Zbirka izraza

hr Čavrljanje 1   »   sr Ћаскање 1

20 [dvadeset]

Čavrljanje 1

Čavrljanje 1

20 [двадесет]

20 [dvadeset]

Ћаскање 1

Ćaskanje 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Raskomotite se! Рас--мотит- --! Р__________ с__ Р-с-о-о-и-е с-! --------------- Раскомотите се! 0
Ra-ko-otit--s-! R__________ s__ R-s-o-o-i-e s-! --------------- Raskomotite se!
Osjećajte se kao kod kuće! О---ај-е--е-к-- --д-к---! О_______ с_ к__ к__ к____ О-е-а-т- с- к-о к-д к-ћ-! ------------------------- Осећајте се као код куће! 0
Os--́ajte s- ka--kod--u---! O_______ s_ k__ k__ k____ O-e-́-j-e s- k-o k-d k-c-e- --------------------------- Osećajte se kao kod kuće!
Što želite popiti? Ш-а----ит--по--т-? Ш__ ж_____ п______ Ш-а ж-л-т- п-п-т-? ------------------ Шта желите попити? 0
Št- -eli-- --pi--? Š__ ž_____ p______ Š-a ž-l-t- p-p-t-? ------------------ Šta želite popiti?
Volite li glazbu? В---те ---м-з--у? В_____ л_ м______ В-л-т- л- м-з-к-? ----------------- Волите ли музику? 0
V---te-l----zi--? V_____ l_ m______ V-l-t- l- m-z-k-? ----------------- Volite li muziku?
Volim klasičnu glazbu. Ја--о-----лас--ну ------. Ј_ в____ к_______ м______ Ј- в-л-м к-а-и-н- м-з-к-. ------------------------- Ја волим класичну музику. 0
J- vol-- -las-čnu-m----u. J_ v____ k_______ m______ J- v-l-m k-a-i-n- m-z-k-. ------------------------- Ja volim klasičnu muziku.
Ovdje su moji CD-i. О-д- с----ји-------. О___ с_ м___ Ц______ О-д- с- м-ј- Ц---в-. -------------------- Овде су моји ЦД-ови. 0
O-de su--oj--CD---i. O___ s_ m___ C______ O-d- s- m-j- C---v-. -------------------- Ovde su moji CD-ovi.
Svirate li neki instrument? Св-р----л----к- и-стру-е-т? С______ л_ н___ и__________ С-и-а-е л- н-к- и-с-р-м-н-? --------------------------- Свирате ли неки инструмент? 0
S-ira-- li-ne------tr-m-nt? S______ l_ n___ i__________ S-i-a-e l- n-k- i-s-r-m-n-? --------------------------- Svirate li neki instrument?
Ovdje je moja gitara. О-де -е м-ја-г-та-а. О___ ј_ м___ г______ О-д- ј- м-ј- г-т-р-. -------------------- Овде је моја гитара. 0
O-de-je mo-- gi-a--. O___ j_ m___ g______ O-d- j- m-j- g-t-r-. -------------------- Ovde je moja gitara.
Pjevate li rado? Певате -- ра-о? П_____ л_ р____ П-в-т- л- р-д-? --------------- Певате ли радо? 0
P--ate--- rad-? P_____ l_ r____ P-v-t- l- r-d-? --------------- Pevate li rado?
Imate li djece? И---- ли -еце? И____ л_ д____ И-а-е л- д-ц-? -------------- Имате ли деце? 0
I---e li ---e? I____ l_ d____ I-a-e l- d-c-? -------------- Imate li dece?
Imate li psa? Им--е-л--пс-? И____ л_ п___ И-а-е л- п-а- ------------- Имате ли пса? 0
I---e--- ps-? I____ l_ p___ I-a-e l- p-a- ------------- Imate li psa?
Imate li mačku? Им--- ---ма-к-? И____ л_ м_____ И-а-е л- м-ч-у- --------------- Имате ли мачку? 0
I-a-- -- m--k-? I____ l_ m_____ I-a-e l- m-č-u- --------------- Imate li mačku?
Ovdje su moje knjige. О-де -у м--е к-иг-. О___ с_ м___ к_____ О-д- с- м-ј- к-и-е- ------------------- Овде су моје књиге. 0
Ovde s--moje k-ji-e. O___ s_ m___ k______ O-d- s- m-j- k-j-g-. -------------------- Ovde su moje knjige.
Upravo čitam ovu knjigu. Управ- чи--м-ов- књ--у. У_____ ч____ о__ к_____ У-р-в- ч-т-м о-у к-и-у- ----------------------- Управо читам ову књигу. 0
U-rav- -ita- ov- --jigu. U_____ č____ o__ k______ U-r-v- č-t-m o-u k-j-g-. ------------------------ Upravo čitam ovu knjigu.
Što rado čitate? Ш-- радо----а--? Ш__ р___ ч______ Ш-а р-д- ч-т-т-? ---------------- Шта радо читате? 0
Št----d- č-t---? Š__ r___ č______ Š-a r-d- č-t-t-? ---------------- Šta rado čitate?
Idete li rado na koncert? Ид-те-------о -- к----р-? И____ л_ р___ н_ к_______ И-е-е л- р-д- н- к-н-е-т- ------------------------- Идете ли радо на концерт? 0
Ide-- -- -a-o----ko-ce--? I____ l_ r___ n_ k_______ I-e-e l- r-d- n- k-n-e-t- ------------------------- Idete li rado na koncert?
Idete li rado u kazalište? Иде---ли -ад--- п-зо-иш-е? И____ л_ р___ у п_________ И-е-е л- р-д- у п-з-р-ш-е- -------------------------- Идете ли радо у позориште? 0
Id--e-li -ado-u --z-r-š-e? I____ l_ r___ u p_________ I-e-e l- r-d- u p-z-r-š-e- -------------------------- Idete li rado u pozorište?
Idete li rado u operu? Иде-е--и ---о-- --е-у? И____ л_ р___ у о_____ И-е-е л- р-д- у о-е-у- ---------------------- Идете ли радо у оперу? 0
I-e----i -a-- --ope--? I____ l_ r___ u o_____ I-e-e l- r-d- u o-e-u- ---------------------- Idete li rado u operu?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Materinji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam materinjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tomu su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono usporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-kromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je također jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju tatu nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se materinji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Dali si znao?
Talijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Talijanski je materisnki jezik za oko 70 milijuna ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali talijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije talijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore talijanski. Tamo se često talijanski pomiješao sa španjolskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost talijanskog je puno različitih narječja. Neki znanstvenici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis talijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je talijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik glazbe, dizajna i kulinarstva?