Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   hy The time

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

8 [ութ]

8 [ut’]

The time

[zhamer]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Oprostite! Ներե--ք: Ներեցեք: Ն-ր-ց-ք- -------- Ներեցեք: 0
N----s-y-k’ Nerets’yek’ N-r-t-’-e-’ ----------- Nerets’yek’
Koliko je sati, molim Vas? Ժամը--անի-ս--է: Ժամը քանի՞սն է: Ժ-մ- ք-ն-՞-ն է- --------------- Ժամը քանի՞սն է: 0
Z---y-----i-sn e Zhamy k’ani՞sn e Z-a-y k-a-i-s- e ---------------- Zhamy k’ani՞sn e
Hvala Vam puno! Շատ--ն-ր---ալությու-: Շատ շնորհակալություն: Շ-տ շ-ո-հ-կ-լ-ւ-յ-ւ-: --------------------- Շատ շնորհակալություն: 0
Shat s-no-h---l--’-un Shat shnorhakalut’yun S-a- s-n-r-a-a-u-’-u- --------------------- Shat shnorhakalut’yun
Jedan je sat. Ժ--ը-մ-կ--է- (տ-ս-ե-եք- -) Ժամը մեկն է: (տասներեքն է) Ժ-մ- մ-կ- է- (-ա-ն-ր-ք- է- -------------------------- Ժամը մեկն է: (տասներեքն է) 0
Z---y ---n e---a-n--ek-n-e) Zhamy mekn e (tasnerek’n e) Z-a-y m-k- e (-a-n-r-k-n e- --------------------------- Zhamy mekn e (tasnerek’n e)
Dva su sata. Ժա-ը----ո--ն-է: (-աս--որսն է) Ժամը երկուսն է: (տասնչորսն է) Ժ-մ- ե-կ-ւ-ն է- (-ա-ն-ո-ս- է- ----------------------------- Ժամը երկուսն է: (տասնչորսն է) 0
Zhamy y--k-s--e--ta--c-’--rs- e) Zhamy yerkusn e (tasnch’vorsn e) Z-a-y y-r-u-n e (-a-n-h-v-r-n e- -------------------------------- Zhamy yerkusn e (tasnch’vorsn e)
Tri su sata. Ժ--- -ր--- --(---նհ-նգն -) Ժամը երեքն է:(տասնհինգն է) Ժ-մ- ե-ե-ն է-(-ա-ն-ի-գ- է- -------------------------- Ժամը երեքն է:(տասնհինգն է) 0
Z-am- yere-’- -(tas---ng---) Zhamy yerek’n e(tasnhingn e) Z-a-y y-r-k-n e-t-s-h-n-n e- ---------------------------- Zhamy yerek’n e(tasnhingn e)
Četiri su sata. Ժ--- ---ս--է: (տ-սն--ց---) Ժամը չորսն է: (տասնվեցն է) Ժ-մ- չ-ր-ն է- (-ա-ն-ե-ն է- -------------------------- Ժամը չորսն է: (տասնվեցն է) 0
Z-----c-’-ors- e (-a--v-ts-n e) Zhamy ch’vorsn e (tasnvets’n e) Z-a-y c-’-o-s- e (-a-n-e-s-n e- ------------------------------- Zhamy ch’vorsn e (tasnvets’n e)
Pet je sati. Ժ--- -ի----է- -տաս-յո-ն--) Ժամը հինգն է: (տասնյոթն է) Ժ-մ- հ-ն-ն է- (-ա-ն-ո-ն է- -------------------------- Ժամը հինգն է: (տասնյոթն է) 0
Zh-my -in-- - (t--n---’n--) Zhamy hingn e (tasnyot’n e) Z-a-y h-n-n e (-a-n-o-’- e- --------------------------- Zhamy hingn e (tasnyot’n e)
Šest je sati. Ժ--ը--եց-------ա-ն---ն է) Ժամը վեցն է: (տասնութն է) Ժ-մ- վ-ց- է- (-ա-ն-ւ-ն է- ------------------------- Ժամը վեցն է: (տասնութն է) 0
Zham- -e---- --(t-sn-t’n -) Zhamy vets’n e (tasnut’n e) Z-a-y v-t-’- e (-a-n-t-n e- --------------------------- Zhamy vets’n e (tasnut’n e)
Sedam je sati. Ժա---յ-թն -:-- -ա--ինն -) Ժամը յոթն է: ( տասնինն է) Ժ-մ- յ-թ- է- ( տ-ս-ի-ն է- ------------------------- Ժամը յոթն է: ( տասնինն է) 0
Zh--- yo--n-- -----ni-- e) Zhamy yot’n e ( tasninn e) Z-a-y y-t-n e ( t-s-i-n e- -------------------------- Zhamy yot’n e ( tasninn e)
Osam je sati. Ժա-- ու---է--(ք-ա-- է) Ժամը ութն է: (քսանն է) Ժ-մ- ո-թ- է- (-ս-ն- է- ---------------------- Ժամը ութն է: (քսանն է) 0
Z--m---t’- e ---sa-- -) Zhamy ut’n e (k’sann e) Z-a-y u-’- e (-’-a-n e- ----------------------- Zhamy ut’n e (k’sann e)
Devet je sati. Ժա-- -------(-ք-ա--եկ--է) Ժամը ինն է: ( քսանմեկն է) Ժ-մ- ի-ն է- ( ք-ա-մ-կ- է- ------------------------- Ժամը ինն է: ( քսանմեկն է) 0
Zh--y i-n --- -’-anm-kn--) Zhamy inn e ( k’sanmekn e) Z-a-y i-n e ( k-s-n-e-n e- -------------------------- Zhamy inn e ( k’sanmekn e)
Deset je sati. Ժա-- տասն----- ք-ա--ր----ն--) Ժամը տասն է: ( քսաներկուսն է) Ժ-մ- տ-ս- է- ( ք-ա-ե-կ-ւ-ն է- ----------------------------- Ժամը տասն է: ( քսաներկուսն է) 0
Zha---t--n-e - -----e-ku-n--) Zhamy tasn e ( k’sanerkusn e) Z-a-y t-s- e ( k-s-n-r-u-n e- ----------------------------- Zhamy tasn e ( k’sanerkusn e)
Jedanaest je sati. Ժ-մը----նմե-ն -: (ք-ա--ր-ք--է) Ժամը տասնմեկն է: (քսաներեքն է) Ժ-մ- տ-ս-մ-կ- է- (-ս-ն-ր-ք- է- ------------------------------ Ժամը տասնմեկն է: (քսաներեքն է) 0
Z-am- -a--mekn-e-(---an-r--’n--) Zhamy tasnmekn e (k’sanerek’n e) Z-a-y t-s-m-k- e (-’-a-e-e-’- e- -------------------------------- Zhamy tasnmekn e (k’sanerek’n e)
Dvanaest je sati. Ժ--ը--ասներ-ո--ն -- (-ս-ն-որ-- է) Ժամը տասներկուսն է: (քսանչորսն է) Ժ-մ- տ-ս-ե-կ-ւ-ն է- (-ս-ն-ո-ս- է- --------------------------------- Ժամը տասներկուսն է: (քսանչորսն է) 0
Z-amy t---er---- e-(k’s--c-’v-rs- -) Zhamy tasnerkusn e (k’sanch’vorsn e) Z-a-y t-s-e-k-s- e (-’-a-c-’-o-s- e- ------------------------------------ Zhamy tasnerkusn e (k’sanch’vorsn e)
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. Մ-կ-ր-պեն----ի-վ-թ-ուն -այրկ---: Մեկ րոպեն ունի վաթսուն վայրկյան: Մ-կ ր-պ-ն ո-ն- վ-թ-ո-ն վ-յ-կ-ա-: -------------------------------- Մեկ րոպեն ունի վաթսուն վայրկյան: 0
Me- -o-e- -ni---t’su- -ayrkyan Mek ropen uni vat’sun vayrkyan M-k r-p-n u-i v-t-s-n v-y-k-a- ------------------------------ Mek ropen uni vat’sun vayrkyan
Jedan sat ima šezdeset minuta. Մեկ -ամ- -ւնի---թ-ու- րո--: Մեկ ժամն ունի վաթսուն րոպե: Մ-կ ժ-մ- ո-ն- վ-թ-ո-ն ր-պ-: --------------------------- Մեկ ժամն ունի վաթսուն րոպե: 0
M---zhamn-u-- --t--u--ro-e Mek zhamn uni vat’sun rope M-k z-a-n u-i v-t-s-n r-p- -------------------------- Mek zhamn uni vat’sun rope
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. Մ---օրն ուն---սա---------: Մեկ օրն ունի քսանչորս ժամ: Մ-կ օ-ն ո-ն- ք-ա-չ-ր- ժ-մ- -------------------------- Մեկ օրն ունի քսանչորս ժամ: 0
M-k-o-n-un- --------v--- zh-m Mek orn uni k’sanch’vors zham M-k o-n u-i k-s-n-h-v-r- z-a- ----------------------------- Mek orn uni k’sanch’vors zham

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...