______ y___ v__ D___ i_ t____ y___ z___________ Y-s k-r-s-m y-m- v-r D-k- i- t-g-n y-k- z-a-h-t-’-e- ---------------------------------------------------- Yes kartsum yem, vor Duk’ im teghn yek’ zbaghets’rel
Gdje su kola za spavanje? Որ--ղ---վա--ն-ն--ա-ան-: Ո____ է վ______________ Ո-տ-ղ է վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-: ----------------------- Որտեղ է վագոն-ննջարանը: 0
V----g----v-g-n--n--r--y V______ e v_____________ V-r-e-h e v-g-n-n-j-r-n- ------------------------ Vortegh e vagon-nnjarany
Kola za spavanje su na kraju vlaka. Վագ---ննջարա-վագ--- գ-նվում-է-----ք- -ե-ջում: Վ__________________ գ______ է գ_____ վ_______ Վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-ա-ո-ը գ-ն-ո-մ է գ-ա-ք- վ-ր-ո-մ- --------------------------------------------- Վագոն-ննջարանվագոնը գտնվում է գնացքի վերջում: 0
V-g---n--a--n-agon---t-vum-e--na-s’k---ve-j-m V__________________ g_____ e g________ v_____ V-g-n-n-j-r-n-a-o-y g-n-u- e g-a-s-k-i v-r-u- --------------------------------------------- Vagon-nnjaranvagony gtnvum e gnats’k’i verjum
A gdje je restoran? – Na početku. Ի-կ-որ-ե՞- է վ-գո----ստո-ա---- ---ջ----ս-ւմ: Ի__ ո_____ է վ______________ - Ա____________ Ի-կ ո-տ-՞- է վ-գ-ն-ռ-ս-ո-ա-ը - Ա-ա-ն-մ-ս-ւ-: -------------------------------------------- Իսկ որտե՞ղ է վագոն-ռեստորանը - Առաջնամասում: 0
Is- ---te՞-h e-v-----rre--o--n--- -r-a-n-mas-m I__ v_______ e v_______________ - A___________ I-k v-r-e-g- e v-g-n-r-e-t-r-n- - A-r-j-a-a-u- ---------------------------------------------- Isk vorte՞gh e vagon-rrestorany - Arrajnamasum
Mogu li spavati dolje? Կար---- է -ս --ր-և-ւ--քն-մ: Կ______ է ե_ ն_______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- ն-ր-և-ւ- ք-ե-: --------------------------- Կարելի՞ է ես ներքևում քնեմ: 0
K--e-i՞ - ye- n-rk’--v-m--’n-m K______ e y__ n_________ k____ K-r-l-՞ e y-s n-r-’-e-u- k-n-m ------------------------------ Kareli՞ e yes nerk’yevum k’nem
Mogu li spavati u sredini? Կ-ր---- ---ս ---ի- հ--կ--- քն-մ: Կ______ է ե_ մ____ հ______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- մ-ջ-ն հ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------------- Կարելի՞ է ես միջին հարկում քնեմ: 0
K-r---՞ --y-- --jin---rk---k’-em K______ e y__ m____ h_____ k____ K-r-l-՞ e y-s m-j-n h-r-u- k-n-m -------------------------------- Kareli՞ e yes mijin harkum k’nem
Mogu li spavati gore? Կ--ե--՞ է-ես վ-րև-ւմ--նե-: Կ______ է ե_ վ______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- վ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------- Կարելի՞ է ես վերևում քնեմ: 0
K--e-i՞ e-yes v-r---m k’-em K______ e y__ v______ k____ K-r-l-՞ e y-s v-r-v-m k-n-m --------------------------- Kareli՞ e yes verevum k’nem
Kada smo na granici? Ե՞ր--ե-ք------ւմ ս-հ-ա-ին: Ե___ ե__ հ______ ս________ Ե-ր- ե-ք հ-ս-ո-մ ս-հ-ա-ի-: -------------------------- Ե՞րբ ենք հասնում սահմանին: 0
Ye՞rb ye--- ha---m-s--m-nin Y____ y____ h_____ s_______ Y-՞-b y-n-’ h-s-u- s-h-a-i- --------------------------- Ye՞rb yenk’ hasnum sahmanin
Koliko traje vožnja do Berlina? Որ-ա-ն է --ո-- ճ--ա----- -ե-- --ռ-ի-: Ո_____ է տ____ ճ________ դ___ Բ______ Ո-ք-՞- է տ-ո-մ ճ-ն-պ-ր-ը դ-պ- Բ-ռ-ի-: ------------------------------------- Որքա՞ն է տևում ճանապարհը դեպի Բեռլին: 0
Vo-k------ t-v-m ----a--rhy -e-------lin V_______ e t____ c_________ d___ B______ V-r-’-՞- e t-v-m c-a-a-a-h- d-p- B-r-l-n ---------------------------------------- Vork’a՞n e tevum chanaparhy depi Berrlin
Da li vlak kasni? Գնա------շա-ո-՞մ--: Գ_____ ո________ է_ Գ-ա-ք- ո-շ-ն-ւ-մ է- ------------------- Գնացքը ուշանու՞մ է: 0
Gnats’k’--u--a-u՞m e G________ u_______ e G-a-s-k-y u-h-n-՞- e -------------------- Gnats’k’y ushanu՞m e
Imate li nešto za čitati? Կ--դա-ո- --չ-ո--բ-- --ն--ք: Կ_______ ի__ ո_ բ__ ո______ Կ-ր-ա-ո- ի-չ ո- բ-ն ո-ն-՞-: --------------------------- Կարդալու ինչ որ բան ունե՞ք: 0
K---alu-----’------a- u--՞k’ K______ i____ v__ b__ u_____ K-r-a-u i-c-’ v-r b-n u-e-k- ---------------------------- Kardalu inch’ vor ban une՞k’
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? Կ-րե-ի- - -յ--եղ ի-չ--- ու-ելո----խ--լ-ւ---ն -տան-լ: Կ______ է ա_____ ի_____ ո______ և խ_____ բ__ ս______ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- ի-չ-ո- ո-տ-լ-ւ և խ-ե-ո- բ-ն ս-ա-ա-: ---------------------------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ ինչ-որ ուտելու և խմելու բան ստանալ: 0
K---li-----yst--h-in-h----r--t-----e- khm-----an -t-nal K______ e a______ i________ u____ y__ k_____ b__ s_____ K-r-l-՞ e a-s-e-h i-c-’-v-r u-e-u y-v k-m-l- b-n s-a-a- ------------------------------------------------------- Kareli՞ e aystegh inch’-vor utelu yev khmelu ban stanal
Da li biste me molim probudili u 7 sati? Կ--ո---եք ին- -----7-ի- ար-ն--նել: Կ_____ ե_ ի__ ժ___ 7___ ա_________ Կ-ր-՞- ե- ի-ձ ժ-մ- 7-ի- ա-թ-ա-ն-լ- ---------------------------------- Կարո՞ղ եք ինձ ժամը 7-ին արթնացնել: 0
Ka-o՞-- y-k--i--- ---my 7-in a--’-ats’nel K______ y___ i___ z____ 7___ a___________ K-r-՞-h y-k- i-d- z-a-y 7-i- a-t-n-t-’-e- ----------------------------------------- Karo՞gh yek’ indz zhamy 7-in art’nats’nel

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobivaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobivaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti govoriti. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na materinjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pozornije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Dali si znao?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 45 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Europe. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 milijuna ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu s češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Europe!